Politički metafilm

KINO: TAKOĐER I KIŠA, reda­te­lji­ce Iciar Bollain

Iako je tije­kom ovih vru­ćih dana mno­gi­ma naj­zgod­ni­je potra­ži­ti čis­tu zaba­vu poput pri­če o Bradu Pittu koji spa­ša­va svi­jet od zom­bi­ja (Svjetski rat Z), ambi­ci­oz­ni­ji gle­da­te­lji tre­nut­no u pul­skom kinu mogu pogle­da­ti odli­čan špa­njol­ski film “Također i kiša” (Tambien la Iluvia). Radnja fil­ma odvi­ja se u Cochabambi u Boliviji, gdje špa­njol­ska eki­pa sni­ma film o Kristoforu Kolumbu, dok lokal­no sta­nov­niš­tvo vodi bit­ku pro­tiv stra­nih kom­pa­ni­ja koje im, uz podr­šku amo­ral­nih lokal­nih poli­ti­ča­ra, sku­po napla­ću­ju vodu. Redateljica Iciar Bollain spo­ji­la je naoko neo­ri­gi­nal­ne moti­ve poput meta­fil­ma i soci­jal­no-druš­tve­nog anga­žma­na (valja nagla­si­ti da je sce­na­rist Paul Laverty dugo­go­diš­nji surad­nik Kena Loacha) u sklad­nu i vrs­no zaokru­že­nu cje­li­nu. Iako su pri­če o sni­ma­nju fil­ma i bor­bi za vodu na prvi pogled odvo­je­ne, pove­zu­ju ih broj­ni liko­vi koji sudje­lu­ju u jed­noj i dru­goj, kao i glo­bal­na ide­ja o neuni­šti­vos­ti nemi­lo­srd­nog kapi­ta­liz­ma (isko­ri­šta­va­nje koje je zapo­če­lo s Kolumbom tra­je do danas). Ovdje su naro­či­to bit­ni čla­no­vi film­ske eki­pe, koji žele napra­vi­ti svo­ju vizi­ju povi­jes­ti eks­plo­ata­ci­je Južne Amerike, a onda izne­na­da shva­te da ta eks­plo­ata­ci­ja nije povi­jes­na činje­ni­ca, nego se vrši sada i ovdje. Pritom se u novo­nas­ta­lim dra­ma­tič­nim situ­aci­ja­ma otkri­va­ju nji­ho­vi pra­vi karak­te­ri, čes­to nes­po­ji­vi s imi­džem koji su rani­je gaji­li. Tako naj­gor­lji­vi­ji zas­tup­ni­ci pra­va domo­ro­da­ca kuka­vič­ki podvi­ja­ju rep, dok na domo­ro­dač­ku stra­nu sta­ju liko­vi koji su rani­je ostav­lja­li dojam da im je sve­jed­no za nji­ho­ve pat­nje (pri­mje­ri­ce, pro­du­cent Costa). Naročito je zanim­ljiv lik reda­te­lja Sebastiana (Gael Garcia Bernal), koji nije rav­no­du­šan pre­ma pat­nja­ma domo­ro­da­ca, ali ne može se pomi­ri­ti s činje­ni­com da će nji­ho­va bor­ba one­mo­gu­ći­ti dovr­še­tak fil­ma. Mnogi će ga zbog toga sma­tra­ti sebič­nja­kom koji gle­da samo svo­je inte­re­se i ne mari za dru­ge, iako nije baš tako. Lik Sebastiana, koji povre­me­no nosi her­zo­gov­sku auru, pred­stav­lja pro­to­tip umjet­ni­ka raza­pe­tog izme­đu suro­ve real­nos­ti i vlas­ti­tog uzvi­še­nog pos­la­nja, što daje dodat­nu dimen­zi­ju ovom odlič­nom filmu.

Elvis Lenić