11. Seasplash festival završio

[lang_hr]Seasplash fes­ti­val jedan je od većih fes­ti­va­la neza­vis­ne glaz­be­ne sce­ne u ovoj regi­ji opre­di­je­ljen za reg­gae, dub, dub­s­tep, gri­me, jun­gle, ska, drum’n’bass, hip-hop, odnos­no slič­ne bass i elek­tron­ske sti­lo­ve glaz­be. Organizira ga već jeda­na­est godi­na Udruga Seasplash i kao što piše na fes­ti­val­skoj služ­be­noj stra­ni­ci, Festival je kao komer­ci­jal­ni pro­jekt pre­poz­nat od stra­ne Grada i nje­go­vih dje­lat­ni­ka kao neizos­tav­ni dio kul­tur­nog iden­ti­te­ta gra­da Pule. Već se godi­na­ma odr­ža­va na obnov­lje­noj tvr­đa­vi Punta Cristo, s izu­zet­kom od četi­ri godi­ne odr­ža­va­nja na Monumentima i dvi­je na Marsovom polju, a fes­ti­val pro­sječ­no posje­ti par tisu­ća posjetitelja.[/lang_hr]

 

[lang_hr]Ove godi­ne se čini da kri­za glo­bal­nih raz­mje­ra još ostav­lja tra­ga na kul­tu­ri zaba­ve za mla­de, koji­ma takav tra­di­ci­onal­ni odmak od mains­tre­am glaz­be, pre­poz­nat­ljiv po vanj­skim obi­ljež­ji­ma dre­ad­loc­ks fri­zu­ra i reg­gae boja, nije više toli­ko atrak­ti­van ili se ne ukla­pa u finan­cij­sku kons­truk­ci­ju ado­les­cent­skog budže­ta jer se ovaj komer­ci­jal­ni pro­jekt jedva pokri­va kup­lje­nim ulaz­ni­ca­ma. Tako je u petak, 19. srp­nja tvr­đa­va zja­pi­la polu­praz­na. Šuškalo se da je pro­da­no tek tisu­ću kara­ta, s time da je jed­nod­nev­na kar­ta košta­la na dan ula­za 130 kuna, a fes­ti­val­ska 230 kuna. Kao pul­ska udru­ga Seasplash za glaz­be­ni pro­jekt dobi­va od Grada Pule 22.000,00 kuna, što je sigur­no nedos­tat­no za tro­ško­ve pos­tav­lja­nja četi­ri raz­li­či­ta sta­gea, neko­li­ci­nu baro­va i orga­ni­za­cij­ski tim od pede­se­tak lju­di, tri­de­se­tak volon­te­ra i redara.[/lang_hr]

 

[lang_hr]Kako se ove godi­ne fes­ti­val otvo­rio nul­tim danom, sri­je­du 17. srp­nja bes­plat­nim ula­zom za sve posje­ti­te­lje i nas­ta­vio s četi­ri dana stal­na pro­gra­ma na četi­ri pozor­ni­ce u koji­ma je nas­tu­pa­lo više od pede­se­tak izvo­đa­ča, s radi­oni­ca­ma mik­sa­nja glaz­be, fes­ti­val­ske edu­ka­ci­je i pro­duk­ci­je zvu­ka te nagrad­nom igrom za kos­ti­mi­ra­ne gusa­re, oči­ta je dalj­nja potre­ba orga­ni­za­to­ra za šire­njem kon­cep­ci­je fes­ti­va­la na što veće podru­čje pru­ža­nja zaba­ve i “pro­da­va­nje” alter­na­tiv­nog život­nog sti­la, a ne toli­ko edu­ka­ci­je i osvje­šta­va­nje o soci­jal­nom anga­žma­nu glaz­be kojim je reg­gae, dub, ska žanr znat­no obilježen.[/lang_hr]

 

[lang_hr]Problem je taj što su ado­les­cent­ski posje­ti­te­lji navik­li na takav kapi­ta­lis­tič­ki ugo­vor izme­đu pru­ža­ča zaba­ve i njih kao potro­ša­ča zaba­ve ili po rije­či­ma jed­nog od izvo­đa­ča, Jaya iz Inner Terrestrialsa, ti “don’t-give-a-fuc­k’s” ple­šu na sve vrste muzi­ke, glav­no da im to izgle­da cool. Kada je u čet­vr­tak, 18. srp­nja nas­tu­pio legen­dar­ni Zion tra­in, malo­broj­ni su razu­mje­li o čemu se radi u sti­ho­vi­ma jed­nog od naj­u­tje­caj­ni­jih ben­do­va dub sound sys­tem-a i pioni­ra bri­tan­skog roots reg­gae zvu­ka koji je na sce­ni više od 20 godina.[/lang_hr]

 

[lang_hr]Također slje­de­ću noć, u petak 19. srp­nja, na kon­cer­tu Inner Terrestrialsa iz Londona na mains­ta­geu, ina­če gru­pe koju su Puležani ima­li pri­li­ke gle­da­ti i na proš­lo­go­diš­njem Monte Paradisu, ali koji je gre­škom loše orga­ni­za­ci­je tra­jao samo tri­de­se­tak minu­ta, rijet­ki su ima­li pri­li­ke slu­ša­ti o povi­jes­ti subver­ziv­nih urba­nih pokre­ta kroz punk/reggae/ska/dub hibrid koji je tokom devedeser4tih uz P.A.I.N. i Ex-Cathedra bio jedan od pre­dvod­ni­ka skvo­ter­ske akti­vis­tič­ke scene.[/lang_hr]

 

[lang_hr]S pje­va­čem Jayom popri­ča­li smo kao lju­di bez dik­ta­fo­na, pa je poma­lo nepo­uz­da­no para­fra­zi­ra­ti neke od tema koje smo nače­li, ali svejedno:[/lang_hr]

 

[lang_hr]U svo­jim pje­sma­ma govo­ri­te o pra­vu kori­šte­nja napu­šte­nih pros­to­ra, na neki način i pros­tor tvr­đa­ve Monte Christo isto je skvo­ti­ran, mada ne za potre­be sta­no­va­nja, nego za potre­be komer­ci­jal­ne zaba­ve. Kakvo je sada sta­nje u Londonu?[/lang_hr]

 

[lang_hr]J: Da, da, znam za tvr­đa­vu. U Londonu, koji se stal­no širi, klju­ča od doga­đa­ja, ini­ci­ja­ti­va, done­se­ni su novi zako­ni koji zabra­nju­ju pre­uzi­ma­nje stam­be­nih pros­to­ra, ali mi se još bori­mo, kako zatva­ra­ju jedan skvot, mi stal­no tra­ži­mo nova mjes­ta i zauzi­ma­mo nove prostore.[/lang_hr]

 

[lang_hr]Prije svo­jih pje­sa­ma (Law Dealers) poku­ša­li ste publi­ci objas­ni­ti neke poli­tič­ko-eko­nom­ske pro­ble­me, kao što je kaz­ne­ni pro­gon uži­va­te­lja mari­hu­ane i spre­gu drža­ve i pro­izvo­đa­ča sin­tet­skih i teških dro­ga. Koliko mis­li­te da vas je publi­ka razu­mje­la, je li ta poru­ka shva­će­na?[/lang_hr]

 

[lang_hr]J: Nedavno smo svi­ra­li u Nizozemskoj gdje je publi­ka bila pot­pu­no neza­in­te­re­si­ra­na za ono o čemu svi­ra­mo. Shvatio sam s godi­na­ma da su za pokre­ta­nje pro­mje­na male gru­pe odlič­ne, a masa je loša.[/lang_hr]

 

[lang_hr]Kako komen­ti­ra­te kao poz­na­va­telj sce­ne slu­čaj bri­tan­ske punk gru­pe Chumbawamba koja je pos­ta­la mains­tre­am pa se ras­pa­la?[/lang_hr]

 

[lang_hr]J: Ne bih komen­ti­rao, teško je to pitanje…oni su opet pos­ta­li mali bend koji ima svo­je uspo­ne pa opet padove…znam da su ulo­ži­li nov­ce koje su zara­di­li sa svo­jim veli­kim hitom u anar­his­tič­ke knji­ža­re pa tako i dalje podr­ža­va­ju scenu.[/lang_hr]

 

[lang_hr]Tekstovi i poru­ke vaših pje­sa­ma su poziv na pobu­nu koli­ko i na razu­mi­je­va­nje i bri­gu jed­nih pre­ma dru­gi­ma (“one heart, one soul, one nati­on”). Ispada da su pun­ke­ri ipak hipi­ji u duši?[/lang_hr]

 

[lang_hr]J: Nisu bit­ne eti­ke­te, pun­k­si, hipi­ji, „don’t-give-a-fuc­k’s“, bit­no je da drži­mo do ljud­skos­ti i do jed­nos­tav­nog zdra­vog razu­ma, u tom smis­lu dije­li­mo jed­nu lju­bav, jed­no srce i jed­na smo zajed­ni­ca koja tre­ba pre­va­zi­ći bez­ob­zir­nost i okrutnost.[/lang_hr]

 

 

[lang_hr]Večer se nas­ta­vi­la s nas­tu­pom Adriana Sherwooda, bri­tan­skog pro­du­cen­ta, čiji su nas­tu­pi spe­ci­ja­li­zi­ra­ni za dub i elek­tron­sku glaz­bu, te nas­tu­pom Dubblestandart s Jazzmin Tutum, Jamajkankom s europ­skom adre­som s kojom tre­nut­no rade na albu­mu Woman in Dub. Slijedio je nas­tup zagre­bač­kog dub dua Dubble.  Subota je bila rezer­vi­ra­na za lokal­ne sna­ge, zagre­bač­ki   akti­vis­tič­ki subreg­gae Antenat i Prti Bee Gee iz Beograda i za lon­don­ske Newham Generals i nje­mač­ki Jahcoustix.[/lang_hr]

 

[lang_hr]
Zadnji dan Seasplash fes­ti­va­la pro­šao je u sli­je­ga­nju nas­la­ga pra­ši­ne, s još manje publi­ke, ali s odlič­nom atmo­sfe­rom na samo jed­nom sta­geu, tkz. Clashslashu na kojem su nas­tu­pi­li aus­tral­ski Monkey Marc,  pro­du­cent jed­nog od albu­ma hip-hop gru­pe Combat Wombat i doma­će “spo­ken word” snage.[/lang_hr]

 

 

[lang_hr]Zasigurno, Seasplash fes­ti­val je zauzeo zna­čaj­no mjes­to na kalen­da­ru ljet­nih doga­đa­nja za tisu­ći­cu posje­ti­te­lja kao lifes­tyle doga­đaj koji priv­la­či mla­du publi­ku, koji kao “event brand” cije­le godi­ne odr­ža­va  klup­sku sce­nu živom, više u Zagrebu gdje tak­va sce­na i pos­to­ji, a manje u Puli, ali je ustva­ri zagri­ja­va­nje orga­ni­za­cij­skog tima za “veli­ki zalo­gaj kola­ča”, za dub/step Outlook fes­ti­val s kojim se u Pulu sja­ti 12 tisu­ća engle­ske publi­ke i šači­cu doma­ćih gos­ti­ju. Kao rezul­tat zam­ke hiper­pro­duk­ci­je Seasplash je napo­s­ljet­ku tek dosa­dan, sla­bo posje­ćen fes­ti­val koji pro­da­je život­nu filo­zo­fi­ju i stil za koju nema pokri­ća jer se radi u komer­ci­jal­ne svr­he, a nika­ko za svr­he edu­ka­ci­je ili osvje­šta­va­nja. Optimisti koji podr­ža­va­ju sce­nu kažu, možda je ovo pri­li­ka da se orga­ni­za­cij­ski tim zapi­ta za koga radi taj fes­ti­val i da se započ­ne ispo­čet­ka ili kako to pok­lo­ni­ci reg­gae glaz­be vole reći “to go back to the roots”.[/lang_hr]

 

Piše: Tatjana Tomić

Foto: arhi­va Seasplash 

 

• 11. Seasplash Festival