PREGLED IZLOŽBENE SCENE U ISTRI U PROTEKLOM POLUGODIŠTU (SIJEČANJ – LIPANJ 2009.)

Jedan od zna­čaj­ni­jih doga­đa­ja za kul­tur­nu sce­nu Istre, koji nije nepo­sred­no vezan za izla­gač­ku dje­lat­nost istar­skih muze­ja, gale­ri­ja, udru­ga, udru­že­nja ili puč­kih uči­li­šta, je 2. Sabor kul­tu­re u Istri, na kojem je usvo­jen nacrt tzv. IKSa, Istarske kul­tur­ne stra­te­gi­je, odn. stra­te­gi­je kul­tur­nog razvit­ka istar­skog polu­oto­ka, župa­ni­je koja pre­ma rije­či­ma pro­čel­ni­ka Upravnog odje­la za kul­tu­ru Vladimira Torbice želi biti vode­ća regi­ja i u umjet­nič­kom stva­ra­laš­tvu, zašti­ti bašti­ne, radu udru­ga i ins­ti­tu­ci­ja, te suvre­me­noj umjet­nos­ti. Osim toga, grad Pula, iako sple­tom nesret­nih okol­nos­ti for­mal­no nije admi­nis­tra­tiv­no sre­di­šte Županije, mada sadr­žaj­no i dje­lat­no to stal­no ostva­ru­je, naj­ve­ći je urba­ni cen­tar na polu­oto­ku, sa tra­di­ci­onal­no naj­ve­ćom, naj­živ­ljom, naj­češ­će i naj­k­va­li­tet­ni­jom kul­tur­nom ponu­dom, poseb­no što se tiče raz­dob­lja izvan ljet­ne sezo­ne, tako da naj­za­nim­lji­vi­ja doga­đa­nja veza­na za vizu­al­ne umjet­nos­ti dola­ze upra­vo iz Pule.

U okvi­ru ins­ti­tu­ci­onal­ne surad­nje i raz­mje­ne pro­gra­ma u Multimedijalnom cen­tru u Rovinju gos­to­va­la je izlož­ba Do pos­li­jed­njeg crte­ža, kao skra­će­na ver­zi­ja ovo­go­diš­nje kon­cep­ci­je 17. Međunarodne izlož­be crte­ža riječ­kog Muzeja moder­ne i suvre­me­ne umjet­nos­ti. Ostvarivanje ovak­ve surad­nje vri­je­dan je napor za pri­bli­ža­va­njem oda­bra­nih pri­mje­ra recent­ne naci­onal­ne pro­duk­ci­je izlož­bi istar­skoj publi­ci. Ovogodišnje izda­nje tra­di­ci­onal­ne riječ­ke izlož­be crte­ža posve­će­no je ani­ma­ci­ji, a for­mi­ra­la se oko osnov­ne ide­je sakup­lja­nja ori­gi­nal­nih crte­ža, ski­ca, pred­lo­ža­ka za crta­ne fil­mo­ve, foli­ja i pri­ka­za­ti ih uz fil­mo­ve zbog kojih su ti crte­ži i nas­ta­li, te pri­ka­zi­va­nja autor­skih rado­va koji na repre­zen­ta­ti­van način poka­zu­ju umi­je­će crta­nja i film­skog ani­mi­ra­nja. Izbor je pri­ka­zao umjet­nič­ke fil­mo­ve u raz­nim teh­ni­ka­ma (olov­ka, ugljen, kom­pju­tor, crta­nje uljem po stak­lu izrav­no ispod kame­re), raz­li­či­tih tema (vide­os­po­to­vi, adap­ta­ci­je knji­žev­nih pred­lo­ža­ka, ori­gi­nal­ni sce­na­ri­ji, erot­ske fan­ta­zi­je, kome­di­je), kao i raz­li­či­tih sti­lo­va crta­nja (od vrlo jed­nos­tav­nog, samo s naz­na­ka­ma for­mi i figu­ra, goto­vo dje­čjeg crte­ža, do onih boga­ti­jih u koji­ma se autor bri­nuo o deta­lji­ma, crno-bije­lih ili u boji, redu­ci­ra­ne i pune animacije).
U Muzeju Lapidarium u Novigradu pred­stav­lje­na je još jed­na izlož­ba koja se bavi­la ani­ma­ci­jom, a posve­će­na je zagre­bač­koj ško­li crta­nog filma.
Početkom svib­nja u Rovinju je otvo­ren dru­gi sajam umjet­ni­na Artexchange, koji je ove godi­ne zabi­lje­žio veći broj izla­ga­ča. Prisutne su gale­ri­je iz Hrvatske (Zona, Marisall, Prostor Kranjčar), a među­na­rod­na kom­po­nen­ta vid­lji­va gale­ri­ja­ma Slovenije (Obalne gale­ri­je, Contra), Italije (A+A), ali i Kine, među­tim svo­ju svr­hu afir­ma­ci­je trži­šta umjet­ni­na, u pos­to­je­ćoj soci­oeko­nom­skoj per­s­pek­ti­vi, bilo je teško opravdati.

U grad­skoj gale­ri­ji u Labinu nakon što je bila pos­tav­lje­na u gale­ri­ji Karas u Zagrebu, gos­to­va­la je zanim­lji­va inter­na­ci­onal­na izlož­ba Rizici čeka­nja / Risque d’attente, koja okup­lja rado­ve dese­tak suvre­me­nih umjet­ni­ka mla­đe gene­ra­ci­je, a kojoj sam uz kus­to­si­cu iz Torina Lorenu Tadorni, sudje­lo­va­la kao kustosica.

Risque d’attente istra­žu­je vre­men­sku dimen­zi­ju čekanja/iščekivanja koja pred­stav­lja pred­met inte­re­sa suvre­me­ne umjet­nič­ke pro­duk­ci­je. Radovima inter­na­ci­onal­nih umjet­ni­ka sred­nje i mla­đe gene­ra­ci­je, poput Magde Tothove, Alicie Framis, Isola&Norzi, Igora Eškinje ili Roberta Sošića iska­zu­ju se indi­vi­du­al­ni i kolek­tiv­ni aspek­ti koji „vise“ izme­đu vre­me­na sadaš­njos­ti i još nede­fi­ni­ra­ne, neiz­vjes­ne bli­že ili dale­ke budućnosti.

PULA
Nakon pred­stav­lja­nja u Malog Galeriji u Poreču, proš­le godi­ne, a pri­je pred­stav­lja­nja u zagre­bač­koj gale­ri­ji Karas, izlož­ba Corpus mla­dog poreč­ko-zagre­bač­kog umjet­ni­ka Gorana Škofića bila je pos­tav­lje­na kra­jem ožuj­ka i počet­kom trav­nja u gale­ri­ji Aneks Multimedijalnog cen­tra Luka, pros­to­ru koji koris­ti HDLU Istre. Angažiranje vlas­ti­tog tije­la u raz­li­či­tim situ­aci­ja­ma, zatim ponav­lja­nje i repe­ti­tiv­ne akci­je koje podu­zi­ma, te auto­iro­ni­ja Škofićeve su umjet­nič­ke stra­te­gi­je. Njegovi rado­vi kao da nas­ta­ju na mjes­tu kada se video rado­vi Alena Floričića sret­nu sa vizi­ja­ma Michaela Gondryja. Škofić je učio i usva­jao iz svi­je­ta vide­oumjet­nos­ti, glaz­be­nih vide­os­po­to­va, rek­la­ma i fil­ma – iz svi­je­ta umjet­nos­ti, tele­vi­zi­je i iz kinematografije.
Središnja Škofićeva pre­oku­pa­ci­ja u Corpusu upra­vo je aku­mu­la­ci­ja spek­tak­la sva­kod­nev­ni­ce i medij­ski posre­do­va­ne zbi­lje, kao i broj­ni druš­tve­ni impe­ra­ti­vi. Duhovitost, humor, nepre­ten­ci­oz­nost i auto­iro­ni­ja, te viso­ka teh­no­lo­ška i pro­duk­cij­ska razi­na izved­be, kao i razu­mi­je­va­nje moguć­nos­ti suvre­me­nih digi­tal­nih medi­ja i nji­ho­vih ala­ta mani­pu­la­ci­je pri­sut­ni u Goranovim rado­vi­ma naiš­li su na širo­ko odo­bra­va­nje. Odabrani rado­vi iz seri­je Corpus koja se sas­to­ji od deset «modu­la» bili su pre­zen­ti­ra­ni i na 2 skup­ne izlož­be u Puli tije­kom svib­nja – izlož­bi Kriza, reali­zi­ra­noj kao surad­nja HDLU Istre i novo­os­no­va­nog Muzeja suvre­me­ne umjet­nos­ti istre, te izlož­be Turistički grad, kao dio fes­ti­va­la Polis Jadran Europa.
Obje izlož­be zapo­sje­le su napu­šte­ni pros­tor Stare tiska­re u Puli. Dok se fes­ti­val Polis odvi­ja na rušev­nom dru­gom katu, obnov­lje­ni pros­tor prvog kata koji je otvo­ren izlož­bom Kriza, ina­ugu­ri­ran je kao novi pros­tor za suvre­me­nu umjet­nost u Puli. Osim reno­vi­ra­nog pros­to­ra tiska­re, Kriza je zauze­la i pros­tor MMC Luka. Ambiciozno zamiš­lje­na, rado­vi­ma 55 hrvat­skih umjet­ni­ka raz­li­či­tih gene­ra­ci­ja od Igora Grubića i Antuna Božečevića, Vlaste Delimar, Mladena Stilinovića, Vlade Marteka, Željka Jermana, Nikole Ražova, do sjaj­nog Karla Paliske, te Julija Knifera, koji su poku­ša­li odgo­vo­ri­ti kako na rece­sij­sku stvar­nost, tako i na hipo­kri­zi­ju ljud­skog duga, Kriza je možda bila pre­vi­še salon­ska i poma­lo reciklirana.

Festival Polis i izlož­ba Turistički grad su rado­vi­ma dese­tak umjet­ni­ka iz Hrvatske od Sofije Silvije, Nike Radić, Gorana Škofića, Slavena Tolja i Marka Tadića, do inter­na­ci­onal­nih umjet­ni­ka Ganija Llalloshija, Paule Muhr ili Ferhata Ozgura, pre­ko Kina Polis, shva­će­nog kao ambi­jent ili ins­ta­la­ci­ja, sa video rado­vi­ma Tanje Dabo i Renate Poljak, te inter­ven­ci­ja Pulske gru­pe u ver­ti­kal­ne komu­ni­ka­ci­je zgra­de, uz broj­ne struč­nja­ke i gos­te, raz­li­či­tim for­ma­ti­ma pre­zen­ta­ci­je i komu­ni­ka­ci­je slu­ži­li kao plat­for­ma za disku­si­ju i inter­dis­ci­pli­nar­no pro­miš­lja­nje kul­tu­re puto­va­nja i nje­zi­nih soci­jal­nih, kul­tur­nih, eko­nom­skih i pros­tor­nih pos­lje­di­ca, dok je izlož­ba u širem kon­tek­s­tu poku­ša­la istra­ži­ti feno­men suvre­me­nog turiz­ma, este­ti­ku i iko­no­gra­fi­ju puto­va­nja, kao i moguć­nos­ti nji­ho­ve pri­mje­ne u druš­tvu i prostoru.

Djelatnost Zbirke umjet­ni­na Grada Pule akti­vi­ra­la se pri­god­nom izlož­bom u Galeriji Vincent iz Kastva, rado­va recent­no otkup­lje­nih u grad­ski fun­dus, koja na žalost nije ima­la pose­ban kri­tič­ki zna­čaj u inter­pre­ta­ci­ji, pozi­ci­oni­ra­nju i vid­lji­vos­ti Zbirke, već je sti­hij­ski na oku­pu pred­sta­vi­la niz rado­va malog for­ma­ta, mahom sli­ka na plat­nu iz raz­dob­lja otku­pa 2005 – 2008, broj­nih lokal­nih umjet­ni­ka čla­no­va HDLU Istre, što je uka­zi­va­lo na nedos­ta­tak stra­te­gi­je i kon­cep­ta otku­pa. Jedini isko­rak u suvre­me­ni­jem pro­miš­lja­nju Zbirke, kako otku­pa, tako i nje­go­ve inter­pre­ta­ci­je i pre­zen­ta­ci­je, kre­ativ­nog pro­miš­lja­nja sta­rog i novog, bio je video Alena Floričića (otkup iz 2008. godi­ne), koji je, dis­lo­ci­ran od ostat­ka pri­god­ne izlož­be, izlo­žen u Gradskoj gale­ri­ji Antuna Motike, u dija­lo­gu sa pos­tav­lje­nom izlož­bom Antuna Motike «Izbor iz dona­ci­je IV – Linije, Vrpce i crte­ži». Crteži u teh­ni­ci uglje­na i olov­ke, iz pede­se­tih godi­na proš­log sto­lje­ća, tzv. «vrp­ce» i «lini­je», aps­trak­t­ni su uzor­ci, «pat­tern», lini­je u pokre­tu i pred­stav­lja­ju svo­je­vr­s­nu Motikinu vari­jan­tu vizu­al­ne poezije.
Od 2006. Godine dona­ci­jom obi­te­lji Motika Zbirka umjet­ni­na Grada Pule obo­ga­će­na je Zbirkom Antuna Motike, te se od osni­va­nja i obnav­lja­nja gale­rij­skog pros­to­ra 2007. godi­ne cik­lič­ki izmje­nju­ju izlož­be nas­lov­lje­ne Izbor iz donacije.

Četrdesetak pre­kras­nih novo­res­ta­uri­ra­nih foto­ko­la­ža Antuna Motike pred­stav­lja pano­ra­mu tran­sfi­gu­ri­ra­nih pri­ka­za, dis­tor­zi­ja ljud­skih lica i tije­la, deta­lja živo­ti­nja, spe­ci­fič­nu hibrid­nu biomor­f­nu iko­no­gra­fi­ju, ele­men­te stro­je­va i iko­no­gra­fi­ju teh­no­lo­škog svi­je­ta, indus­trij­sku tema­ti­ku i frag­men­te pri­zo­ra iz sve­mi­ra, bašti­ne­ći «omek­ša­ne« dada­is­tič­ke stra­te­gi­je raz­bi­ja­nja cje­lo­vi­tih likov­nih i diskur­ziv­nih obli­ka, kao i subver­ziv­nu fan­ta­zi­ju u okvi­ru nadre­alis­tič­kog mode­la apsurd­nog, alo­gič­kog pove­zi­va­nja nes­po­ji­vog, logi­ke nalik snu.

Jedan od naj­ak­tiv­ni­jih, a bez laž­ne skrom­nos­ti može­mo reći i omi­lje­nih istar­skih sli­ka­ra, Bojan Šumonja, pro­tek­lo je polu­go­diš­nje izla­ga­nje obi­lje­žio sa čak dvi­je posve raz­li­či­te samos­tal­ne izlož­be. Radi se o sli­kar­skoj izlož­bi Ovce u gale­ri­ji Milotić, koja pos­ljed­nju godi­no dje­lu­je u novom pros­to­ru, te izlož­bi Croatian Flag Project, bli­skoj prak­sa­ma kon­cep­tu­al­ne umjet­nos­ti u gale­ri­ji Aneks MMC Luka.

Nakon proš­lo­go­diš­njih povre­me­nih ljet­nih zauzi­ma­nja pros­to­ra, pak počet­kom srp­nja je u «biv­šoj» gale­ri­ji Milotić, pros­tor na Kapitolinskom trgu zauze­la izlož­ba Grand Moments / Veliki tre­nu­ci, naj­bo­ljih foto­gra­fi­ja Associated Pressa.

Svakako je važ­no napo­me­nu­ti zna­ča­jan doga­đaj za istar­sku umjet­nič­ku sce­nu, koji se među­tim dogo­dio u Zagrebu, a to je izlož­ba koja je obi­lje­ži­la fina­le nagra­de Radoslav Putar, na kojij je izme­đu 4 fina­lis­ta sudje­lo­va­lo dvo­je istar­skih umjet­ni­ka mla­đe gene­ra­ci­je – foto­graf­ki­nja SofijaSilvija (Silvija Potočki Smiljanić) i Goran Škofić, kao potom i dodje­la nagra­de Radoslav Putar mla­dom poreč­kom umjet­ni­ku Goranu Škofiću.

Goran je nagra­du osvo­jio pred­stav­lja­ju­ći se izbo­rom videa iz seri­je Corpus, dok je Sofija Silvija izlo­ži­la foto­gra­fi­je iz seri­je u nas­ta­ja­nju, još uvi­jek rad­nog nazi­va Otok sno­va, koja pred­stav­lja pri­zo­re Brijunskog oto­čja kao idi­lič­ne kra­jo­li­ke roman­ti­čar­skog duha, nji­ho­vu odsut­nost goto­vo zamrz­nu­tu u vre­me­nu, koja je kako tvr­di Boris Groys kao stroj za pre­tva­ra­nje pri­vre­me­nog u vječno.

Ljetna sezo­na doni­je­la je veću živost, raz­no­li­kost i dina­mi­ku izlož­be­ne ponu­de Poluotoka. Između ljet­nih doga­đa­nja može­mo izdvo­ji­ti već nam poz­na­te pro­gram­ske kon­cep­ci­je kao što su pul­ski Cinemaniac, izlož­ba videa, eks­pe­ri­men­tal­nog fil­ma i mul­ti­me­di­jal­nih ins­ta­la­ci­ja, koja se već osam godi­na reali­zi­ra kao poprat­ni pro­gram Festivala igra­nog fil­ma u Puli, 49. poreč­ki Annale, rovinj­sku Grisiju, novi­grad­ski Mediacsape, izlož­be u Lapidariju i gale­ri­ji Rigo, gos­to­va­nje Zlatka Kopljara u HDLU Istre u Puli, kao i zanim­ljiv izlož­be­ni pro­gram u Rovinjskom Selu – Studio Golo Brdo, koji u vlas­ti­tom pros­to­ru vodi umjet­nik Tomislav Brajnović.
No o sve­mu tome dru­gom pri­li­kom, kao « nas­ta­vak u slje­de­ćem broju».

Piše: Branka Benčić