Istarska mitska bića na Kaštelu

[lang_hr]Istarska mit­ska bića prek­si­noć su, 30. lip­nja 2013., nakon proš­lo­go­diš­njeg lan­si­ra­nja kul­tur­no-turis­tič­kog pro­jek­ta Istra Inspirit, ponov­no posje­ti­la pros­tor pul­skog Kaštela. Istra Inspirit kao pro­jekt Istarske župa­ni­je, Turističke zajed­ni­ce Istre i Istarske razvoj­ne turis­tič­ke agen­ci­je osmiš­ljen je kao obo­ga­će­nje kul­tur­no-turis­tič­ke ponu­de polu­oto­ka, koli­ko za turis­te tako i za doma­ću publiku.[/lang_hr]

[lang_hr]Tako su doma­ći i stra­ni posje­ti­te­lji, naro­či­to dje­ca, ima­li su pri­li­ke vidje­ti utje­lov­lje­nje fan­tas­tič­nih bića usme­nih pri­ča Istre: orka, vila, štri­ga i Veloga Jože, uz vođe­nje Šandora Slackog mla­đeg i sudje­lo­va­nje mla­dih pri­uče­nih pul­skih glu­mač­kih sna­ga. Elementi cir­ku­skih vje­šti­na koje su glum­ci koris­ti­li kao što su hoda­nje na štu­la­ma, akro­ba­ci­je na svi­li i žon­gli­ra­nje dopri­ni­je­li su općem doj­mu povr­š­ne turis­tič­ke ani­ma­ci­je jer se naj­češ­će u osmiš­lja­va­nju turis­tič­kog pro­izvo­da orga­ni­za­to­ri vode logi­kom efek­t­nos­ti, a zane­ma­ru­ju se kaza­liš­ni ele­men­ti kao što je osnov­ni raz­go­vjet­ni jezik, kak­va-tak­va glu­ma, kohe­ret­na pri­ča a možda i ono što bi ova­kav pro­izvod, turis­tič­ki ili kul­tur­ni, kao takav, tre­bao poru­či­ti, a taj je da ima­mo boga­tu povi­jest usme­ne predaje.[/lang_hr]

[lang_hr]
Na šatro engle­sko­is­tri­jan­skom koji nisu razu­mi­je­li ni doma­ći, ni stra­ni gle­da­te­lji, jedi­ni razum­ljiv bio je jezik glaz­be u dobrom mik­su drum and bass-a s balu­nom, kao i atrak­tiv­ne maske Petre Blašković koja je i reži­ra­la ovaj doga­đaj te pro­fe­si­onal­no odlič­ni kos­ti­mi Marine Štembergar i Kristine Nefat. Vođenje trđa­vom Kaštel koje je zbog pogle­da na sve četi­ri stra­ne Pule iona­ko impre­siv­no, pos­ta­je poma­lo tra­uma­tič­no iskus­tvo, što zbog ogra­de koja se kli­ma, što zbog tiska­nja s gru­pom posje­ti­te­lja. Od pun­k­ta do puk­ta, u pri­či o tra­že­nju vile, od lju­lja­nja na vje­šti­či­noj klac­ka­li­ci, poja­ve istar­skog zma­ja, do dovi­ki­va­nja s Velim Jožem, posje­ti­te­lji se spo­ti­ču i gube do zavr­šet­ka s pro­na­la­skom vile i izgrad­njom Divić gra­da od kar­ton­skih kuti­ja, kad po pro­gra­mu sli­je­di ono što se tra­di­ci­onal­no odi­gra­va iza zatvo­re­nih zido­va kam­po­va, hote­la i resor­ta, a to je puka turis­tič­ka ani­ma­ci­ja. Pitanje je kao i uvi­jek, bili bolji pro­duk­cij­ski uvje­ti dali orga­ni­za­to­ri­ma sna­ge da bolje osmis­le ovak­vu gas­tro-kaza­liš­nu večer ili je pita­nje može li se ulo­že­ni novac upo­tri­je­bi­ti na dru­ga­či­ji način, npr. da se osmis­li kaza­liš­ni pro­izvod koji bi kva­li­te­tom mogao biti pre­poz­nat kao turis­tič­ki, komer­ci­jal­ni event, razum­ljiv svi­ma po neče­mu što je opće­s­hvat­lji­vo, pri­mje­ri­ce kvaliteti?[/lang_hr]

[lang_hr]Ali naj­bo­lje pita­ti dje­cu kako se nji­ma svi­djeo ovaj gas­tro-kaza­liš­ni doga­đaj. Jedno je peto­go­diš­nje dije­te bilo odu­šev­lje­no Orkom na štu­la­ma, sed­mo­go­diš­nji dje­čak je usti­ju punih kro­štu­la pitao gdje je tu bila pred­sta­va na koju je išao, a deve­to­go­diš­njoj dje­voj­či­ci se ipak naj­vi­še svi­dje­lo gra­di­ti Arenu od kar­ton­skih koca­ka, pa može­mo reći da će se na Inspiritu ipak može naći za sva­ko­ga ponešto.[/lang_hr]

Tekst i foto: Tatjana Tomić