Skvotiraj i zavladaj! – skvotiranje kao alternativa stambenoj krizi i “bildanje” kulturne ponude grada

[lang_hr]Skvotiranje je zapo­sje­da­nje pros­to­ra bez dozvo­le vlas­ni­ka, a naj­češ­će se zapo­sje­da­ju praz­ni i zapu­šte­ni pros­to­ri čija je vlas­nič­ka situ­aci­ja nejas­na. Najveći pri­mjer nase­lja­va­nja napu­šte­nog nase­lja u Danskoj je Christiania. U Hrvatskoj ima­mo Kulturni cen­tar Karlo Rojc u Puli, a u Zagrebu je u više navra­ta pos­to­ja­lo neko­li­ko skvotova.[/lang_hr]

 [lang_hr]Skvotovi se naj­češ­će koris­te za sta­no­va­nje ili kao jav­ni pros­to­ri tj. druš­tve­ni cen­tri, a neri­jet­ko se nji­ho­vi sadr­ža­ji prek­la­pa­ju. Nekad napu­šte­ne zgra­de skvo­ti­ra­njem pos­ta­ju kul­t­na mjes­ta za mla­de u koji­ma zaživ­lja­va­ju raz­ne ini­ci­ja­ti­ve kao što su bes­plat­no pre­no­ći­šte, bes­plat­ne radi­oni­ce u koji­ma može­te nešto nauči­ti, bes­plat­na vege­ta­ri­jan­ska hra­na, alter­na­tiv­na bibli­ote­ka, ‘hack-lab’ cen­tar sa slo­bod­nim sof­tve­rom, info­shop, pros­tor za sito­ti­sak, štam­pa­nje i izda­va­nje fan­zi­na i časo­pi­sa, slo­bod­ni radio, poli­tič­ki kolek­ti­vi, pros­tor za sas­tan­ke i okupljanja,prostor za svir­ke, neko­mer­ci­jal­ni kafi­ći, udru­ge, umjet­nič­ke gale­ri­je, kaza­li­šte, kino, žen­ski cen­tri, radi­oni­ce za bicik­le, itd.[/lang_hr]

 

[lang_hr]Privremenost i otpor lega­li­za­ci­ji[/lang_hr]

 

[lang_hr]Skvotirana zem­lji­šta se pre­tva­ra­ju u obra­di­ve povr­ši­ne na koji­ma se uzga­ja organ­sko voće i povr­će. Ipak sva­ki skvot, pri­je ili kas­ni­je, pres­ta­je postojati(iseljenjem ili lega­li­za­ci­jom), pa je pri­vre­me­nost bit­no obi­ljež­je skvo­to­va. Mnogi skvo­te­ri se pro­ti­ve lega­li­za­ci­ji jer se u tom slu­ča­ju skvot mora pri­la­go­di­ti danim okvi­ri­ma, te se stva­ra dodat­ni tro­šak pa se neki sta­na­ri mora­ju ise­li­ti ili radi­ti za reži­je, a aktiv­nos­ti skvo­te­ra mora­ju biti konformirane.[/lang_hr]

 

[lang_hr]Napad na pri­vat­no vlas­niš­tvo[/lang_hr]

 

[lang_hr]Riječ ‘squ­at­ter’ je iz engle­skog govor­nog podru­čja, a ozna­ča­va oso­bu koja se bes­prav­no nase­li na tuđem zem­lji­štu. Osim ponaj­pri­je prak­tič­nih život­nih raz­lo­ga, pos­to­ji i skvo­ti­ra­nje iz poli­tič­kih raz­lo­ga, kao dokaz poli­tič­kih sta­vo­va. Time se želi napas­ti pri­vat­no vlas­niš­tvo, služ­be­na poli­ti­ka, struk­tu­ra cije­na i trži­šta. Skvoteri su naj­češ­će pove­za­ni sa anar­his­tič­kom ide­olo­gi­jom. Samo u Europi pos­to­ji oko 5000 skvotova.[/lang_hr]

 

[lang_hr]U Teksasu smrt, u Hrvatskoj nije zlo­čin[/lang_hr]

 

[lang_hr]U veći­ni zema­lja povre­du posje­da obu­hva­ća kri­mi­nal­ni zakon, no u Engleskoj je skvo­ti­ra­nje dio gra­đan­skog zako­na. Na nje­ga se gle­da kao na obra­čun dvi­ju stra­na zbog posje­da u kojem vlas­nik mora pokre­nu­ti par­ni­cu pro­tiv skvo­te­ra na civil­nom sudu, a skvo­te­ri ima­ju pra­vo bra­ni­ti zauze­ti posjed. U Nizozemskoj posjed mora biti pra­zan naj­ma­nje godi­nu dana da bi se mogao legal­no skvo­ti­ra­ti. U Škotskoj je to kri­vič­no dje­lo, a u veli­kom bro­ju zema­lja pre­kr­šaj koji se rje­ša­va gra­đan­skom par­ni­com. Najteže je tre­ti­ra­no u Teksasu gdje čovjek može biti ubi­jen ako se zatek­ne na tuđem posje­du. Hrvatska si uzi­ma za pra­vo da skvo­te­re iz objek­ta može izba­ci­ti u bilo kojem tre­nut­ku, ali se nji­hov čin ne sma­tra zločinom.[/lang_hr]

 

[lang_hr]U hrvat­skom “Zakonu o vlas­niš­tvu i dru­gim stvar­nim pra­vi­ma” naj­slič­ni­ji pojam skvo­ti­ra­nju bi bio odu­zi­ma­nje posje­da bez volje posjed­ni­ka tj. vlas­ni­ka. Prema tome zako­nu ispa­da da vlas­nik ima pra­vo u roku od 30 dana šti­ti­ti svoj posjed odnos­no izba­ci­ti skvo­te­re, pozva­ti poli­ci­ju da to uči­ni za nje­ga ili se obra­ti­ti sudu koji ce to rije­ši­ti po hit­nom pos­tup­ku. Ako skvo­te­ri uspi­ju osta­ti na zauze­tom posje­du više od 30 dana, posjed pos­ta­je miran tj. vlas­nik više nema pra­vo sam šti­ti­ti svoj posjed već samo pre­ko suda. Ali i tada ce sud odlu­či­ti u korist vlas­ni­ka tako da skvo­te­ri­ma u Hrvatskoj osta­ju jako male šan­se zadr­ža­va­nja zauze­tog prostora.[/lang_hr]

 

[lang_hr]Christiania kao ‘slo­bo­dan grad’[/lang_hr]

 

[lang_hr]Od poče­ta­ka 1971. kopen­ha­gen­ska Christiania je okup­lja­la lju­de koji su želje­li eks­pe­ri­men­ti­ra­ti u stva­ra­nju druš­tva. S nagla­skom na indi­vi­du­al­ne slo­bo­de, u tom se “slo­bod­nom gra­du” sve se važ­ne odlu­ke dono­se kon­sen­zu­som. Tako se tip uprav­lja­nja Christianijom nazi­va kon­sen­zus demo­kra­ci­jom. Stanari pla­ća­ju sta­na­ri­nu koja je niska, a sav pri­hod ide u zajed­nič­ku bla­gaj­nu iz koje se pla­ća­ju stru­ja i voda te osta­li pore­zi drža­vi. Posebno paze na to da sva pla­ća­nja drža­vi obav­lja­ju na vri­je­me, a tako­đer sve što gra­de gra­de tek nakon što dobi­ju suglas­nost nad­lež­nih minis­tar­sta­va. Tako izbje­ga­va­ju dati vlas­ti­ma povo­da za pri­ti­ske na Christianiu. Stanovnici su sagra­di­li i vrti­će i ško­le, pros­to­re za mla­de, dje­čja igra­li­šta, ima­ju svo­ja sport­ska druš­tva. Recikliraju goto­vo deve­de­set pos­to otpa­da koji pro­izvo­de, a gra­de i kom­pos­t­ne WC‑e.[/lang_hr]

 

 

[lang_hr]Metelkova i Rojc – pri­mje­ri uspješ­nog skvo­ti­ra­nja[/lang_hr]

 

[lang_hr]Metelkova mes­to je auto­nom­ni kul­tur­no-soci­jal­ni cen­tar, biv­ša kasar­na JNA, smje­šte­na u cen­tru Ljubljane. Nakon što je JNA počet­kom deve­de­se­tih napus­ti­la kasar­nu i Ljubljanu, sku­pi­na inte­lek­tu­ala­ca, umjet­ni­ka i kul­tur­nih akti­vis­ta odlu­či­lo je zauze­ti pros­tor. Skvotiranje i oku­pa­ci­ja pros­to­ra desi­la se 1993. godi­ne. Danas Metelkova mes­to pru­ža pros­tor raz­li­či­tim sub­kul­tur­nim i umjet­nič­kim skupinama.[/lang_hr]

 [lang_hr]Kulturni cen­tar Karlo Rojc nala­zi se u Puli u kom­plek­su koji je do 1991. slu­žio kao vojar­na JNA, da bi ubr­zo pos­tao skvot, a danas kulturni/društveni cen­tar. Zgradu koris­te raz­na udru­že­nja i glaz­be­ne gru­pe, a klu­bo­vi su čes­to mjes­to okup­lja­nja pul­skih stu­de­na­ta, mla­dih, umjet­ni­ka ili pak lju­bi­te­lja alter­na­tiv­ne glaz­be. Danas je Rojc mul­ti­kul­tu­ral­ni druš­tve­ni cen­tar kojim u surad­nji s vlas­ni­kom zgra­de, Gradom Pulom, auto­nom­no uprav­lja­ju nje­go­vi koris­ni­ci i u kojem se nala­zi pre­ko sto organizacija.[/lang_hr]

 

[lang_hr]Bandić lega­li­zi­rao Mediku[/lang_hr]

 

[lang_hr]Prostor biv­še tvor­ni­ce lije­ko­va Medika u Zagrebu ima povr­ši­nu od neko­li­ko tisu­ća četvor­nih meta­ra i nala­zi se u sre­di­štu gra­da u Pierottijevoj 11. Od 2003. u vlas­niš­tvu je Grada Zagreba i od tada je sta­jao pra­zan, neupo­tri­jeb­ljen i izlo­žen pro­pa­da­nju. U stu­de­no­me 2008. surad­njom zagre­bač­kih skvo­te­ra i udru­ge Attack! otvo­re­na su vra­ta Medike. Prostor je lega­li­zi­ran, a 1. siječ­nja 2009. nakon posje­ta Milana Bandića novo­go­diš­njem tulu­mu pot­pi­san je ugo­vor s Gradom.[/lang_hr]

 [lang_hr]Vila Kiseljak, Taxi remont i Kuglana [/lang_hr]

 

[lang_hr]U Zagrebu je pos­to­jao skvot poz­nat pod ime­nom Vila Kiseljak na Knežiji. To je bila sta­ra napu­šte­na kuća koju je skvo­te­ri­ma pre­pus­tio nje­zin vlas­nik. Vila Kiseljak je skvo­ti­ra­na 2002. godi­ne i sma­tra se pot­pu­no uspje­lim poku­ša­jem skvo­ti­ra­nja u Zagrebu.[/lang_hr]

 

[lang_hr]Taxi remont je bio kom­pleks napu­šte­nih hala u Ulici Božidara Adžije, a jed­ni od prvih sta­no­va­nja zabi­lje­že­ni su 1998. godi­ne. Kuglana, koja se nala­zi­la iza auto­bus­nog kolo­dvo­ra u Strojarskoj, skvo­ti­ra­na je 1994. ponaj­pri­je radi poku­ša­ja stva­ra­nja pros­to­ra za alter­na­tiv­nu kul­tu­ru. Na teme­lju te akci­je i iskus­tva kas­ni­je su nas­ta­li dru­gi pro­jek­ti poput Autonomne tvor­ni­ce kul­tu­re – Attack! (današ­nja AKC Medika).[/lang_hr]

 

[lang_hr]Skvoterima iz Heinzelove Zagrebački Holding “za vra­tom”[/lang_hr]

 

[lang_hr]Iako se danas uglav­nom govo­ri o vri­jed­nos­ti zem­lji­šta, cije­li kom­pleks Zagrepčanke u Heinzelovoj uli­ci sas­to­ji se od dese­tak obje­ka­ta te je veli­či­ne sto­ti­njak tisu­ća kva­drat­nih meta­ra. Potječe iz 30-ih godi­na proš­log sto­lje­ća, ali je već više od deset godi­na napu­šten. Naime, od velja­če proš­le godi­ne, u zgra­du na kra­ju kom­plek­sa use­li­la se neko­li­ci­na, kako se sami sma­tra­ju, “slo­bod­nih umjet­ni­ka i akti­vis­ta”. Iako nji­ho­va akci­ja tra­je već pre­ko godi­nu dana, Zagrebački hol­ding je pri­je dva mje­se­ca obja­vio jav­ni poziv ponu­đa­či­ma za iska­zi­va­nje inte­re­sa za kup­nju ili – pos­lov­nu surad­nju za tvor­ni­cu Zagrepčanka. Ipak, podu­zet­nik Ivan Radošević koji već godi­na­ma koris­ti nje­mač­ko držav­ljans­tvo kako ne bi bio izru­čen Hrvatskoj (zbog optuž­bi za zlo­upo­ra­bu ovlas­ti i polo­ža­ja u gos­po­dar­skom pos­lo­va­nju), odlu­kom Ustavnog suda dobio je novu pri­li­ku za doka­zi­va­nje svog vlas­niš­tva nad Zagrepčankom te tako ote­ža­va Zagrebačkom Holdingu poku­šaj da pro­da vri­jed­nu nekret­ni­nu u Heinzelovoj uli­ci, pa je upra­vo tim pote­zom skvo­te­ri­ma iz Heinzlove dana moguć­nost da pro­du­že svoj bora­vak u skvotu.[/lang_hr]

 

[lang_hr]Pozitivni efek­ti skvo­ti­ra­nja[/lang_hr]

 

[lang_hr]Špekulacije s nekret­ni­na­ma sva­ki danom zauzi­ma­ju sve veće raz­mje­re, a jedan od simp­to­ma su praz­ne zgra­de čiji vlas­ni­ci čeka­ju da cije­na kva­dra­ta naglo naras­te. U naj­go­rem slu­ča­ju tak­ve se zgra­de ruše i pre­tva­ra­ju u par­kin­ge i trgo­vač­ke cen­tre. Tako skvo­ti­ra­nje, kao što se poka­za­lo u prak­si u Hrvatskoj, ipak ima veoma pozi­tiv­ne efek­te kako na ubla­ža­va­nje stam­be­ne kri­ze tako i na kul­tur­nu ponu­du grada.[/lang_hr]

 

 

Tekst: Dunja Lendić

Foto: slika1, sli­ka 2, sli­ka 3, sli­ka 4

• Christiania
• Heinzlova
• Kulturni centar Karlo Rojc
• Medika
• Metelkova
• skvotiranje
• Vila Kiseljak