Salinger na filmu

Za neko­li­ko dana (pre­ciz­ni­je, 06. ruj­na) kre­nut će u ame­rič­ka kina doku­men­tar­ni film o kul­t­nom knji­žev­ni­ku Jeromeu Davidu Salingeru (1919. – 2010.), na koje­mu je reda­telj Shane Salerno navod­no radio godi­na­ma, nas­to­je­ći pru­ži­ti dosad naj­pot­pu­ni­ju sli­ku o eks­cen­trič­nom pis­cu. Salinger je doži­vio pla­ne­tar­nu sla­vu zahva­lju­ju­ći roma­nu “Lovac u žitu” (1951.), a u godi­na­ma koje su usli­je­di­le napi­sao je zbir­ku pri­ča “Devet pri­ča” i dvi­je nove­le “Franny and Zooey”. Ubrzo nakon veli­kih knji­žev­nih uspje­ha dubo­ko se razo­ča­rao u ame­rič­ku izda­vač­ku indus­tri­ju i medi­je. Desetljećima je živio u maloj kući na osa­mi gdje je i umro (Cornish, New Hampshire), upor­no izbje­ga­va­ju­ći inter­v­jue i novi­na­re, a pred izda­va­če koji tiska­ju nje­go­va dje­la pos­tav­ljao je neuobi­ča­je­ne zah­tje­ve (zabra­na foto­gra­fi­ja, crte­ža ili bilje­ški o pis­cu). Istodobno je kul­tur­nu jav­nost držao u stal­noj neiz­vjes­nos­ti dvoj­bom da li se još uvi­jek bavi knji­žev­nim stva­ra­laš­tvom, sto­ga mno­gi opti­mis­ti naga­đa­ju da će ubr­zo ugle­da­ti svje­tlo dana dje­la koja su nas­ta­ja­la tije­kom nje­go­ve 50-godiš­nje izo­la­ci­je. Salerno je oda­brao vrlo zahval­nu i poten­ci­jal­no zanim­lji­vu tema­ti­ku, jer je tajans­tve­ni Salinger tije­kom svo­jeg živo­ta stvo­rio dovolj­no mate­ri­ja­la za iznim­no zanim­ljiv film, iako zapra­vo nikad nije bio spre­man za koke­ti­ra­nje s film­skim medi­jem. Prema nje­go­vim dje­li­ma snim­lje­na su samo dva dugo­me­traž­na fil­ma (My Foolish Heart, 1949. i Pari, 1995.) i neko­li­ko krat­ko­me­traž­nih, ali riječ je o nas­lo­vi­ma koji su osta­li u debe­loj ano­nim­nos­ti una­toč slav­nim pred­loš­ci­ma. Redatelj Malcolm Clarke sni­mio je 2001. “Potragu za Holdenom” (Chasing Holden), koja nije dos­lov­na ekra­ni­za­ci­ja Salingerove pro­ze, iako ima mno­go dodir­nih toča­ka s kul­t­nim roma­nom “Lovac u žitu”. Nakon što pro­fe­sor knji­žev­nos­ti daje svo­jim stu­den­ti­ma zada­tak da napi­šu sas­tav o mogu­ćem živo­tu Holdena Caulfielda nakon zavr­šet­ka roma­na, junak fil­ma, koji je veli­ki obo­ža­va­telj Salingerova roma­na, odla­zi na puto­va­nje pre­ma Salingerovoj kući da bi se konač­no susreo sa svo­jim ido­lom i dobio odgo­vor na pita­nje koje ga muči. Iako reda­telj prvens­tve­no obra­đu­je osjet­lji­vo raz­dob­lje saz­ri­je­va­nja i okre­ta­nja pre­ma stvar­nom živo­tu, film nudi zanim­lji­ve posve­te slav­nom pis­cu poput pri­zo­ra u nju­jor­škom Central Parku ili pak u nje­go­vom gra­di­ću, gdje se lokal­ni dje­čak išču­đa­va zašto toli­ki lju­di pita­ju za pis­ca čije knji­ge ne sadr­že niti jed­nu sli­ku. Salinger je sva­ka­ko utje­cao na broj­ne film­ske reda­te­lje, a naro­či­to valja izdvo­ji­ti Jima Jarmuscha. Osim što se Jarmusch izjas­nio kao stras­tve­ni pok­lo­nik “Lovca u žitu”, nije teško uoči­ti broj­ne svje­to­na­zor­ne i stil­ske slič­nos­ti izme­đu nji­ho­vih opu­sa. Obojica su pod odre­đe­nim utje­ca­ji­ma zen budiz­ma, sklo­ni su por­tre­ti­ra­nju druš­tve­nih mar­gi­na­la­ca i odma­ku od kla­sič­ne nara­ci­je. Često pri­bje­ga­va­ju mini­ma­lis­tič­kom sti­lu i drže se pra­vi­la da manjak pri­ka­za­nog ostav­lja snaž­ni­ji dojam, a naro­či­tu paž­nju posve­ću­ju dija­lo­zi­ma koje vode nji­ho­vi liko­vi. Vjerojatno bi Salinger na sve ovo samo prez­ri­vo odmah­nuo rukom, budu­ći da je uvi­jek poka­zi­vao neza­in­te­re­si­ra­nost pre­ma inter­pre­ta­ci­ja­ma vlas­ti­tih dje­la. Ali ipak ne bi mogao ospo­ri­ti činje­ni­cu da je pri­lič­no utje­cao na ame­rič­ku film­sku umjet­nost, iako nije htio ima­ti nikak­vu vezu s njom.

Elvis Lenić