MFF – Intrigantni Seidl

NATRAG NA TRG, reda­te­lja Petra Loma

RAJ: LJUBAV, reda­te­lja Ulricha Seidla

U Motovunu nikad ne fali anga­ži­ra­nih doku­men­ta­ra­ca, a jučer smo gle­da­li nor­ve­ško-kanad­sku kopro­duk­ci­ju Natrag na trg koja se bavi doga­đa­ji­ma u pos­tre­vo­lu­ci­onar­nom Egiptu. Redatelj Petr Lom, rođen u Čehoslovačkoj i odras­tao u Kanadi, kre­nuo je s kame­rom među obič­ne egi­pat­ske gra­đa­ne da sni­mi sta­nje u nji­ho­voj zem­lji nakon izbo­ra. Rezultat je više nego pora­zan, ljud­ska pra­va poštu­ju se manje nego pri­je, a mno­gi gra­đa­ni kažu da je čak bilo bolje pod Mubarakovom tira­ni­jom. Riječ je o korek­t­no naprav­lje­nom doku­men­tar­cu, koji naro­či­to priv­la­či oda­bi­rom zanim­lji­ve teme, dok se reda­telj potru­dio uskla­di­ti poli­tič­ku pro­ble­ma­ti­ku s osje­ća­jem za ljud­ske sud­bi­ne. Na ovo­go­diš­nji fes­ti­val vra­tio se i proš­lo­go­diš­nji dobit­nik nagra­de Maverick Ulrich Seidl, iako ne osob­no, nego kao autor fil­ma Raj: Ljubav. Ovaj film ujed­no je poče­tak tri­lo­gi­je koju namje­ra­va dovr­ši­ti tije­kom slje­de­ćih neko­li­ko godi­na, a bavi se sek­su­al­nim turiz­mom u Africi. Glavna juna­ki­nja je 50-godiš­nja Bečanka, koja ostav­lja malo­ljet­nu kćer kod pri­ja­te­lji­ce, i odla­zi u kenij­sko odma­ra­li­šte tra­ži­ti lju­bav­ne pus­to­lo­vi­ne. Lokalni mla­di­ći nude sre­do­vječ­nim Europljankama paž­nju koju ne doživ­lja­va­ju kod kuće, čim su one ispo­čet­ka odu­šev­lje­ne, iako Ulrichova juna­ki­nja ubr­zo shva­ća da to ima svo­ju gor­ku cije­nu. Poput osta­lih Ulrichovih fil­mova, Raj: Ljubav je vrlo intri­gant­no ostva­re­nje, kako na povr­šin­skoj razi­ni (goto­vo por­no­graf­ski pri­zo­ri) tako i suštin­ski. Iako se ispo­čet­ka zava­ra­va, juna­ki­nja fil­ma ubr­zo biva okrut­no pri­zem­lje­na spoz­na­jom da se ne može ola­ko dobi­ti ono što ti ne pri­pa­da. Mladići koji je opsje­da­ju u Keniji doma joj ne bi priš­li, a cije­na koju tre­ba pla­ti­ti za taj pri­vi­le­gij je spoz­na­ja da Kenijci to rade isklju­či­vo zbog nov­ca. Iako se juna­ki­nja čini žrtvom emo­ci­onal­ne pri­je­va­re, stva­ri nisu tako jed­nos­tav­ne kako na prvi pogled izgle­da. Kenijci, koji su sto­lje­ći­ma izrab­lji­va­ni od Europljana, nema­ju dru­gog izbo­ra osim pri­je­va­re da bi ops­ta­li na svo­joj siro­maš­noj zem­lji. Na taj način, osi­gu­ra­va­ju­ći egzis­ten­ci­jal­nu nuž­nost, ujed­no se sim­bo­lič­ki osve­ću­ju za veli­ku neprav­du koja im je nanesena.

Elvis Lenić