Martina Ukić

Martina Ukić, stu­den­ti­ca tre­će godi­ne vizu­al­nih komu­ni­ka­ci­ja i gra­fič­kog dizaj­na na Umjetničkoj aka­de­mi­ji u Splitu, na ovo­go­diš­njem je 15. među­na­rod­nom fes­ti­va­lu kre­ativ­ne komu­ni­ka­ci­je Magdalena, odr­ža­nom nedav­no u Mariboru, osvo­ji­la glav­nu nagra­du fes­ti­va­la ˝Magdalena˝ u kate­go­ri­ji obli­ko­va­nja amba­la­že. Tim povo­dom popri­ča­li smo s mla­dom Rovinjkom.

Kako si se odlu­či­la za stu­dij Vizualnih komu­ni­ka­ci­ja i gra­fič­kog dizaj­na? Kad si shva­ti­la da se time želiš baviti?

 

- Kao sva­ko dije­te i ja sam bila u nedo­umi­ci oko odlu­ke što dalje. Isprva sam, upi­sav­ši gim­na­zi­ju u Rovinju htje­la na arhi­tek­tu­ru, ali kako je moja ses­tra Lucija bila upi­sa­la Školu pri­mi­je­nje­nih umjet­nos­ti i dizaj­na, u Puli, odlu­či­la sam se i ja bavi­ti nekim slič­nim zani­ma­njem. Kako sam se htje­la bavi­ti sva­či­me i sve me užas­no zani­ma­lo, u dru­gom raz­re­du sred­nje ško­le pre­ba­ci­la sam se iz rovinj­ske gim­na­zi­je u Školu pri­mi­je­nje­nih umjet­nos­ti i dizaj­na, u Puli, na usmje­re­nje gra­fič­kog dizaj­na. Nisam poža­li­la jer dizaj­ner pri­je nego išta napra­vi tre­ba dobro pro­uči­ti temu kojom se bavi, tako da sam s ovim izbo­rom zado­vo­lji­la sve svo­je zna­ti­želj­ne i kre­ativ­ne potrebe.

 

Kasnije sam, pre­ma pre­po­ru­ka­ma biv­ših uče­ni­ka iz sred­nje ško­le, upi­sa­la Dizajn vizu­al­nih komu­ni­ka­ci­ja na split­skoj Akademiji. Program ovog odje­la dos­ta je bli­zak ŠPUD‑u, cije­ni se ilus­tra­ci­ja, ali se dos­ta radi na inte­rak­tiv­nim medi­ji­ma. Na godi­ni nas je oko dese­tak stu­de­na­ta tako da je atmo­sfe­ra goto­vo obi­telj­ska i pro­fe­sor se stig­ne posve­ti­ti sva­ko­me od nas. S dru­ge stra­ne, Split odi­še pozi­tiv­nom ener­gi­jom i u kom­bi­na­ci­ji sa sun­cem, morem i vese­lim lju­di­ma, ne može biti loše.

Što sve obu­hva­ća vizu­al­na komunikacija?

 

- Mi živi­mo u vizu­al­nom svi­je­tu i sve oko nas proš­lo je kroz ruke nekog dizaj­ne­ra. Vizualna komu­ni­ka­ci­ja je širo­ko podru­čje koje obu­hva­ća dos­lov­no sve pre­ko čega pri­ma­mo neku infor­ma­ci­ju – od tipo­gra­fi­je, logo­ti­pa, ilus­tra­ci­je, amba­la­že, obli­ko­va­nja knji­ge, pla­ka­ta, do izra­da web stra­ni­ca, apli­ka­ci­ja, videa i slično.

 

Na nedav­no odr­ža­nom 15. među­na­rod­nom fes­ti­va­lu kre­ativ­ne komu­ni­ka­ci­je Magdalena, u Mariboru, za svoj rad pod nazi­vom “Sjeme” u kate­go­ri­ji obli­ko­va­nja amba­la­že osvo­ji­la si nagra­du “Golden bra – Zlatni grud­njak” te, izme­đu 142 pris­ti­gla rada, i glav­nu nagra­du fes­ti­va­la˝ Magdalena˝. O kak­vom je radu riječ? Kako je nastao?

 

- Na dru­goj godi­ni stu­di­ja ima­li smo u sklo­pu kole­gi­ja Grafičko obli­ko­va­nje 3, pro­jekt izra­de amba­la­že pod men­tor­stvom Ljubice Marčetić Marinović. Mogli smo oda­bra­ti bilo koji pro­izvod za koji sma­tra­mo da ima neadek­vat­no paki­ra­nje. Ja sam oda­bra­la sje­me jer sam htje­la pro­mi­je­ni­ti vizu­al­ni kod u kojem se taj pro­izvod naj­češ­će nala­zi. Jeftin je, a uos­ta­lom zašto jed­na obič­na vre­ći­ca sje­me­na ne bi mogla ima­ti zanim­lji­vu i smis­le­nu ambalažu?

Za sam oblik amba­la­že isko­ris­ti­la sam oblik tro­ku­ta koji lije­po sje­da u ruku, a imi­ti­ra lije­vak tako da sje­me­ke ne pois­pa­da­ju sve odje­dom tamo gdje mi ne bi htje­li. Ilustracija na amba­la­ži je foto­gra­fi­ja sje­men­ki pos­lo­že­nih u obli­ku plo­da koji iz njih izras­te. Svaka ilus­tra­ci­ja je raz­li­či­ta jer su i sje­men­ke različite.

 

Da li si oče­ki­va­la nagra­du? Koliko su nagra­de i priz­na­nja bit­na u ovak­voj vrsti pos­la? Da li si još koju nagra­du do sada osvojila?

 

- Ovo mi je prva nagra­da ovak­vog tipa i nisam ju oče­ki­va­la baš iz raz­lo­ga što sam radi­la amba­la­žu za sje­me, a sje­me nije neki eks­tra­va­gant­ni pro­izvod kojem je takav dizajn potre­ban. Drago mi je da je žiri kojeg su čini­li Robert Ilovar, Rok Predin, Đorđe Balmazović, Rodion Arsenyev i Nikola Žinić pre­poz­nao moj rad i nagra­dio ga s veli­kom nagra­dom. Također, da nije bilo moje men­to­ri­ce koja je inzis­ti­ra­la da poša­ljem rad na Magdalenu, „Sjeme“ bi ostao zapam­ćen samo kao još jedan stu­dent­ski rad. Ovom pri­li­kom pozi­vam sve kre­ativ­ce da šalju rado­ve na natje­ča­je i da poka­žu to što rade jer ako je u nešto ulo­že­no puno tru­da i vre­me­na to će se sigur­no vidje­ti i cijeniti.

 

Kod bilo kojeg pos­la gdje se radi o indi­vi­du­al­noj oso­bi koja sama pro­bi­ja svoj trno­vit put, a pogo­to­vo kod dizaj­na, nagra­de i priz­na­nja, pa makar samo i pojav­lji­va­nje na ovak­vim fes­ti­va­li­ma su i više nego dobro­doš­le jer lju­di saz­na­ju za tebe, za tvoj način rada i raz­miš­lja­nja i možda jed­nog dana budeš radio za njih ili s njima.

 

Na kojim si sve pro­jek­ti­ma sudjelovala?

 

- Za sada nisam sudje­lo­va­la na nekim većim pro­jek­ti­ma. To su više-manje bile radi­oni­ce u sklo­pu ško­le, fakul­te­ta ili pri­vat­no: od sce­no­gra­fi­je za Monte Librić, radi­oni­ce za obli­ko­va­nje amba­la­že – CROPAK, radi­oni­ce foto­gra­fi­je Foto Worshop Rovinj 2012, do sig­na­li­za­ci­je u pros­to­ru, obli­ko­va­nja edi­to­ri­ja­la i slično.

 

Možeš li uspo­re­di­ti dizaj­ner­sku sce­nu Istre s onom u Dalmaciji? Koliko je razvi­je­na ovak­va vrsta dizaj­na u Hrvatskoj? Što nam nedostaje?

 

- U cije­loj našoj maloj zem­lji ima dos­ta dizaj­ne­ra i kre­ati­va­ca koji dobro rade i koji su volj­ni radi­ti, ali naža­lost, s obzi­rom na sta­nje u drža­vi, nije da nam baš cva­tu ruže. Doduše, za gra­fič­ki dizajn i nije toli­ko bit­no mjes­to s kojeg se radi. Dosta dizaj­ne­ra živi u Hrvatskoj, ali rade za stra­ne kli­jen­te budu­ći da danas sve ide pre­ko inter­ne­ta, pa do pos­la i nije toli­ko teško doći. Jedino mi je malo kri­vo što je sko­ro sva sce­na u Zagrebu, ali nadam se da će se to s vre­me­nom raspršiti.

Trenutno si na 3. godi­ni Umjetničke aka­de­mi­je Sveučilišta u Splitu. Planiraš li upi­sa­ti i diplom­ski studij?

 

- Naravno da pla­ni­ram nas­ta­vi­ti ško­lo­va­nje. Možda čak odem u ino­zem­s­tvo na nekak­vu raz­mje­nu i to me vese­li. Volim upoz­na­va­ti lju­de koji se bave slič­nim zani­ma­nji­ma jer svat­ko ima dru­ga­či­ji stav i miš­lje­nje i od sva­ko­ga se može nešto novo naučiti.

 

Gdje se vidiš kroz par godi­na? Planiraš li se vra­ti­ti u rod­ni Rovinj, osta­ti u Splitu ili možda poku­ša­ti ostva­ri­ti kari­je­ru neg­dje u inozemstvu?

 

- Nemam baš još sve ispla­ni­ra­no. Htjela bih oti­ći van čis­to radi iskus­tva, ali na kra­ju bih se ipak volje­la vra­ti­ti i radi­ti u Istri.

 

Intervjuirala: Lorna Zimolo

Fotografije: Privatna arhi­va Martine Ukić