Avionska komedija

KINO: PUTNICI LJUBAVNICI, reda­te­lja Pedra Almodovara

Ovoljetna digi­ta­li­za­ci­ja jedi­nog pul­skog kina konač­no će lokal­noj publi­ci omo­gu­ći­ti dos­ljed­ni­je pra­će­nje recent­ne film­ske ponu­de, a ujed­no je i dobra pri­li­ka da se ispra­ve neki pro­pus­ti, barem kad su posri­je­di naj­zvuč­ni­ja ime­na. U tu sku­pi­nu spa­da i Pedro Almodovar sa svo­jim novim fil­mom “Putnici lju­bav­ni­ci”, koji se u bolje oprem­lje­nim hrvat­skim kini­ma pri­ka­zi­vao pro­lje­tos, a rad­nja se odvi­ja u pok­va­re­nom avi­onu koji ne može sle­tje­ti. Almodovar je avi­on nakr­cao svo­jim omi­lje­nim glum­ci­ma, ali naj­ve­će zvi­jez­de (Antonio Banderas, Penelope Cruz) ipak je osta­vio na zem­lji, budu­ći da se pojav­lju­ju na samom počet­ku fil­ma kao nena­mjer­ni kriv­ci za pro­ble­me koji će usli­je­di­ti. Riječ je o jed­nom od ležer­ni­jih fil­mo­va slav­nog Španjolca, koji ostav­lja dojam kao da se htio opus­ti­ti i zaba­vi­ti, a ujed­no osta­ti vje­ran svo­jem pre­poz­nat­lji­vom i mno­gi­ma vrlo priv­lač­nom vizu­al­nom sti­lu. U skla­du s tim i rezul­tat je neka­ko neo­dre­đen, Almodovarovim fano­vi­ma će se vje­ro­jat­no svi­dje­ti, dok će kri­tič­ni­jim gle­da­te­lji­ma ipak zasme­ta­ti broj­ne napuk­li­ne u nje­go­voj film­skoj struk­tu­ri. Iako ne ostav­lja dojam naro­či­te inte­lek­tu­al­ne zah­tjev­nos­ti, ovo je oči­to naj­iz­rav­ni­ji Almodovarov film što se tiče tret­ma­na nje­go­ve sek­su­al­nos­ti. Almodovar nikad nije skri­vao vlas­ti­tu homo­sek­su­al­nost, u veći­ni nje­go­vih fil­mo­va ona se i rani­je mogla nas­lu­ti­ti, ali ovdje si je dois­ta dao odu­ška u nje­zi­nom eks­pli­cit­nom tret­ma­nu. Slično bra­ći Coen, koji se tako­đer čes­to povr­šin­ski doti­ču židov­ske pro­ble­ma­ti­ke, iako su se tek u “Ozbiljnom čovje­ku” eks­pli­cit­no poza­ba­vi­li vlas­ti­tom (židov­skom) vje­rom i tra­di­ci­jom. Jedina je raz­li­ka u tome što je “Ozbiljan čovjek” vrhun­sko dje­lo, dok je Almodovarova “avi­on­ska kome­di­ja” ipak neg­dje pri dnu nje­go­vog opusa.

Elvis Lenić