Iva Kostrenčić

12.11.2013.

[lang_hr]Dvadeset i dvo­go­diš­nja pul­ska mod­na dizaj­ne­ri­ca Iva Kostrenčić ove je godi­ne diplo­mi­ra­la mod­ni dizajn na Università IUAV di Venezia, u Italiji. Šestomjesečnu prak­su odra­đu­je u Londonu, a radi i na pari­škom Fashion Weeku što je veli­ki uspjeh za mla­de dizaj­ner­ske talen­te. S Ivom smo raz­go­va­ra­li o nje­zi­noj nedav­noj izlož­bi, iskus­tvi­ma iz mod­nih metro­po­la te modi opće­ni­to.[/lang_hr]

01-portret

[lang_hr]
Pulska publi­ka nedav­no je ima­la pri­li­ku pogle­da­ti tvo­ju izlož­bu „ArMOR“. O kak­voj se kolek­ci­ji radi?[/lang_hr]

 

[lang_hr]
– „ArMOR“ kolek­ci­ja je moj diplom­ski rad i pos­ljed­nji pro­jekt koji je nas­tao pri kra­ju tre­će godi­ne stu­di­ja mod­nog dizaj­na u Italiji. To je rad koji nas­ta­je kao reflek­si­ja na iskus­tvo, sta­nja, emo­ci­je, svi­jest, ste­če­no zna­nje i sve pro­živ­lje­no kroz pro­tek­lu godi­nu. „ArMOR“  je pro­jekt u kojem pro­pi­tu­jem odno­se, ponaj­vi­še one kons­truk­cij­ske, koji nas­ta­ju spa­ja­njem raz­li­či­tih struk­tu­ra – uglav­nom voj­ne uni­for­me i kla­sič­nog odi­je­la – tako stvo­re­nu bazu obli­ku­jem navo­đe­na intu­ici­jom, pri čemu odjev­ni pred­met pos­ta­je svje­dok jed­nog emo­ci­onal­nog stanja.

[/lang_hr]

02-postav izlozbe

[lang_hr]
Kome su nami­je­nje­ne tvo­je mod­ne kre­aci­je? Što te ins­pi­ri­ra dok ih stva­raš?[/lang_hr]

[lang_hr]
– One su nami­je­nje­ne sva­koj oso­bi koja je u sta­nju da s nji­ma isko­mu­ni­ci­ra ili osje­ti kre­aci­ju kao dio sebe.
S obzi­rom da je moj rad odraz osob­nih sta­nja, glav­na ins­pi­ra­ci­ja za stva­ra­nje jest život­na faza u kojoj se nala­zim. Inspirira me sve sto me okru­žu­je, raz­ni ambi­jen­ti, zvu­ko­vi, fik­ci­ja, umjet­nost, arhi­tek­tu­ra… no više od sve­ga idem za atti­tu­de­om koji je sro­dan mome.
[/lang_hr]

 

03-deplian

[lang_hr]
Što je za tebe moda?[/lang_hr]

[lang_hr]
– Jedinstveni sus­tav koji koor­di­ni­ra raz­li­či­te druš­tve­ne toko­ve i raz­ne obli­ke osob­nog izgle­da u izraz koji je odraz karak­te­ra naše sadaš­njos­ti. Ono sto nosi­mo jest dio toga sto jesmo, ozna­ča­va naš stav, sta­nje svi­jes­ti, stil, ukus, način živo­ta, inte­re­se… Jezik koji mani­fes­ti­ra psi­ho­lo­ški i ide­olo­ški karak­ter jed­ne osobe.[/lang_hr]

 

 

[lang_hr]

Nakon zavr­še­nog stu­di­ja mod­nog dizaj­na u Veneciji, odra­di­la si šes­to­mje­seč­nu prak­su u Londonu u stu­di­ju Yang Li. Kako je bilo radi­ti u jed­noj od svjet­skih mod­nih metro­po­la?[/lang_hr]

 

[lang_hr]
– London je odli­čan grad za kre­ativ­ce želj­ne zna­nja i pri­li­ka. Grad koji pru­ža direk­tan uvid u  pos­ljed­nja zbi­va­nja, mjes­to u kojem ide­ja zaži­vi. Istovremeno i maši­ne­ri­ja koja te lako pre­uz­me i pre­tvo­ri u jed­na­ko tako robo­ti­zi­ra­no stvo­re­nje. Tako da je rad u Londonu bio za mene vrlo važ­no i potreb­no iskus­tvo – ins­pi­ri­ra­ju­će, iscrp­lju­ju­će, uzne­mi­ru­ju­će, lije­po… Ono iskus­tvo koje te ne ostav­lja rav­no­duš­nim.    [/lang_hr]

 

04 photoshoot

[lang_hr]

Također, radi­la si i na pari­škom Fashion Weeku. Što te naj­vi­še doj­mi­lo? Otkrij nam neke zanim­lji­vos­ti iz „bac­k­s­ta­gea“ mod­nog svi­je­ta…[/lang_hr]

[lang_hr]
– Hm, ono sto me se u Parizu doj­mi­lo jest nivo na kojem se moda odvi­ja te ozbilj­nost nje­zi­nog shva­ća­nja. U Parizu se dogo­di taj svo­je­vr­s­ni vrhu­nac šes­to­mje­seč­nog rada na kolek­ci­ji, gdje ona po prvi puta dola­zi u dodir s publi­kom što je poseb­no zanim­ljiv dio jer kolek­ci­ja oži­vi. Spoj div­nog gra­da, finih lju­di, zain­te­re­si­ra­nih poje­di­na­ca, stvo­ri atmo­sfe­ru gdje se svi­jet barem na tre­nu­tak uči­ni savr­še­nim, no samo na tre­nu­tak (smi­jeh).
„Backstage“ mod­nog svi­je­ta… to je mjes­to do kojeg je vrlo zah­tjev­no sti­ći, za koje nije potreb­no biti samo talen­ti­ran koli­ko i sna­la­ž­ljiv, a važ­no je i ima­ti odgo­va­ra­ju­će oso­be kraj sebe koje vje­ru­ju u tvoj rad. U prin­ci­pu, taj svi­jet je mno­go manji nego se čini, popri­lič­no je zatvo­ren i rezer­vi­ran za one sa snaž­nim želu­cem. To što želim reći je da nije tako lijep kakav se možda čini izva­na, napro­tiv, naj­češ­će je vrlo okrutan.[/lang_hr]

 

 

 

05-crtez

[lang_hr]

Jesu li Parižanke stvar­no naj­e­le­gant­ni­je žene na svi­je­tu?[/lang_hr]

 

 

[lang_hr]
– Moguće da jesu, no jos nisam doš­la u dodir sa svim žena­ma svi­je­ta da bih to i sa sigur­noš­ću tvr­di­la. Ono što je sigur­no je to da Francuzi posje­du­ju sen­zi­bi­li­tet za este­ti­ku, har­mo­ni­ju i umje­re­nost koja se kre­će od toga što jedu, nose, do toga kako žive, što ih čini vrlo profinjenima.[/lang_hr]

 

 

[lang_hr]

Kad uspo­re­diš doma­ću mod­nu indus­tri­ju s onom ino­zem­nom, što nedos­ta­je hrvat­skoj modi? Koje su moguć­nos­ti za mla­de dizaj­ne­re u Istri i Hrvatskoj?[/lang_hr]

 

 

[lang_hr]
– Moram priz­na­ti da hrvat­sku sce­nu ne pra­tim redo­vi­to, no uvi­đam da je zaos­ta­la i neo­z­bilj­na. Ono što nedos­ta­je jest kom­plet­na struk­tu­ra koja se sas­to­ji od edu­ci­ra­nih, kom­pe­tent­nih, ozbilj­nih i pro­fe­si­onal­nih lju­di koja bi omo­gu­ći­la da se moda odvi­ja na odre­đe­nom nivou, koji nije puki „hap­pe­ning“ kako se ona sada doživ­lja­va. Čini mi se da je hrvat­ska sce­na ostva­ri­va­na sa stra­ne lju­di koji­ma je moda strast, no koji nisu nuž­no i edu­ci­ra­ni, što nije dovolj­no da bi odre­đe­ni sis­tem, odnos­no indus­tri­ja funkcionirala.
Nedostaje adek­vat­nog obra­zo­va­nja, fakul­tet na razi­ni onih ino­zem­nih, mla­dih profesora/ dizaj­ne­ra koji ima­ju iskus­tvo rada u indus­tri­ji, ino­zem­ni dizaj­ne­ri, prak­tič­ni dio u kom­bi­na­ci­ji s teori­jom, i mno­ge dru­ge stva­ri koje će stu­den­te od počet­ka pri­pre­ma­ti na ono što ta pro­fe­si­ja zahtjeva.
Mogućnosti ovi­se o razi­ni na kojoj želi­te radi­ti stva­ri. Najveći pro­blem jest veli­či­na Hrvatske, ona je pre­ma­la da bi se takav sis­tem odr­žao jer je i potraž­nja pre­ma­la. Osim pre­ma­lo nova­ca ne pos­to­ji svi­jest o zna­če­nju tak­vog pro­izvo­da. Mogućnosti su male, no one pos­to­je. Kao u sve­mu, ovi­si i o spo­sob­nos­ti pojedinca.[/lang_hr]

 

 

[lang_hr]

S kojim bi mod­nim kre­ato­rom volje­la sura­đi­va­ti ili za koju mod­nu kuću radi­ti? Imaš li uzo­ra?[/lang_hr]

 

[lang_hr]
– S mno­gi­ma i ni s kim. Na kra­ju dana sve sto pože­lim je rad na vlas­ti­tim pro­jek­ti­ma, što je naj­ve­će zado­volj­stvo. Volim surad­nje, no s lju­di­ma koji su van mod­ne pro­fe­si­je i u čiji rad vjerujem.
Uzora? Svi oni koji su uspje­li biti to što jesu i naj­bo­lji u tome, bez potre­be da budu kao net­ko drugi.[/lang_hr]

 

 

[lang_hr]

Daljnji pla­no­vi?[/lang_hr]

 

[lang_hr]
– Za poče­tak zavr­ši­ti Magisterij, a potom nas­ta­vi­ti sli­je­di­ti lju­bav pre­ma stva­ra­nju. Nepredvidljivost živo­ta ne dopu­šta mi da pre­vi­še pla­ni­ram, sto­ga više idem za intu­itiv­nim osje­ća­jem, dopu­šta­ju­ći si neo­če­ki­va­ne situ­aci­je, pa gdje stig­nem, stig­nem (smijeh).[/lang_hr]

 

[lang_hr]Tekst: Lorna Zimolo
Fotografije kolek­ci­je: SofijaSilvia [/lang_hr]

 

[lang_hr]Dizajn depli­ja­na: Dizajn stu­dio 183 Istria[/lang_hr]