Društvo spektakla

[lang_hr]Dok se uli­ca­ma Pule upri­zo­ru­je poku­šaj holi­vu­di­za­ci­je male, loše i siro­maš­ne hrvat­ske kine­ma­to­gra­fi­je Praksa film fes­ti­val nudi potro­ša­či­ma film­skog medi­ja dru­ga­či­ji tip užit­ka – dugo­me­traž­ni film Društvo spek­tak­la situ­aci­onis­tič­kog pis­ca, filo­zo­fa i umjet­ni­ka Guy Deborda iz 1973. godi­ne. „Spektakl je kapi­tal aku­mu­li­ran do te mje­re da pos­ta­je sli­ka“ (teza 34 prvog poglavlja).[/lang_hr]

[lang_hr]Opće miš­lje­nje koje je vla­da­lo do danas je da je film pot­pu­no neprik­la­dan medij za pre­zen­ti­ra­nje revo­lu­ci­onar­ne teori­je. Taj pogled je pogre­šan. Nedostatak ikak­vog ozbilj­nog poku­ša­ja u tom smje­ru pro­iz­la­zi u biti iz povi­jes­nog nedos­tat­ka moder­ne revo­lu­ci­onar­ne teori­je tije­kom goto­vo cije­log raz­dob­lja razvo­ja film­skog medi­ja; kao i iz činje­ni­ce da je poten­ci­jal film­ske kom­po­zi­ci­je jedva da je uop­će oslo­bo­đen, una­toč sil­nim dek­la­ra­ci­ja­ma i namje­ra­ma fil­ma­ša i hrpi odglum­lje­nog zado­volj­stva od stra­ne jad­ne publike.

Samo kino je sas­tav­ni dio ovo­ga svi­je­ta i slu­ži kao jedan od ins­tru­me­na­ta raz­dva­ja­nja repre­zen­ta­ci­je koja se supros­tav­lja i domi­ni­ra nad stvar­nim pro­le­ti­zi­ra­nim druš­tvom. Kada se revo­lu­ci­onar­na kri­ti­ka upu­šta u bor­bi na tere­nu film­skog spek­tak­la, ona mora upe­ri­ti jezik tog medi­ja pro­tiv nje­ga samog i na taj način si zada­ti for­mu koja je sama po sebi revolucionarna.[/lang_hr]

Izvor

Foto

• Guy Deborg
• Praksa