Izložbe Željka Marinkovića i Emilije Podjavoršek u Grožnjanu||Le mostre di Željko Marinković e Emilija Podjavoršek a Grisignana

Vrijeme: 29. svi­banj 2010.
Mjesto: Gradska gale­ri­ja Fonticus, Grožnjan

Data: 29 mag­gio 2010

Luogo: Galleria civi­ca Fonticus, Grisignana

U subo­tu, 29. svib­nja 2010. godi­ne, s počet­kom u 20:00 sati, odr­žat će se otvo­re­nje samos­tal­ne izlož­be dva­ju umje­tin­ka, Željka Marinkovića i nje­go­vog likov­nog pro­jek­ta pod nazi­vom “Biography II.” i Emilije Podjavoršek, koja pred­stav­lja seri­ju rado­va sli­kar­ske pro­vi­ni­jen­ci­je, pod nazi­vom “Sinergija”.
Izložbe će, uz nazoč­nost auto­ra, pred­sta­vi­ti Eugen Borkovsky.
Više o radu samih auto­ra, pogle­daj­te kli­kom na Više…

Sabato, 29 mag­gio 2010, con ini­zio alle ore 20:00 si ter­rà l’inaugurazione del­la mos­tra indi­pen­den­te di due artis­ti: Željko Marinković con il suo pro­get­to artis­ti­co “Biography II” e Emilija Podjavoršek che pre­sen­terà una serie di dipin­ti inti­to­la­ta “Sinergija”.

Oltre alla pre­sen­za dei due artis­ti, la mos­tra sarà pre­sen­ta­ta da Eugen Borkovsky.

Željko Marinković svoj likov­ni pro­jekt nazi­va Biografija. Radi se o figu­ra­ma, lut­ka­ma koje nose obli­čje auto­ra. On za tu pri­go­du ski­da odje­ću i foto­gra­fi­ra se s pred­nje i straž­nje stra­ne. Dobivene foto­gra­fi­je oti­sku­je na tek­s­til­nu pod­lo­gu, bije­lo (sli­kar­sko) plat­no, bije­lo poput pos­telj­nog rub­lja. Iz otis­nu­te metra­že izre­zu­je figu­re. Kasnije pred­nju i straž­nju stra­nu svog akta spa­ja u cje­li­nu dobi­va­ju­ći pra­zan pros­tor izme­đu dvi­ju foto­gra­fi­ja. Autor se ne zado­vo­lja­va pri­ka­zom obli­kov­nog sta­nja već napor usmje­ru­je k smis­lu. Kreativna akci­ja se nas­tav­lja ispu­nja­va­njem dobi­ve­nog pros­to­ra mate­ri­ja­lom. No, autor ne ispu­nja­va lut­ke vlas­ti­tog obli­čja bilo čime već za ispu­nu upo­treb­lja­va pred­me­te, dije­lo­ve pred­me­ta koji su mu (bili) važ­ni. Ti su pred­me­ti raz­no­rod­ni: ras­pa­ra­ne foto­gra­fi­je, ras­tr­ga­na pisma, uspo­me­ne. Niz ovje­še­nih luta­ka nosi pre­poz­nat­lji­vi iden­ti­fi­ka­cij­ski kod: ugra­đe­ni doživljaj.
Emilija Podjavoršek istra­žu­je kra­jo­lik koji joj je bli­zak ali i sli­kar­stvo kao teh­no­lo­gi­ju. Neuobičajen pris­tup mate­ri­ja­li­ma i teh­no­lo­gi­ji glav­ne su vri­jed­nos­ti ovih rado­va. Radi se o nizu od dese­tak plo­ha na koji­ma prev­la­da­va­ju umje­re­ni tono­vi u boga­tom ras­po­nu. Raster lini­ja, iako pre­tvo­ren u sli­kar­sku povr­ši­nu, glav­na je odred­ni­ca kom­po­zi­ci­je na svim rado­vi­ma. Kontrolirana povre­me­na slu­čaj­nost na neki­ma od njih dodat­no izgo­va­ra ges­tu­al­ni pris­tup. Slojevi boje i rad s nes­li­kar­skim ele­men­ti­ma mije­ša­ju se s ucr­ta­nim, ure­za­nim ili kola­ži­ra­nim ele­men­ti­ma. Strukture na rado­vi­ma Emilije Podjavoršek zadi­ru u reljef. Mogu se svr­sta­ti u ide­je koje govo­re o likov­noj teh­no­lo­gi­ji koja u suvre­me­nos­ti nije više zada­no ogra­ni­če­na na boju već se obli­ko­va­nje može odre­di­ti naj­raz­li­či­ti­jim mate­ri­ja­li­ma. Autorica se uzda u ele­men­te koji su joj bli­ski: pod­lo­ga, boja, tan­ki mate­ri­jal (konop) koji zamje­nju­je lini­ju. Ponekad ju ele­ment koji zamje­nju­je lini­ju pote­za zavo­di pa se ona pri­la­go­đa­va nje­mu. Ponekad ga pos­tav­lja, apli­ci­ra sasvim svjes­no i kontrolirano.