7DS; dan peti

[lang_hr]Programski dio peto­ga dana fes­ti­va­la „Sedam dana stva­ra­nja“ otvo­ren je pred­stav­lja­njem roma­na mla­do­ga roma­no­pis­ca Vida Jeraja pod nazi­vom „Krvna sli­ka“. Njegov humo­re­sk­ni roman govo­ri o naj­bo­ljem čovje­ko­vu pri­ja­te­lju, psu u koje­ga se pre­tvo­rio čovjek samo zato što je očaj­nič­ki tra­žio izlaz iz fatu­ma (deter­mi­nis­tič­ke situ­aci­je) u kome se zate­kao i bio pri­si­ljen živje­ti. Ova nam knji­ga pri­ča pri­ču o očaj­nič­koj želji poje­din­ca da se pobu­ni pro­tiv vje­tro­va zle sud­bi­ne i neiz­mjer­noj želji za nor­mal­nim živo­tom. Vid Jeraj već dva­de­set godi­na živi i radi kao kri­ti­čar, knji­žev­nik i glaz­be­nik te radij­ski ured­nik i vodi­telj. Nastupao je po zem­lji i ino­zem­s­tvu (Srbija, Crna Gora, Slovenija…), a piše na hrvat­skom, engle­skom i slo­ven­skom jeziku.[/lang_hr]

[lang_hr]
Vid Jeraj pred­sta­vio se kroz svo­je­vr­s­ni auto­in­ter­v­ju. Odgovarao je na pret­hod­no snim­lje­na pita­nja  koja  su bila repro­du­ci­ra­na pre­ko raz­gla­sa. Iz nje­go­vog samo­pred­stav­lja­nja tako smo mogli čuti niz zanim­lji­vih deta­lja o samoj knji­zi. Sam nas­lov je na neki način meta­fo­ra svo­je­vr­s­nog vam­pi­riz­ma, a autor se u nje­mu poigra­va sta­tus­nim sim­bo­li­ma. On poku­ša­va tako saz­na­ti pos­to­ji li uz pate­ra fami­li­asa i neka vrsta vam­pir fami­li­asa. Krvna sli­ka je, kako kaže Jeraj, zgod­na meta­fo­ra koja slu­ži čita­te­lju da ipak s išče­ki­va­njem dođe do zad­nje stra­ni­ce. Likovi ovo­ga roma­na su Miha Lea i Prajdo. Oni su pri­ja­te­lji glav­no­ga lika koji se u roma­nu na veći­ni mjes­ta nazi­va Pe, a pra­vo ime mu je Telonius Pudlovski. Glavni junak (anti­ju­nak zapra­vo) alter­ni­ra u pud­li­cu što suge­ri­ra i nje­go­vo ime. Na auto­ro­vo dje­lo su utje­caj izvr­ši­li, kako sam kaže, mno­gi dru­gi roma­ni koje je čitao, a pri­je sve­ga fil­mo­vi iz sedam­de­se­tih godi­na u ras­po­nu od „Deby does Dallas“ do „Kanibal holo­ka­ust“ te džep­na izda­nja knji­ga (tako da je i ovaj roman zapra­vo jed­no džep­no izda­nje). Pisanje ovo­ga roma­na je bio velik iza­zov za auto­ra, poseb­no s obzi­rom na činje­ni­cu da glav­ni junak mije­nja svo­je obli­čje da bi se na kra­ju ipak vra­tio u ljud­ski lik. Izdavač „Krvne sli­ke“ je izda­vač­ka kuća „Knjigomat“ iz Zagreba.[/lang_hr]

[lang_hr]
Uslijedio je video ura­dak Dejana Štifanića pod nazi­vom „Morska bolest“. Dejan Štifanić je foto­graf iz Pule koji radi u Glasu Istre kao foto­re­por­ter. U ovo­me videu riječ je o snim­ka­ma kre­ta­nja mora na pul­skoj rivi, odnos­no odsja­ji­ma brod­skih kono­pa­ca na povr­ši­ni vode. Video nije mani­pu­li­ran gra­fič­ki, snim­ke su samo uspo­re­ne četi­ri do pet puta. Autorova ide­ja je bila istra­ži­ti pra­vil­nos­ti u kre­ta­nju mora. Muzičku prat­nju za ovaj video kre­irao je „Ansambl za pos­t­mo­der­nu umjet­nost“ iz Pule.[/lang_hr]

[lang_hr]
Darko Brajković Njapo Đepeto i Armano Jeričević pred­sta­vi­li su se per­for­man­som pod nazi­vom „Intimno“. Performans je pos­lu­žio isklju­či­vo kao uver­ti­ra u izlož­bu koja je bila pos­tav­lje­na na šter­ni u Kaštelu.[/lang_hr]

[lang_hr]
Večer je zaklju­čio nas­tup tria Vaska Atanasovskog iz Ljubljane koji su u svo­jem nas­tu­pu vje­što bro­di­li izme­đu sti­lo­va kao što su gyp­sy swing, alter pop, klez­mer i jedins­tve­ne kom­bi­na­ci­je šansone.[/lang_hr]

[lang_hr]Tekst i foto: Branko Vasiljević[/lang_hr]

• Armano Jeričević
• Darko Brajković Njapo
• trio Vaska Atanasovskog
• Vid Jeraj