Izložba Vanje Trobić “Vizije donjeg svijeta“u Subgaleriji MUL

[lang_hr]Izložba “Vizije donjeg svi­je­ta” Vanje Trobić okup­lja rado­ve iz isto­ime­nih cik­lu­sa, sli­ke i crte­že nas­ta­le u pos­ljed­nje dvi­je godi­ne. Neovisno o pod­lo­zi, plat­nu ili papi­ru kom­bi­ni­ra­ne su sli­kar­ske i crta­će teh­ni­ke: akril, kolaž, ink-jet tran­sfer i ulje. U petak, 4. lis­to­pa­da u 20 sati publi­ci će se pred­sta­vi­ti sa crte­ži­ma i sli­ka­ma o koji­ma sama auto­ri­ca kaže:[/lang_hr]

[lang_hr]“Uporabom ale­go­ri­je i mon­ta­že, mega­ko­la­ži ele­me­na­ta podri­je­tlom iz raz­li­či­tih medi­ja i nepo­du­dar­nih kon­tek­s­ta dobi­va­ju nove obri­se u kazi­va­nju. Aktualizacija nekog sim­bo­la nije meha­nič­ka: ona je u vezi s nape­tos­ti­ma i mije­na­ma druš­tve­nog živo­ta, dok nemi­me­tič­ka struk­tu­ra jezi­ka pos­pje­šu­je „otva­ra­nje“ pre­ma tran­s­po­vi­jes­nom svijetu.[/lang_hr]

[lang_hr]Mit o vječ­nom povrat­ku pri­ča je o buduć­nos­ti ljud­ske vrste u okvi­ri­ma nje­nog razvo­ja – o povrat­ku pri­ro­di i duhov­nom putu; pri­ča pro­ji­ci­ra­na u bez­vre­me­nu buduć­nost. U dje­lu Propast zapa­da Oswald Spengler zaklju­ču­je kako civi­li­za­ci­ja nepres­ta­no teži i tra­ga za nedos­tiž­nim – čine­ći čovje­ka ulti­ma­tiv­no tra­gič­nom i prok­le­tom figu­rom. Promišljanje o pozi­ci­ji čovje­ka u kro­je­nju koz­mo­go­ni­je buduć­nos­ti name­će broj­na pita­nja. Može li se odnos čovje­ka i pri­ro­de revi­ta­li­zi­ra­ti? Može li se izbje­ći pos­t­hu­ma­nis­tič­ki feno­men hibrid­nos­ti (čovjek-stroj / biće bez identiteta)?[/lang_hr]

[lang_hr]Polazišna toč­ka istra­ži­va­nja tran­shis­to­rij­ski je pros­tor u kojem dje­ca, sim­bol pro­mje­ne i rege­ne­ra­ci­je, pred­stav­lja­ju otu­đe­nog i izgub­lje­nog čovje­ka u nepres­ta­noj potra­zi za smi­ra­jem u kaotič­nom svi­je­tu. U opi­sa­nim vizi­ja­ma čovjek je, u odno­su na pros­tor i pred­me­te u nje­go­vom okru­že­nju bez obli­čja i iden­ti­te­ta, što je nagla­še­no ras­te­rom koji se doima ras­pli­nu­tim i neo­pip­lji­vim. Tako por­tre­ti­ra­ne oso­be sve­de­ne su na isti naziv­nik. Motivi živo­ti­nja sim­bo­li­zi­ra­ju bogat­stvo pri­rod­nog svi­je­ta, čis­to­ću i nevi­nost, u dos­lov­nom smis­lu pri­rod­nost. Također ozna­ča­va­ju potre­bu za povrat­kom pri­ro­di – pri­rod­nim resur­si­ma i organ­skim, ana­log­nim obli­ci­ma života.[/lang_hr]

[lang_hr]Tematizirajući bino­me pri­ro­da-druš­tvo, poje­di­nac- zajed­ni­ca, duhov­no- tje­les­no, smrt­nost- vječ­nost, pri­zo­re gra­dim poput sno­vi­đe­nja ili intim­nih mito­va. Baš kao što vizi­je donjeg svi­je­ta pred­stav­lja­ju ono pri­mor­di­jal­no u čovje­ku, mit nosi obi­ljež­ja počet­nog (arhé) i iskon­skog. U doti­ca­ju s iskon­skim, pri­mor­di­jal­nim obli­ci­ma naši sva­kod­nev­ni pos­tup­ci pred­stav­lja­ju očaj­nič­ki napor da se ne izgu­bi kon­takt sa bit­kom. Donji svi­jet tako sim­bo­li­zi­ra “mjes­ta“ u našoj svi­jes­ti u kojem se indi­vi­du­al­na psi­ha susre­će s arhe­tip­skim stru­ja­ma ljud­skog pos­to­ja­nja i pri­ro­de – mjes­ta moći.[/lang_hr]

[lang_hr]Izložba je otvo­re­na do 16. lis­to­pa­da 2013. godine.[/lang_hr]

[lang_hr]Mit se pojav­lju­je kao nos­tal­gi­ja za fan­ta­zi­jom proš­los­ti, zbog tje­skob­ne neiz­vjes­nos­ti buduć­nos­ti što odgo­va­ra apo­ka­lip­tič­koj svi­jes­ti pos­t­his­to­rij­skog čovje­ka. U svo­jim tek­s­to­vi­ma Žarko Paić navo­di kako je povra­tak mitu moguć tek kad svi­jet više nema svoj temelj, pos­ta­ju­ći znans­tve­na tvor­ba bez taj­ne. Stoga je okre­ta­nje ka proš­los­ti pos­lje­di­ca neiz­vjes­nos­ti, a sje­ća­nje onaj nos­tal­gič­ni trzaj koji nas poput mos­ta vodi u tran­shis­to­rij­ski pros­tor, dobro zna­no i sigur­no uto­či­šte mit­skog vre­me­na gdje se nikad ne pres­ta­je­mo kre­ta­ti sta­zom izme­đu dje­tinj­stva i odras­ta­nja, sna i jave”[/lang_hr]

[lang_hr]VANJA TROBIĆ (1987, Zagreb) diplo­mi­ra­la je sli­kar­stvo na Akademiji likov­nih umjet­nos­ti u Zagrebu u kla­si prof. Zoltana Novaka 2012. godi­ne. Izlagala je na neko­li­ko samos­tal­nih i više skup­nih izlož­bi od koji izdva­ja Erste frag­men­te 9, 31. Salon mla­dih – Korekcije i 1.Bijenale hrvat­skog sli­kar­stva. Suradnica je Muzeja ulič­ne umjet­nos­ti i fes­ti­va­la Krojcberg. Autorica je neko­li­ko mura­la u jav­nim pros­to­ri­ma u Zagrebu, Puli i Rijeci. U stu­de­nom 2012. bora­vi­la je u Kijevu (Ukrajina) u sklo­pu Umjetničkog rezi­den­ci­jal­nog pro­gra­ma u orga­ni­za­ci­ji HDLU‑a i Nacionalnog druš­tva umjet­ni­ka Ukrajine. Član je HDLU‑a od 2012. Živi i radi u Zagrebu i Rijeci.[/lang_hr]

Izvor

Foto

• MMC Luka
• Subgalerija MUL
• Vanja Trombić