Povodom 11. rujna

TV: LET  93, reda­te­lja Paula Greengrassa

Danas je 11. obljet­ni­ca tero­ris­tič­kog napa­da na SAD, što je tele­vi­zij­ske ured­ni­ke potak­nu­lo da sinoć repri­zi­ra­ju Greengrassov film „Let 93“ (HTV 2). Teroristi su 11. ruj­na 2001. ote­li četi­ri ame­rič­ka put­nič­ka zra­ko­plo­va, od kojih su se dva zabi­la u nebo­de­re na Manhattanu, jedan je pao na zgra­du Pentagona, dok se čet­vr­ti, navod­no nami­je­njen Bijeloj kući, sru­šio na polja­nu i pri­tom su svi put­ni­ci pogi­nu­li. Britanski reda­telj u fil­mu „Let 93“ rekons­tru­ira zbi­va­nja u pos­ljed­njem avi­onu i to mu naro­či­to uspješ­no pola­zi za rukom, iako se ne radi o laga­nom zadat­ku. Kako pri­ka­za­ti doga­đa­je koji­ma zna­mo ishod, a da inten­zi­tet i dra­ma­tič­nost pri­če nad­v­la­da nje­zi­nu konač­nu pre­dvid­lji­vost? Film zapo­či­nje goto­vo doku­men­ta­ris­tič­kim pri­zo­ri­ma pri­prem­nih rado­va na aero­dro­mu, put­ni­ka koji pro­la­ze uobi­ča­je­ne kon­tro­le i čla­no­va posa­de na rutin­skim zada­ci­ma. Paralelno gle­da­mo zapos­le­ne kon­tro­lo­re leto­va na aero­dro­mi­ma i pri­pad­ni­ke sre­diš­nje kon­tro­le zrač­nog pro­me­ta. Uobičajen poče­tak još jed­nog rad­nog dana, sve do tre­nut­ka kad kon­tro­la leta izgu­bi vezu s jed­nim avi­onom bli­zu Manhattana, a tele­vi­zij­ske vijes­ti poka­žu nebo­der WTC‑a u vatri i obla­ku dima. Događaji se zatim poči­nju odvi­ja­ti inten­ziv­nom nara­tiv­nom dina­mi­kom, isklju­či­vo u kla­us­tro­fo­bič­nim inte­ri­je­ri­ma avi­ona i polu­mrač­nih kon­trol­nih soba, dok nemir­na kame­ra iz ruke i diskon­ti­nu­ira­na mon­ta­ža dodat­no poja­ča­va­ju nela­go­du pri­zo­ra koje gle­da­mo. Redatelj se usre­do­to­ču­je na nemoć lju­di koji odlu­ču­ju o bit­nim pote­zi­ma, ali i nemoć taoca u avi­onu koji vode očaj­nič­ku bor­bu za ops­ta­nak. „Let 93“ je prvens­tve­no film o veli­koj ljud­skoj tra­ge­di­ji i pos­lje­di­ca­ma koje ona pov­la­či, dok izrav­ne poli­tič­ke kono­ta­ci­je nisu bit­ne. Greengrassu nije bit­no koje su naci­onal­nos­ti tero­ris­ti i kak­voj orga­ni­za­ci­ji pri­pa­da­ju, kao što se ime­nom ne spo­mi­nju ame­rič­ki voj­ni i poli­tič­ki moć­ni­ci. Upravo zbog toga nje­go­vo dje­lo popri­ma uni­ver­zal­ni karak­ter i spo­sob­no je sna­gom pri­ka­za­ne tra­ge­di­je podjed­na­ko uzdr­ma­ti gle­da­te­lje raz­li­či­tih svje­to­na­zo­ra i poli­tič­kih opre­dje­lje­nja. Dojmljiviji film o 11. ruj­nu još nit­ko nije uspio snimiti.

Elvis Lenić