Pulska slikarica ekspresionizma Erma Bossi

[lang_hr]U petak, 30. kolo­vo­za 2013. Glas Istre pre­nio je vijest da je u Njemačkoj upri­li­če­na veli­ka izlož­ba sli­ka Puljanke Erme Bossi koja je svo­ju sli­kar­sku kari­je­ru zapo­če­la u Trstu. Prenosimo vijest o mla­doj sli­ka­ri­ci rođe­noj u Puli u potpunosti:

“Erma Bossi rođe­na je u Puli 1875. godi­ne kao Erminia Božić (Bosich), od 1888 do 1893. poha­đa­la je gim­na­zi­ju u Trstu, a nakon prvih izlož­bi 1904. odla­zi u München gdje se dru­ži s gru­pom sli­ka­ra (Kandinsky, Münter, Jawlensky, Werefkin), koji su 1909. ute­me­lji­li gru­pu Neue Kunstlervereinigung Munchen. Veže se sen­ti­men­tal­no za Vasilija Kandinskog s kojim se 1909. seli u mjes­to Murnau, osam­de­se­tak kilo­me­ta­ra od Münchena. Iz tog raz­dob­lja osta­lo je plat­no koje je nas­li­ka­la Gabriele Münter – “Kandinsky i Erma Bossi za sto­lom”, a može se pogle­da­ti na izlož­bi upri­li­če­noj u grad­skom muze­ju Murnaua.

Zanimljiv je put mla­de sli­ka­ri­ce koja iz Pule dola­zi u dodir s veli­ka­ni­ma europ­ske umjet­nos­ti dva­de­se­tog sto­lje­ća. S gru­pom avan­gard­nih sli­ka­ra izla­že svo­je eks­pre­si­onis­tič­ke rado­ve na kolek­tiv­nim izlož­ba­ma 1910. i 1912. godi­ne. Nakon tih iskus­ta­va napu­šta Kandinskog i Munchen te odla­zi u Pariz. Tu joj se gube tra­go­vi, u nekim pro­na­đe­nim sli­ka­ma iz pari­škog raz­dob­lja ona se pot­pi­su­je kao Erma Barrera Bossi što bi pot­vr­di­lo da se uda­la za tali­jan­skog teno­ra Carla Barreru. Nakon zavr­šet­ka Prvog svjet­skog rata napu­šta Pariz i dola­zi u Milano; tri­de­se­tih godi­na proš­log sto­lje­ća sudje­lu­je na Venecijanskom bije­na­lu: 1930. na XVII. bije­na­lu izla­že jed­nu mrtvu prirodu.

Erminia Božić umi­re 1952. godi­ne u mjes­tu Cesano Boscone kraj Milana u total­noj neima­šti­ni, sama i zabo­rav­lje­na u domu za siro­maš­ne. Iz Pule, pre­ko Trsta u München, Pariz i Milano: nakon sto godi­na malo mjes­to u srcu Bavarske, Murnau, posve­ti­lo joj je izložbu.

Ima još jed­na dimen­zi­ja pri­če o Erminiji Božić koju valja pod­cr­ta­ti, a to je sud­bi­na žene na pri­je­la­zu iz osam­na­es­tog u dva­de­se­to sto­lje­će koja je apso­lut­no pro­tiv­na tadaš­njim kli­še­ji­ma o polo­ža­ju žene koji su vla­da­li u europ­skom druš­tvu. Slika na kojoj Erma raz­go­va­ra za sto­lom s Kandinskim nema nikak­ve veze s usta­lje­nim sli­ka­ma, por­tre­ti­ma žena u obi­telj­skom kru­gu: tu ona sje­di slo­bod­no i jed­na­ko­prav­no, slu­ša Kandinskog rukom nas­lo­nje­na na stol poput pos­lov­nog (umjet­nič­kog) part­ne­ra koji sli­je­di tok raz­miš­lja­nja sugo­vor­ni­ka, nema auto­ri­te­ta, nema ozna­ka pod­či­nje­nos­ti, na sto­lu bije­li stol­njak, vino i voda, ugod­ni raz­go­vor dvo­je lju­bav­ni­ka nakon ručka.”[/lang_hr]

Izvor

Foto

• Erma Bossi
• Glas Istre