59. Pula – O starosti i ljudskim pravima

NACIONALNI PROGRAM: NOĆNI BRODOVI, reda­te­lja Igora Mirkovića i PARADA, reda­te­lja Srđana Dragojevića

Ovogodišnji fes­ti­val­ski pro­gram ponu­dio je čak dva nas­lo­va koji se bave umi­rov­lje­nič­kim pro­ble­mi­ma. Dok aus­trij­sko-nje­mač­ki kla­sik Michael Haneke iznim­no beskom­pro­mis­no, iskre­no i suro­vo obra­đu­je život­ni suton gra­đan­skog brač­nog para (Ljubav), hrvat­ski reda­telj Igor Mirković ipak je opti­mis­tič­ni­je pris­tu­pio ljud­skim sud­bi­na­ma u tre­ćoj život­noj dobi. Junaci fil­ma Noćni bro­do­vi su šti­će­ni­ci umi­rov­lje­nič­kog doma (Ana Karić i Radko Polič) koji se noću iskra­da­ju i samo­ini­ci­ja­tiv­no odla­ze pre­ma moru, svjes­ni da je to vje­ro­jat­no nji­ho­va pos­ljed­nja pra­va život­na pus­to­lo­vi­na. Redatelju Mirkoviću ovo je dugo­me­traž­ni debi, iako se rani­je oku­šao u doku­men­tar­nom i krat­kom igra­nom fil­mu, i može se reći da se solid­no sna­šao u tom slo­že­nom i zah­tjev­nom pos­lu. Naslov je odli­čan, film ima dobar ugo­đaj (valja pohva­li­ti glaz­bu Tamare Obrovac i foto­gra­fi­ju Silvestara Kolbasa) i upe­čat­lji­ve glu­mač­ke izved­be, iako je pri­ču tre­ba­lo detalj­ni­je raz­ra­di­ti ili pak dje­lo­mič­no skra­ti­ti. Možda su se Mirković i kos­ce­na­rist Elvis Bošnjak mogli više oslo­ni­ti na kom­po­nen­tu fil­ma ces­te ili uba­ci­ti nešto dru­go, ali film sva­ka­ko pre­du­go tra­je i pre­ma kra­ju pos­ta­je pri­lič­no dosa­dan. Iako su Noćni bro­do­vi već igra­li u hrvat­skim kini­ma, pul­ska publi­ka mogla je u nje­mu pre­mi­jer­no uži­va­ti, a isto vri­je­di i za srp­sko-hrvat­sko-make­don­sku kopro­duk­ci­ju Parada, reda­te­lja Srđana Dragojevića. Nasuprot Mirkovićevoj suz­dr­ža­nos­ti, Dragojević je bučan i namet­ljiv, ali nje­go­va kom­bi­na­ci­ja bal­kan­skog humo­ra i gay tema­ti­ke (vlas­nik zašti­tar­ske tvrt­ke zbog hira budu­će supru­ge čuva sudi­oni­ke gay para­de) oči­to je pra­va mje­ra za doma­ću publi­ku. To se ite­ka­ko moglo osje­ti­ti sinoć u Areni i čini se da među hrvat­skim reda­te­lji­ma još uvi­jek nema­mo neko­ga tko bi mogao tako spon­ta­no pogo­di­ti oče­ki­va­nja masov­ne publi­ke. Osim što je dobar zabav­ljač, Dragojević bi mogao odi­gra­ti i pro­s­vje­ti­telj­sku ulo­gu kod dije­la popu­la­ci­je koja ne pod­no­si homo­sek­su­al­ce. Možda je ilu­zor­no oče­ki­va­ti da film­ski medij dje­lu­je odgoj­no na te lju­de, ali sva­ka­ko će pri­je dopri­je­ti do njih Dragojević nego art reda­te­lji koji se bave slič­nim temama.

Elvis Lenić