Tri eksperimentalna dana

Jučer popod­ne je u pul­skom Kinu Valli počeo pro­gram eks­pe­ri­men­tal­nih i art fil­mo­va, koji se odr­ža­va u sklo­pu grup­ne bije­nal­ne izlož­be suvre­me­ne umjet­nos­ti „Tu smo 3“. Zanimljivo je da se veći dio fil­mo­va koje smo jučer vidje­li teško može svr­sta­ti u eks­pe­ri­men­tal­ni film­ski rod, dok je art već širi pojam, iako se danas pre­vi­še opće­ni­to i čes­to nekri­tič­ki koris­ti. Primjerice, doku­men­ta­rac „Nije bilo vitra“ (auto­ri­ce Mejra Mujičić, Nika Radić, Marina Viculin), sni­man na oto­ku Zlarinu, donek­le je neko­nven­ci­onal­no mon­ti­ran, budu­ći da se izja­ve otoč­kih sta­ro­sje­di­la­ca izmje­nju­ju iznim­no dina­mič­no u poku­ša­ju da se pri­ka­že sraz otoč­ke sadaš­njos­ti i proš­los­ti, iako to ne zna­či da ga može­mo sma­tra­ti eks­pe­ri­men­tal­nim fil­mom. Slično vri­je­di i za Mustaćev krat­ki igra­ni film „Boje pauko­va“, u koje­mu autor dos­ljed­no svo­joj poeti­ci izra­ža­va emo­ci­onal­na sta­nja liko­va isklju­či­vo nji­ho­vim govo­rom tije­la, dok je „Kakav divan dan“ (reda­te­lji­ca Romana Rožić) tako­đer krat­ki igra­ni film začud­nog obra­ta i dojm­lji­vog ugo­đa­ja u pri­ka­zu pri­ro­de. Eksperimentalizmu je zapra­vo naj­bli­ži „Nogomet“, reda­te­lji­ce Ane Hušman, iako bi eks­pe­ri­men­tal­nih fil­mo­va tre­ba­lo biti više u današ­njem pro­gra­mu. Pritom prvens­tve­no mis­li­mo na nagra­đi­va­nog i među­na­rod­no poz­na­tog auto­ra Ivana Faktora, koje­mu će biti pri­ka­za­ni „Pustara“ i „Le samo­urai“, intim­ni zapis o život­noj sva­kod­ne­vi­ci reda­te­lje­vog pokoj­nog pri­ja­te­lja i umjet­ni­ka Toma Gotovca. Danas je na pro­gra­mu i „Nadzorna kame­ra“, reda­te­lja Željka Kipkea, koje­mu je u Zagrebu ovih dana otvo­re­na izlož­ba slič­ne tema­ti­ke. Filmski pro­gram zavr­ša­va u subo­tu pro­jek­ci­ja­ma krat­kih fil­mo­va ino­zem­nih autora.

Elvis Lenić