GLAZBA KOJA ZAHTJEVA POMNO SLUŠANJE

U intim­noj i opu­šte­noj atmo­sfe­ri u pros­to­ri­ja­ma Doma hrvat­skih bra­ni­te­lja odr­žan je jazz kon­cert za pam­će­nje. Vrhunski pija­nist Chris Jarrett zajed­no sa svo­jom glaz­be­nom eki­pom Four Free, uspio je oča­ra­ti pri­sut­ne svo­jom eks­pre­siv­nom glazbom.

Po cije­ni ulaz­ni­ce od 50 kuna, posje­ti­te­lji su mogli uži­va­ti u kva­li­tet­noj jazz glaz­bi koja jed­nos­tav­no „tje­ra“ na slu­ša­nje. Nešto manje od 200 lju­di pri­sus­tvo­va­lo je kon­cer­tu, a sude­ći po dugo­traj­nim apla­uzi­ma, moglo se vidje­ti da su pri­sut­ni ite­ka­ko uži­va­li. Kontakt oči­ma među glaz­be­ni­ci­ma klju­čan je pri izvo­đe­nju sklad­be, a i način na koji su se pos­ta­vi­li na bini govo­ri o važ­nos­ti never­bal­ne komu­ni­ka­ci­je pri­li­kom izvo­đe­nja glaz­be. Bilo je jed­nos­tav­no i za pri­mi­je­ti­ti da među glaz­be­ni­ci­ma pos­to­ji viso­ko pošto­va­nje budu­ći da je zvuk koji dopi­re iz nji­ho­vih ins­tru­me­na­ta podjed­na­ko važan u izvo­đe­nju glaz­be. Više o ovo­me:  kli­kom na više…

Osim što se publi­ka zabav­lja­la, i glaz­be­ni­ci su uži­va­li u svo­jem kon­cer­tu, čemu svje­do­či činje­ni­ca da se na nji­ho­vom licu pos­li­je sva­ke izved­be mogao uoči­ti zado­vo­ljan i iskren osmi­jeh. U zamra­če­noj i lagod­noj atmo­sfe­ri koja je oda­va­la dojam pri­vat­nos­ti, posje­ti­te­lji su uz pijuc­ka­nje hlad­nih pića mogli dois­ta slu­ša­ti glaz­bu poku­ša­va­ju­ći shva­ti­ti što se njo­me želi iska­za­ti. Upravo i to raz­li­ku­je jazz glaz­bu od popu­lar­nih pje­sa­ma koje osvo­je svi­jet zbog lako pamt­lji­ve melo­di­je koja brzo ula­zi u uši slušatelja.

Zanimljivost kon­cer­ta bilo je i pri­li­kom našti­ma­va­nja ins­tru­me­na­ta, kada su glaz­be­ni­ci zaba­vi­li publi­ku stva­ra­ju­ći glaz­bu i na taj način.

Pijanist Jarrett, dije­lom podri­je­tla iz Slovenije, rado svi­ra u istoč­no-europ­skoj regi­ji gdje je nje­go­va muzi­ka ite­ka­ko pri­hva­će­na. Posebno ga odu­šev­lja­va Beograd i tamoš­nji život, zbog čega je i skla­dao muzi­ku pod ime­nom glav­nog gra­da Srbije. Upravo su tu sklad­bu koja sadr­ži i bal­kan­ski melos, odsvi­ra­li pred sinoć­njom publikom.

- Volim Beograd zbog raz­no­li­kos­ti lju­di te sam fas­ci­ni­ran nji­ho­vom geni­jal­nom jed­nos­tav­noš­ću, objas­nio nam Jerret koji svo­ju glaz­bu ne može defi­ni­ra­ti kao jazz: „Ne znam kako bih je opi­sao, jed­nos­tav­no se radi o eks­pre­siv­noj glazbi“.

Osim Beograda, poseb­no je oča­ra­la i pos­ljed­nja glaz­be­na izved­ba „Simmer“ koju je Chris Jarrett posve­tio svo­jem tro­go­diš­njem sinu Ivanu.

Kako nam je kazao, došao bi ponov­no u Hrvatsku nas­tu­pa­ti, ali još uvi­jek nema spe­ci­fič­ne pla­no­ve po tom pitanju.

Od orga­ni­za­to­ra mani­fes­ta­ci­je Jazzbine, Željka Markovića,  poku­ša­li smo doz­na­ti pone­što o jazz sce­ni u Puli.

- Jazzbina istra­žu­je novu glaz­bu, nove zvu­ko­ve za koju želim i da dru­gi čuju. Nažalost još je uvi­jek kod nas jazz sla­bo valo­ri­zi­ran, u smis­lu stva­ra­nja nekog brenda.

Marković se poža­lio i na pos­tu­pa­nje Grada i Županije za koje kaže da bi tre­ba­li napra­vi­ti odluč­ni­je kora­ke u kul­tur­noj stra­te­gi­ji kako bi jazz glaz­ba dois­ta bila pre­poz­na­ta kod nas. Međutim, zado­vo­ljan je oda­zi­vom gra­đa­na na kon­cert jer se radi o kva­li­tet­noj glaz­bi i o tome da su lju­di htje­li „por­ci­ju“ nečeg dobrog i vrijednog.

Već 26. srp­nja Puljani će ima­ti pri­li­ku uži­va­ti u novoj por­ci­ji jazza kada će na Portarati nas­tu­pi­ti bend „Mangroove“, a 2. kolo­vo­za na istom mjes­tu nas­tu­pit će glaz­be­ni sas­tav „Less than a Minute“. Nakon njih sli­je­di kon­cert ber­lin­skog ben­da „Royal stre­et  orc­her­stra“ koji će se odr­ža­ti 9. kolo­vo­za, tako­đer na Portarati.

Tekst napi­sa­la: VLASTA VUJAČIĆ