Predavanje o zajamčenom temeljnom osobnom prihodu

[lang_hr]Miroslav Ambruš-Kiš će u sklo­pu pro­jek­ta “Zelena knjiž­ni­ca” 24. ruj­na 2013. u 17 sati u Sveučilišnoj knjiž­ni­ci u Puli odr­ža­ti pre­da­va­nje o zajam­če­nom temelj­nom osob­nom prihodu.[/lang_hr]

[lang_hr]
Zajamčeni temelj­ni osob­ni pri­hod je eko­nom­ska ide­ja koju su, kao neo­p­hod­nu, prvi put u pismu sa sim­po­zi­ja ame­rič­kom Kongresu 1968. godi­ne upu­ti­li eko­nom­ski nobe­lo­vac Milton Friedman i John Kenneth Galbraith, čovjek koji je utje­cao na gos­po­dar­sku poli­ti­ku više ame­rič­kih pred­sjed­ni­ka, te 1200 eko­no­mis­ta među koji­ma su bili i veli­či­ne kao što su James Tobin i Paul Samuelson. Istodobno, za taj se kon­cet zauzi­mao i Martin Luther King u svo­joj pos­ljed­njoj kni­zi “Where Do We Go From Here: Chaos or Community?” Nijedna eko­nom­ska ide­ja nije uje­di­ni­la toli­ko “tvr­dih” kapi­ta­lis­tič­kih mis­li­la­ca, a da im je pot­po­ru dava­la i tvr­da lje­vi­ca sa pre­dvod­ni­ci­ma kao što su Baptiste Mylondo, Yann Moulier Boutang, Toni Negri, Jean-Marc Ferry, Ignacio Ramonet ili Jacques Marseille.[/lang_hr]

[lang_hr]
Zamisao se sas­to­ji o pot­pu­nom napu­šta­nju miro­vin­skih i soci­jal­nih sus­ta­va te držav­nih ins­ti­tu­ci­ja koje skr­be o neza­pos­le­ni­ma, opo­re­zi­va­nja u te svr­he i ras­pu­šta­nju svih držav­nih struk­tu­ra koje s time ima­ju neke veze u zamje­nu za zajam­če­ni pri­hod sva­kom držav­lja­ni­nu od koje­ga je mogu­će pris­toj­no živje­ti i bez rada. To je i mate­ma­tič­ki doka­zi­vo kao odr­ži­vo, ali je potreb­na pol­tič­ka volja da se tak­va refor­ma i pro­ve­de. Danas u više dese­ta­ka drža­va pos­to­je pri­je­laz­ni sus­ta­vi koji tome nagi­nju, u Švicarskoj je uspje­la ini­ci­ja­ti­va za ras­pi­si­va­njem držav­nog refe­ren­du­ma o uvo­đe­nju zajem­če­nog temelj­nog pri­ho­da, a pokre­nu­ta je i ini­ci­ja­ti­va da Europski par­la­ment pros­tu­di­ra pod kojim bi se uvje­ti­ma u EU mogla uves­ti tak­va ins­ti­tu­ci­ja. Koje su dobre stra­ne tak­vo­ga sus­ta­va nije teško zamis­li­ti, ali su pre­dvi­di­ve pro­mje­ne znat­no dublje.[/lang_hr]

[lang_hr]
Miroslav Ambruš-Kiš  je novi­nar, pionir raču­nal­nog i eko­lo­škog akti­viz­ma, alpi­nist, puto­pi­sac, dizaj­ner, savjet­nik medij­skih stra­te­gi­ja. Rođen 1954. godi­ne u Osijeku, sred­nje ško­lo­va­nje zavr­šio u gim­na­zi­ji koju su poha­đa­la oba hrvat­ska nobe­lov­ca. Studirao filo­zo­fi­ju i peda­go­gi­ju. Pionir nenu­me­rič­kog kori­šte­nja raču­na­la iz MMC‑a Branimira Makanca i naj­ra­ni­jih osob­nih raču­na­la. Pionir stol­no­ga izda­vaš­tva i redak­cij­skih sus­ta­va. Veći dio novi­nar­ske kari­je­re pro­veo u Večernjem lis­tu, ali je isto­vre­me­no među začet­ni­ci­ma hrvat­ske raču­nal­ne publi­cis­ti­ke. Predavao infor­ma­ti­ku i tipo­gra­fi­ju u Školi pri­mi­je­nje­ne umjet­nos­ti i dizaj­na. Trenutačno radi kao team leader u Synergy Moonu, timu koji se natje­če za Google Lunar X Prize. Član je Piratske stran­ke koja se vodi nače­li­ma indi­vi­du­al­ne auto­no­mi­je, što je suprot­no svim osta­lim pira­mi­dal­nim stra­ti­fi­ka­ci­ja­ma, pa i stranačkim.[/lang_hr]

Izvor

Foto

• Miroslav Ambruš-Kiš
• zelena knjižnica