Drugi ili drugačiji Brijuni na Summitu praktičnih utopija

[lang_hr]“Summit prak­tič­nih uto­pi­ja” koji se odr­žao na Brijunima od 26. do 29. ruj­na nas­tao je u kola­bo­ra­ci­ji fin­sko-umjet­nič­ke sku­pi­ne YKON, udru­ge Drugo more iz Rijeke i Electrom iz Velike Britanije kao nas­ta­vak Summita mikro­na­ci­ja odr­ža­nog 2003. godi­ne u Helsinkiju. Kroz for­mu i dizajn igre 35 sudi­oni­ka, tj. “igra­ča” 28. ruj­na pro­ve­li su posje­ti­te­lje kroz osam bri­jun­skih pun­ko­va suvre­me­nih uto­pij­skih prak­si, čine­ći pri­tom prak­tič­nim alter­na­tiv­ne teorij­ske kon­cep­te druš­tve­nih ure­đe­nja i poli­ti­ke.[/lang_hr]

 

 

[lang_hr]Termin “uto­pi­ja” sko­vao je Thomas More 1516. godi­ne osmis­liv­ši fik­ci­onal­nu zem­lju kroz čije je pra­ved­no druš­tvo oštro kri­ti­zi­rao jača­nje div­ljeg feuda­lis­tič­kog kapi­ta­liz­ma u Engleskoj koje je nuž­no dovo­di­lo do krše­nja zako­na te je dav­no pri­je Marksa ponu­dio ide­ju uki­nu­ća pri­vat­nog vlas­niš­tva da bi se uni­šti­li teme­lji druš­tve­ne nejed­na­kos­ti. Suvremeni teore­ti­ča­ri navo­de da iz suštog nago­na za pre­živ­lja­va­njem mora­mo izmis­li­ti nove pros­to­re pra­ve uto­pi­je, ne kao slo­bod­nog pros­to­ra ima­gi­na­ci­je nego kao naj­bit­ni­ju unu­tar­nju hit­no­ću, kao jedi­ni nači­na izla­ska iz kri­ze pos­to­je­ćeg druš­tve­nog poret­ka. Slavoj Žižek pri­mje­ri­ce govo­ri o uto­pi­ji u današ­njim uvje­ti­ma kao o para­dok­su; lak­še ćemo pri­hva­ti­ti ide­ju koz­mič­ke katas­tro­fe nego ide­ju pro­mje­ne kapi­ta­liz­ma kao vla­da­ju­ćeg i jedi­nog mogu­ćeg sis­te­ma i druš­tve­nog poretka.

[/lang_hr]

[lang_hr]

Negdje na tra­gu tak­vih raz­miš­lja­nja o uto­pij­skoj mis­li kao ala­tu za pro­mje­nu sadaš­njos­ti kre­ta­la se alter­na­tiv­na šet­nja Brijunima i pre­zen­ta­ci­je rad­nih gru­pa Summita prak­tič­nih utopija.[/lang_hr]

 

 

[lang_hr]Na samom počet­ku posje­ti­te­lje je doče­ka­la ABS gru­pa s por­tre­ti­ma Tita, Fidela Castra i Sophie Loren, a zain­te­re­si­ra­ni su mogli dobi­ti i svoj por­tret u ova­ko slav­nom druš­tvu. Grupu ABS čine tri diplo­mi­ra­na sli­ka­ra sa zagre­bač­ke Akademije likov­nih umjet­nos­ti: Alan Alebić, Ivica Blažić i Ivan Skvrce.[/lang_hr]

[lang_hr]Na slje­de­ćem pun­k­tu čeka­lo se na ležer­no pred­stav­lja­nje svo­je­vr­s­nih “anti­pu­tov­ni­ca” – koris­nič­kih doku­me­na­ta tkz. “sivih zona”, svih vir­tu­al­nih i stvar­nih alter­na­tiv­nih ljud­skih zajed­ni­ca, s oba­vez­ne tri kiti­ce him­ne i štam­bi­ljem od krom­pi­ra, koje su izme­đu osta­lih pred­sta­vi­li kanad­ski teore­ti­čar Stephen Wright te dizaj­ne­ri Dejan Kršić i Oleg Šuran. Alternativna šet­nja Brijunima kre­ta­la se tako od paro­di­je stva­ra­nja drža­vo­tvor­nih sim­bo­la počev­ši od him­ne, grba, služ­be­nih doku­me­na­ta do poku­ša­ja usa­gla­ša­va­nja oko osnov­nih uto­pij­skih vizi­ja kao što su  pra­va par­ti­ci­pa­ci­ji poje­di­na­ca u dono­še­nju odlu­ka, oču­va­nje pri­ro­de, pokri­ve­nost osnov­nih potre­ba gra­đa­na i slo­bo­da izbo­ra za sve lju­de na svijetu.[/lang_hr]

 

[lang_hr]

Na loka­ci­ji Biografskog muze­ja Josipa Broza Tita posje­ti­te­lje je doče­ka­la Fatima Hellberg iz bri­tan­ske umjet­ni­če orga­ni­za­ci­je Electra s zvu­kov­nom ins­ta­la­ci­jom od 26 minu­ta efe­me­ral­ne struk­tu­re koju je autor Richard Thomas uspo­re­dio s atmo­sfe­rom fil­ma “Solaris” Andreja Tarkovskog. Intencija ins­ta­la­ci­je bila je nena­met­lji­vo mije­nja­nje per­cep­ci­je sta­tič­ne pos­ta­ve muze­ja s ide­olo­škim odma­kom i nuž­na reflek­si­ja na isho­de povi­jes­nih doga­đa­ja veza­nih uz lik i dje­lo Josipa Broza Tita.

[/lang_hr]

 

[lang_hr]Jedna od pre­zen­ta­ci­ja bio je i reani­mi­ra­ni napu­šte­ni zoolo­ški vrt kao vrt neus­pje­ha (The Garden of Failures) u kojem se poku­ša­lo pri­ka­za­ti da je prin­cip pogre­ške ustva­ri moguć­nost uspje­ha budu­ći da se s pogre­ša­ka­ma u živo­tu čes­to susre­će­mo. U glo­bal­nom smis­lu raz­li­či­te druš­tve­ne poli­tič­ke sis­te­me (komu­ni­zam, soci­ja­li­zam, kapi­ta­li­zam) može­mo razu­mi­je­ti i kao moguć­nost uče­nja iz ostva­re­nih sis­tem­skih neus­pje­ha, a i sam ljud­ski mozak može se sim­bo­lič­ki shva­ti­ti kao vrt u kojem se pre­ko gre­ša­ka dola­zi do uspješ­nih rješenja.[/lang_hr]

 

 

[lang_hr]Aktivistički pris­tup uto­pi­ja­ma pri­ka­zao se kroz igru “Permanent Protest” gdje su se posje­te­te­lji pozi­va­li na izra­ža­va­nje svo­jih raz­lo­ga za pro­tes­ti­ra­nje koji su izvi­ki­va­ni kroz stak­le­nu fon­ta­nu i čije su se vibra­ci­je pre­no­si­le samim tije­li­ma sudionika.[/lang_hr]

 

 

[lang_hr]Sudjelovanjem u igri Nomic (koju je 1982. osmis­lio filo­zof Petar Suber) u kojoj kroz sis­tem demo­krat­skog gla­sa­nja igra­či mogu kons­tat­no mije­nja­ti pra­vi­la same igre, sudi­oni­ci su demons­tri­ra­li prin­cip uprav­lja­nja ima­gi­nar­ne zem­lje pod ime­nom Origamia. Za sam prin­cip igre kao osnov­ne plat­for­me za osmiš­lja­va­nje uto­pij­skih kon­ce­pa­ta druš­tva orga­ni­za­to­re Summita nadah­nu­la je “Svjetska igra mira” Buckminstera Fullera iz 1961. u kojoj su u for­mi igre nudi­la rje­še­nja za svjet­ske pro­ble­me kao što su pre­na­pu­če­nost zem­lje i nejed­na­ka dis­tri­bu­ci­ja ener­get­skih zali­ha. Umjesto uobi­ča­je­nih kon­fe­ren­cij­skih meto­da ova for­ma im se uči­ni­la naj­priv­lač­ni­jom kao “oru­đe za defi­ni­ra­nje opsež­nih dizaj­ner­sko-znans­tve­nih pris­tu­pa koji bi rije­ši­li ‘sve pro­ble­me na kugli zemaljskoj’ ”.

[/lang_hr]

 

[lang_hr]Završnica veče­ri bio je pri­ka­za­ni doku­men­tar­ni film Paula Poeta “Empire me” u koji­ma se pra­te “ura­di-sam-drža­ve” dis­tan­ci­ra­ne od eko­nom­skog i poli­tič­kog mains­tre­ama glo­ba­li­za­ci­je, pri­mje­ri­ce Damanhur u Italiji ili Christiania u Danskoj. Zanimljiv je i slu­čaj ame­rič­ke umjet­nič­ke gru­pe Swoon, čiji su čla­no­vi 2009. plo­vi­li Jadranskim morem na skle­pa­nim spla­vi­ma od sme­ća od Slovenije do Venecije čime je i zavr­šio nji­hov uto­pij­ski umjet­nič­ki pro­jekt “The Swimming Cities Of Serenissima” na Venecijanskom bije­na­lu umjetnosti.

[/lang_hr]

 

[lang_hr]Tekst i foto: Tatjana Tomić[/lang_hr]

 

 

 

 

• Drugi Brijuni
• Drugo more
• Electra
• Summit praktičnih utopija
• YKON