Clooneyjevi proganjani junaci

Među broj­nim zapa­že­nim glu­mač­kim nas­tu­pi­ma Georgea Clooneyja naro­či­to su zanim­lji­ve ulo­ge moral­no ambi­va­lent­nih liko­va koje pro­ga­nja­ju tajans­tve­ne i moć­ne sile. U poli­tič­kom tri­le­ru “Syriana” (reda­telj Stephen Gaghan) Clooney glu­mi agen­ta CIA‑e, koji dobi­va zada­tak uklo­ni­ti arap­skog prin­ca jer se nje­go­vi pla­no­vi oko pro­da­je ener­ge­na­ta ne svi­đa­ju ame­rič­koj stra­ni, ali pri­tom biva uvu­čen u dvos­tru­ku igru. Cloooney se za ovu ulo­gu tje­les­no zapus­tio i udeb­ljao neko­li­ko kilo­gra­ma; nje­gov lik nije tip agen­ta kak­ve uglav­nom viđa­mo u poli­tič­kim tri­le­ri­ma, iznim­no vje­šte u bori­lač­kim vje­šti­na­ma i vič­ne kori­šte­nju svih vrsta oruž­ja, nego umo­ran čovjek koji je zagli­bio u pod­lim igra­ma naf­ta­ških moć­ni­ka. Iako je u fil­mu “Michael Clayton” Clooney usko­čio u ele­gant­no odi­je­lo kor­po­ra­cij­skog odvjet­ni­ka, nje­gov pro­ma­še­ni život (pro­pa­li brak, koc­kar­ski dugo­vi) tako­đer je opte­re­ćen broj­nim tego­ba­ma i opas­nos­ti­ma. Nakon tra­gič­ne smr­ti nerv­no ras­tre­se­nog kole­ge i pri­ja­te­lja, Clooney odlu­ču­je dras­tič­no pro­mi­je­ni­ti vlas­ti­ti život i razot­kri­ti moć­ne kli­jen­te čije je neza­ko­ni­te aktiv­nos­ti godi­na­ma pri­kri­vao. Na taj način zapra­vo želi isku­pi­ti gri­je­he iz vlas­ti­te proš­los­ti, naj­zad čak i uspi­je­va razot­kri­ti nega­tiv­ce, ali nje­gov potez sve­jed­no ne pru­ža opti­mi­zam i nadu u pra­ved­ni­ju buduć­nost. Clooneyjeva sklo­nost spo­me­nu­tom tipu liko­va doži­vje­la je vrhu­nac u “Amerikancu”, reda­te­lja Antona Corbijna, (pri­ka­zu­je se 15. ruj­na na HTV 2) koji poči­nje u sni­je­gom zame­te­noj šved­skoj šumi kada glav­ni junak ubi­ja dvo­ji­cu pla­će­ni­ka i dje­voj­ku s kojom je pro­veo noć. Nakon toga odla­zi u sje­ver­nu Italiju, posred­nik mu nala­zi skro­vi­šte u pito­re­sk­nom gra­di­ću Castelvecchio, gdje nas­to­ji osta­vi­ti dojam hedo­nis­tič­ki nas­tro­je­nog foto­gra­fa i poči­nje izra­đi­va­ti spe­ci­jal­nu pušku po narudž­bi tajans­tve­ne lje­po­ti­ce (Thekla Reuten). Fascinantno je što o nas­lov­nom liku ne dobi­va­mo nikak­ve fak­to­graf­ske podat­ke, čak ni na samom kra­ju fil­ma. Ne zna­mo gdje je rođen ni koli­ko ima godi­na, ima li obi­telj i kak­va mu je povi­jest, ne zna­mo čak ni kako se našao u Švedskoj i zbog čeka je ubio one lju­de na počet­ku. Znamo jedi­no čime se otpri­li­ke bavi, jer je iznim­no detalj­no pri­ka­za­no nje­go­vo umi­je­će izra­de i ruko­va­nja oruž­jem, a naro­či­to dobro zna­mo kakav je nje­gov unu­tar­nji život. Filmovi o pla­će­nim ubo­ji­ca­ma uglav­nom se bave ana­li­za­ma nji­ho­ve uvjež­ba­nos­ti, učin­ko­vi­tos­ti i posve­će­nos­ti cilju, ali reda­te­lje ne zani­ma o čemu ubo­ji­ce raz­miš­lja­ju i kakav je nji­hov odnos pre­ma ono­me što čine. Corbijn i Clooney rade upra­vo suprot­no: zahva­lju­ju­ći dojm­lji­voj reži­ji i glu­mi, oni ubo­ji­čin unu­tar­nji svi­jet čine vizu­al­no uoč­lji­vim, izvla­če na vidje­lo nje­go­ve para­no­je, stra­ho­ve, griž­nje savjes­ti i potre­be za emo­ci­ja­ma. Svi spo­me­nu­ti fil­mo­vi su tri­le­ri, “Syriana” je pro­že­ta i poli­tič­kim kono­ta­ci­ja­ma, a glav­ni juna­ci su posr­nu­li i pro­ga­nja­ni poje­din­ci koji se još nisu odlu­či­li pre­da­ti. Unatoč broj­nim zapa­že­nim glu­mač­kim i reda­telj­skim nas­tu­pi­ma, čini se da je Clooney pos­ljed­njih godi­na glu­mač­ki naj­dojm­lji­vi­ji upra­vo u ovak­vim ulogama.

Elvis Lenić