Dvije samostalne izložbe u grožnjanskoj galeriji

U Gradskoj gale­ri­ji Fonticus Grožnjan, ove će subo­te, s počet­kom u 20 sati, biti pred­stav­lje­ne dvi­je samos­tal­ne izložbe.

Ana Glažar pred­sta­vit će seri­ju manjih lavi­ra­nih crte­ža pod nazi­vom „This used to be my play­gro­und“. Riječ je o svo­je­vr­s­noj simu­la­ci­ji dje­čjeg igra­li­šta tako da pred­stav­lja doj­mo­ve i komen­ta­re na osob­ne doživ­lja­je djetinjstva.

Međutim, kako kaže Eugen Borkovsky, to nisu „slat­ka dje­či­ca“ na koju smo navik­nu­ti već se radi o nji­ho­voj inte­rak­ci­ji, odnos­no Glažar pred­stav­lja obli­čja dje­ca u raz­li­či­tim situ­aci­ja­ma. Upravo tu poči­nje priča.
‑Forsiranje ujed­na­če­nos­ti gru­pe, krda, stva­ra frus­tra­ci­je mno­gim lju­di­ma već u ranoj mla­dos­ti. Svi se može­mo pri­sje­ti­ti svo­je soci­ja­li­za­ci­je tokom koje smo neri­jet­ko bili mal­tre­ti­ra­ni od vrš­nja­ka ili onih malo većih od nas. Odrasli ne žele pri­mi­je­ti­ti, čes­to do gru­bos­ti dove­de­nu, real­nost dje­čjih soci­jal­nih odno­sa, veli Borkovsky.
Druga samos­tal­na izlož­ba, pod ime­nom „Uslojavanje tre­nu­ta­ka“ auto­ri­ce Silvane Konjevode jest subjek­tiv­ni doživ­ljaj u potra­zi za spoz­na­jom. Autorica svo­jom seri­jom likov­nih pro­pi­ta­nja ostav­lja sum­nju zabi­lje­že­noj na likov­noj pod­lo­zi, a isti­če Borkovsky,pred nama je pita­nje kako tre­ti­ra­ti tak­va promišljanja.

‑Čini nam se da sva­ki rad pred­stav­lja osli­ka­no pismo upu­će­no neko­me tko bi ga morao razu­mje­ti. Kao da je zapo­čet ide­jom pisa­nja dugog i dra­ma­tič­nog zapi­sa koji je shvat­ljiv samo upu­će­ni­ma. Pisma su, pored raz­go­vo­ra uži­vo, naj­o­sob­ni­ji način komu­ni­ci­ra­nja, oda­ši­lja­nja i raz­mje­ne poru­ka, mis­li, raz­miš­lja­nja. Rukom ispi­sa­na poru­ka pos­ta­je tra­jan osob­ni doku­ment tre­nut­ka, kaže Borkovsky.