PLESOM DO RAZVOJA SAVIČENTE

Iako je bilo naz­na­ka loših vre­men­skih pri­li­ka, kiša se za raz­li­ku od osta­lih mjes­ta u oko­li­ci, nije dugo zadr­ža­la u Savičenti. Time se nije ugro­zi­lo otva­ra­nje 11. fes­ti­va­la ple­sa i never­bal­nog kaza­li­šta. Službeni poče­tak obi­lje­ži­le su rije­či Snježane Abramović Milković, govo­re­ći sa zado­volj­stvom o prev­la­da­va­nju nov­ča­ne kri­ze fes­ti­va­la koje su ih zade­si­le počet­kom ove godi­ne te uspješ­nom nas­tav­ku ove mani­fes­ta­ci­je. Nina Obuljen, držav­na taj­ni­ca Ministarstva kul­tu­re, tako­đer se obra­ti­la pri­sut­ni­ma s neko­li­ko rije­či, isti­ču­ći da podu­pi­ra­njem ovog podu­zet­nič­kog pro­jek­ta, nas­to­ji se potak­nu­ti razvoj ovog gra­di­ća. Župan Ivan Jakovčić služ­be­no je otvo­rio fes­ti­val govo­re­ći o želji da se sve istar­ske gra­di­će oži­vi, upra­vo na način kao što se putem ovog fes­ti­va­la nas­to­ji oži­vje­ti Savičenta.

Slijedio je bre­ak dan­ce show na trgu, a oku­pio se popri­li­čan broj lju­di. Plesači Elvis Hodžić i Vladimir Smud iz ples­ne sku­pi­ne Freestyle kin­gs, demons­tri­ra­li su pri­sut­ni­ma, kroz pri­ču dvo­bo­ja, umjet­nost bre­ak dan­cea. Ovaj tip ple­sa tre­nut­no je vrlo popu­la­ran s time da su obič­ni gra­đa­ni navik­nu­ti na ulič­ni bre­ak dan­ce. U sinoć­njem showu bilo je jas­no da se ovdje ipak radi o kaza­liš­noj ver­zi­ji ovog ple­sa. To je ujed­no i dokaz da bre­ak dan­ce može uis­ti­nu biti više od „ulič­nog ple­sa“, podi­žu­ći ga na višu, umjet­nič­ku, razinu.

U pros­to­ru savi­čent­skog Kaštela, bio je pra­vi doživ­ljaj vidje­ti pred­sta­vu „UTF – 8“ Zagrebačkog ples­nog ansam­bla, a kore­ograf ove jedins­tve­ne pred­sta­ve jest Sahar Azimi. Zadivljujući pokre­ti vrs­nih ple­sa­ča jest ono što gle­da­te­lja naj­vi­še fas­ci­ni­ra, a dugo­traj­ni apla­uz jest dokaz da je vri­je­di­lo pogle­da­ti pred­sta­vu. Nažalost, bez pret­hod­nog čita­nja sadr­ža­ja, pro­sječ­nom gle­da­te­lju je vrlo teško shva­ti­ti o čemu je dois­ta riječ u pred­sta­vi, odnos­no što se nas­to­ja­lo time postići.
Pomoću zah­tjev­nih pokre­ta, ali bez rije­či, uka­za­li su na opas­nos­ti gub­lje­nja iden­ti­te­ta i poseb­nos­ti te nas upo­zo­ra­va­ju na pos­lje­di­ce redu­ci­ra­nja, uka­lup­lji­va­nja i pojednostavljivanja.

„UTF‑8“, ujed­no i ime pred­sta­ve, jest način zapi­sa kodo­va u kom­pju­ter­skom pro­gra­mu Unicode, čime se meta­fo­rič­ki uka­zu­je na gub­lje­nje indi­vi­du­al­nos­ti. Predstavom se pak nas­to­ji saču­va­ti „kod“ našeg uma i tijela.
Vrsni ple­sa­či koji su nas svo­jom suvre­me­nom izved­bom uve­li u svi­jet never­bal­nog kaza­li­šta jesu: Benjamin Bac, Sara Barbieri, Petra Chelfi, Darija Doždor, Maša Kolar, Aleksandra Mišić i Ognjen Vučinić.

U kas­nim večer­njim sati­ma, u savi­čent­skoj Loži pokraj trga, svi zain­te­re­si­ra­ni mogli su pogle­da­ti izved­bu „Območje za peš­ce“ (u pri­je­vo­du: Pješačka zona) slo­ven­skog ple­sa­ča Branka Potočana. Njemu pje­šač­ka zona pred­stav­lja slo­bo­du od grad­ske vre­ve, objaš­nja­va­ju­ći da je doživ­lja­va „kao pros­tor u vre­me­nu, u koje­mu se opu­šta­mo. Dopuštamo mašti da raši­ri kri­la i pone­se nas u visi­ne o koji­ma dotad nismo ni sanja­li, gdje vri­je­de dru­ga­či­ji zako­ni fizi­ke i postojanja.“
I ove godi­ne Festival ple­sa i never­bal­nog kaza­li­šta nas­tav­lja u slič­nom kon­cep­tu kao i pos­ljed­njih deset godina.

- Donosimo pred­sta­ve raz­li­či­tih kore­ograf­skih ruko­pi­sa. Međutim, novost je da kre­će­mo s dugo­roč­nim part­ner­stvom s raz­nim umjet­nič­kim orga­ni­za­ci­ja­ma te kroz cije­lu godi­nu radi­ti ćemo na tome da u Savičenti bude ples­nih mani­fes­ta­ci­ja, kaza­la nam je umjet­nič­ka direk­to­ri­ca fes­ti­va­la Snježana Abramović Milković.
Nadodala je i da će u novom ART cen­tru biti pred­stav­lje­ni fil­mo­vi ples­ne tema­ti­ke, a u surad­nji s part­ne­ri­ma odr­ža­vat će se ples­ne edu­ka­ci­je. Osim toga, u Savičentu žele doves­ti kva­li­tet­ne struč­nja­ke te zapo­če­ti i s istra­ži­vač­kim radom na podru­čju plesa.

Napisala: VLASTA VUJAČIĆ
Foto: MARINA PUH