7DS; dan sedmi

[lang_hr]Posljednjega dana ovo­ga hva­le vri­jed­no­ga fes­ti­va­la mogli smo vidje­ti pre­zen­ta­ci­ju svih rado­va koji su nas­ta­li u radi­oni­ca­ma. Nit vodi­lja orga­ni­za­to­ra „Sedam dana stva­ra­nja“ je stvo­ri­ti res­pek­ta­bi­lan fes­ti­val koji će pos­lu­ži­ti kao rad­ni pros­tor, otvo­re­na plat­for­ma koja u pro­duk­cij­skom i edu­ka­tiv­nom smis­lu pru­ža infras­truk­tu­ru za zajed­nič­ki rad i moguć­nost da se kraj­nji pro­dukt pred­sta­vi u zajed­ni­ci u kojoj nas­ta­je, a i mno­go šire. Svakom sudi­oni­ku ovo­ga pro­jek­ta je tako važ­no omo­gu­ći­ti da sam sebe doži­vi kao spo­sob­nu, kre­ativ­nu i odgo­vor­nu oso­bu koja je u moguć­nos­ti biti u kon­tak­tu s dru­gim kre­ativ­ci­ma i dije­li­ti s nji­ma svo­je inte­re­se. Naglasak je stav­ljen na direk­tan kon­takt, aktiv­no eks­pe­ri­men­ti­ra­nje te osvje­šta­va­nje polaz­ni­ka kako bi na što kva­li­tet­ni­ji način pris­tu­pi­li svo­joj kreativnosti.[/lang_hr]

[lang_hr]Večer je zapo­če­la u gale­ri­ji „Društva likov­nih stva­ra­te­lja“ u kojoj je pred­stav­lje­na radi­oni­ca Svena Stilinovića pod nazi­vom „Stari zana­ti – veli­ki for­ma­ti“. Voditelj radi­oni­ce nagla­sio je da je pola­ziš­na toč­ka bila osvje­šta­va­nje gre­ša­ka kao sas­tav­nog dije­la sva­ko­ga rada i kako one i ne tre­ba­ju uvi­jek biti isprav­lje­ne, pogo­to­vo kada je riječ o umjet­nič­kom dje­lu. Polaznici radi­oni­ce su tako mogli radi­ti na kla­sič­noj foto­gra­fi­ji koja je za raz­li­ku od digi­tal­ne, kako je rekao Stilinović, opip­lji­va i mate­ri­jal­na, a u sebi sadr­ži notu magič­nos­ti, jer je konač­ni pro­dukt naj­češ­će skri­ven i samom autoru.[/lang_hr]

[lang_hr]
Nakon otvo­re­nja izlož­be pro­gram je nas­tav­ljen u Kaštelu gdje su pred­stav­lje­ne i osta­le radi­oni­ce, a na to vizu­al­no i glaz­be­no puto­va­nje su nas odve­le „Tri naran­če“ (Josip Pino Ivančić, Goran Farkaš i Noel Šuran uz pomoć Ivane Lučić). Festivalska povor­ka zapu­ti­la se u Kaštel pra­će­na glaz­bom i ple­som kao povez­ni­com svih juče­raš­njih doga­đa­nja, a ispred samog Kaštela doče­ka­la nas je pos­tav­lje­na video pro­jek­ci­ja Luane Lojić, dok je unu­tar zidi­na u pros­to­ri­ji „Starih zvo­na“ otvo­re­na foto vari­ja­ci­ja „Divlje pče­le“ auto­ra Frane Rogića.[/lang_hr]

[lang_hr]
Nakon kra­će stan­ke dogo­di­lo se i veli­ko fina­le veče­ri tije­kom koje­ga su se krat­kim video pre­zen­ta­ci­ja­ma, ples­nim i glaz­be­nim urad­ci­ma nas­ta­lim u ovih sedam dana pred­sta­vi­le i sve osta­le radi­oni­ce fes­ti­va­la. Pohvalio bih sve sudi­oni­ke pro­gra­ma, jer su oslo­bo­di­li sil­nu koli­či­nu kre­ativ­ne ener­gi­je koja je pršta­la iz sva­kog, pa i naj­tam­ni­jeg kut­ka Kaštela. Scena je za ovu pri­go­du bila izu­zet­no vizu­al­no i zvuč­no dotje­ra­na tako da je publi­ka uis­ti­nu mogla uži­va­ti u programu.[/lang_hr]

[lang_hr]Vidjeli smo slje­de­će prezentacije:
– Šenji II, gru­pa se pred­sta­vi­la otis­ci­ma na papi­ru izra­đe­nim putem dubo­kog tiska tra­di­ci­onal­nim gra­fič­kim teh­ni­ka­ma te gra­fič­kim mapa­ma. Voditelj ove radi­oni­ce bio je Valter Černek koji je nagla­sio kako su u svim svo­jim pre­zen­ta­ci­ja­ma poku­ša­li pri­ka­za­ti dubo­ku čovje­ko­vu pove­za­nost s pri­ro­dom u kojoj su i pro­naš­li svu kemi­ju za svoj rad. Zahvalio se rav­na­te­lju „Doma Motovun“ Borisu Demarku koji je tako­đer pomo­gao zajed­no s koris­ni­ci­ma Doma u ostva­ri­va­nju ovo­ga projekta.
– Neva Lukić i Ida Skoko pred­sta­vi­le su se video poezi­jom koja je repro­du­ci­ra­na na zidu Kaštela. Zanimljivi tekst Neve Lukić i video Ide Skoko tako su stop­lje­ni u jed­nu cjelinu.
– Josip Pino Ivančić pred­sta­vio se vide­om „Hommage Branku Gulinu“
– Radionica „Glas u pokre­tu“ pod vod­stvom Nicolette Valente poka­za­la nam je koli­ko glas može biti jedins­tven i neza­mje­njiv ins­tru­ment koji se koris­ti u sva­kod­nev­nom živo­tu. Pokret i glas su kom­ple­men­tar­ni nači­ni izra­ža­va­nja naših spo­sob­nos­ti. Djelotvornost naše komu­ni­ka­ci­je ovi­si i o pokre­ti­ma naših tije­la i o kva­li­te­ti gla­sa. Svrha ove radi­oni­ce bila je tako oslo­ba­đa­nje gla­sa i skla­da­nje vokal­nih pej­za­ža uz izra­ža­va­nje pokre­ta koji izvi­ru iz naših osje­ća­ja. Prezentacija ove gru­pe odu­še­vi­la je publi­ku, a tre­ba napo­me­nu­ti da su sve gla­so­ve i nat­pje­ve koje smo ima­li pri­li­ku čuti polaz­ni­ce same sni­mi­le, a tako­đer su same izra­di­le i kostime.

- Radionica „Dokumentarni eks­pe­ri­ment“ pod vod­stvom Morane Komljenović i Lovre Čepelaka pred­sta­vi­la nam se svo­jim video urad­ci­ma. Morana Komljenović nagla­si­la je kako FADE IN ina­če radi čis­te doku­men­tar­ne for­me, a kroz godi­ne su se opus­ti­li (mije­nja­li for­mu i eks­pe­ri­men­ti­ra­li) te su na kra­ju jed­ni uz dru­ge nauči­li i kako iza­ći iz vlas­ti­tih okvira.
– Radionica „Vodene boje“ vodi­te­lji­ce Duge Bobanović Sikavice pred­sta­vi­la se već spo­me­nu­tom izlož­bom u pre­dvor­ju Kaštela. Slikanje pig­men­tom i vodom pri­sut­no je već u kame­nom dobu. Ovom su teh­ni­kom pone­kad pisa­ni i egi­pat­ski manus­krip­ti, a u sred­njem je vije­ku tak­vo pisa­nje i ilus­tri­ra­nje uze­lo maha. Slikarstvo vode­nim boja­ma kak­vo danas poz­na­je­mo poči­nje s renesansom.
– „Kompozicija – pazin­ski zvu­ci“ Gorana Farkaša koji je bio podr­ška i pomoć svim osta­lim radi­oni­ca­ma i vodi­te­lji­ma. Naglasio je kako je sedam dana malo vre­me­na da se nešto stvo­ri, ali da su oni dali sve od sebe da u toj naka­ni i uspiju.[/lang_hr]

[lang_hr] Nakon pre­zen­ta­ci­ja usli­je­dio je kon­cert zagre­bač­kog ben­da „Shoot me Wendy“. Ovaj sas­tav je svo­je­vr­s­ni powerpop/post punk bend čiju glaz­bu karak­te­ri­zi­ra­ju žes­to­ki gitar­ski rifo­vi i rit­mo­vi, melo­di­čan bas i žen­ski vokal koji bend čine pre­poz­nat­lji­vim i drugačijim.[/lang_hr]

[lang_hr]Tekst i foto: Branko Vasiljević[/lang_hr]

• 7DS
• prezentacije radionica