AV projekt “Day of the year”

[lang_hr]Audio vizu­al­ni pro­jekt “Day of the year” Alena i Nenada Sinkauza, mul­ti­me­di­jal­nog umjet­ni­ka Ivana Marušića Klifa i audio dizaj­ne­ra Mislava Piškulića mije­nja naziv u skla­du s danom u godi­ni kada je izve­den. S pro­jek­tom istra­žu­ju­ju i pred­stav­lja­ju pro­ces stva­ra­nja “nepo­sred­nog kom­po­zi­ra­nja” kroz sva­ku izved­bu uži­vo. Prvi per­for­mans izve­den je 3. lip­nja 2012. pod nazi­vom “154 dan u godi­ni”, a nas­ta­vio se izvo­đe­njem na raz­nim mjes­ti­ma i fes­ti­va­li­ma u Europi, Sjedinjenim Američkim Državama i Japanu.[/lang_hr]

[lang_hr]
Povodom nji­ho­vog budu­ćeg nas­tu­pa u Ateni i Japanu s pro­jek­tom “Day of the year”, raz­go­va­ra­li smo s Alenom Sinkauzom koji je pred­sta­vio pro­jekt, pre­nio dašak Japana i objas­nio nači­ne mul­ti­kul­tu­ral­ne surad­nje s umjet­ni­ci­ma širom svi­je­ta, kao i uvje­te zbog kojih se doma­ća kul­tur­na pro­duk­ci­ja ne miče s mjesta.[/lang_hr]

 

 

 

[lang_hr]

- Kako je doš­lo do surad­nje s japan­skom umjetnicom/institucijama?


 

[/lang_hr]

[lang_hr]

Prošle godi­ne nas je Zvonimir Dobrović, pro­du­cent iz udru­ge Domino, pozvao na pro­jekt među­na­rod­ne kul­tur­ne surad­nje izme­đu Japana i Hrvatske. Inače u pro­tek­le dvi­je godi­ne pre­ko udru­ge Domino nas­tu­pa­li smo u Portlandu, New Yorku, Beogradu, Tokyju i Yokohami, te jako puno po Hrvatskoj, a u ožuj­ku svi­ra­mo s našim AV per­for­man­som Day of the year u Ateni u Onasis cen­tru. 
Što se tiče japan­sko-hrvat­ske surad­nje, pro­jekt  se sas­to­ji od neko­li­ko umjet­nič­kih rezi­den­ci­ja u Hrvatskoj i Japanu s ciljem pred­stav­lja­nja rada u ruj­nu 2014. u Tokyju i Zagrebu, te možda još u kojem gra­du u Hrvatskoj. U Tokyju smo radi­li u kaza­li­štu Aoyama s ple­sa­či­com Mikiko Kawamura, a pro­jek­tu se ove godi­ne pri­dru­žio mul­ti­me­di­jal­ni umjet­nik Ivan Marušić Klif.

[/lang_hr]

 

 

[lang_hr]
-Koji ti je bio prvi dojam Japana, je li doš­lo do kul­tur­nog šoka? 

[/lang_hr]

 

 

[lang_hr]

[lang_hr]Bili smo samo u Yokohami i Tokyu, a to je jed­na od naj­na­se­lje­ni­jih zona na svi­je­tu. Prvi dojam bio je ispu­njen adre­na­li­nom i nevje­ri­com, veza­nu poseb­no uz eks­trem­nu pro­met­nu orga­ni­zi­ra­nost, jav­nu čis­to­ću, ljud­sku pris­toj­nost, gos­to­lju­bi­vost i radiš­nost, a o hra­ni da ne pri­čam. Drugi put kad smo sti­gli u Tokyo sve je bilo puno lak­še, pra­vi urba­ni orga­ni­zi­ra­ni kaos. Unatoč veli­kim dis­tan­ca­ma i šet­nja­ma ponaj­vi­še po metro sta­ni­ca­ma, sva­ki sadr­žaj je lako dostupan.[/lang_hr]

 

[lang_hr]



Kako bi opi­sao japan­ske umjet­ni­ke, rad s njima? 

[/lang_hr]

 

[lang_hr]Osobno poz­na­jem samo jed­nu japan­sku umjet­ni­cu s kojom sura­đu­je­mo, a s njom je rad vrlo opu­šten. Problem nam je jezič­na bari­je­ra, pošto Mikiko ne pri­ča engle­ski (iako se pobolj­ša­la od proš­le godi­ne), a upra­vo jezič­nu bari­je­ru smo okre­nu­li u našu korist komu­ni­ci­ra­ju­ći isklju­či­vo medi­ji­ma kojim se bavi­mo: ples, zvuk i video.[/lang_hr]

 

[lang_hr]
- 
Kako mis­liš da će se to odra­ži­ti na vašu dalj­nju karijeru? 

[/lang_hr]

 

[lang_hr]Mislim da će to biti jed­no od lije­pih iskus­ta­va u nizu. U sva­kom pro­jek­tu dajem mak­si­mum od sebe, jer samo na takav način se može ustra­ja­ti u svom radu. Vjerujem da je bit­no odr­ža­va­ti kre­ativ­nu kons­tan­tu, obi­lje­ža­va­ti kre­ativ­ne faze i ne boja­ti se pogreške.

[/lang_hr]

 

[lang_hr]- Nenad i ti ste jed­ni od rijet­kih umjet­ni­ka koji ne odus­ta­ju od viso­kih estet­skih kri­te­ri­ja u glaz­bi i eks­pe­ri­men­tal­nog pris­tu­pa, sve je više priz­na­nja za vaš rad, uspje­va­te li živje­ti od glaz­be, je li teško, dola­zi­te li u kak­va isku­še­nja i koja?

 

[/lang_hr]

[lang_hr]

Trenutno sam na umjet­nič­koj sti­pen­di­ji u Grazu zajed­no s mojom obi­te­lji. Sve je teže živje­ti od glaz­be. Svatko se sna­la­zi kako može. Budućnost za mla­de, a i sta­re (naža­lost) je danas neiz­vjes­ni­ja nego ikad. To je karak­te­ris­ti­ka našeg vre­me­na. No bave­ći se neko­nven­ci­onal­nim for­ma­ma glaz­be nauči­li smo živje­ti u kri­zi, tj. s kri­zom. Stvar je pri­ori­te­ta, hra­bros­ti, ali i tvrdoglavosti.[/lang_hr]

 

 

 

 

[lang_hr] – Nažalost odse­li­li ste iz Pule. Je li Pula pre­ma­la da bi osi­gu­ra­la egzis­ten­ci­ju za vrstu umjet­nos­ti kojom se bavi­te ili su stva­ri kri­vo orga­ni­zi­ra­ne?[/lang_hr]

 

[lang_hr]
Mali je Zagreb, a kamo­li Pula, pogo­to­vo ako se mis­liš pro­fe­si­onal­no bavi­ti svo­jim kre­ativ­nim pro­ble­mi­ma. Kao slo­bod­ni umjet­nik radim sva­ki dan i kao veći­na ško­lo­va­nih lju­di u Hrvatskoj teško pro­na­la­zim svo­je rad­no mjes­to. A to da su stva­ri kri­vo orga­ni­zi­ra­ne i to na svim druš­tve­nim nivo­ima zna­ju svi, no ne nazi­re se volja za pro­mje­nom kod aktu­al­ne vlas­ti. Političko kadro­vi­ra­nje nas sku­po košta, a da bi stvar bila gora, vlast nam se isto­vre­me­no pre­zen­ti­ra kao otvo­re­na, libe­ral­na i puna slu­ha za nove ini­ci­ja­ti­ve. Nestručnost na pozi­ci­ja­ma vlas­ti bes­cilj­no tro­ši grad­ske resur­se. Najbolje što se u Puli dogo­di­lo i što se doga­đa, pri­vat­ne su ini­ci­ja­ti­ve poje­di­na­ca, koji pro­iz­la­ze iz under­gro­un­da. Eh… sad, kako to neko­me objasniti!??[/lang_hr]

 

 

[lang_hr]


 – Što bi u tom smis­lu tre­ba­lo promijeniti?

[/lang_hr]

 

 

[lang_hr]
Financirati pro­jek­te koji to zas­lu­žu­ju, koji zado­vo­lja­va­ju pos­tav­lje­ne kri­te­ri­je, a ne tro­ši­ti lovu na tisu­ću pro­je­ka­ta dava­ju­ći sva­kom sit­niš, tj. nikom ništa. Shvatiti kul­tur­nu pro­mo­ci­ju, pro­duk­ci­ju i orga­ni­za­ci­ju kao pro­fe­si­onal­ni posao, a ne kao hobi. Poduprijeti pro­jek­te i pro­gra­me koji tra­ju cije­le godi­ne. Ne može se živje­ti samo  po lje­ti i za lje­to, kao kor­nja­če. Grad i kul­tur­ni pro­gra­mi mora­ju biti dos­tup­ni svo­jim gra­đa­ni­ma kroz cije­lu godi­nu. Osuvremeniti grad­sko kaza­li­šte kva­li­tet­ni­jim pro­gra­mi­ma i dugo­roč­ni­jom vizi­jom s ciljem umre­ža­va­nja s europ­skim kaza­li­šti­ma i kom­pa­ni­ja­ma. Treba radi­ti na obra­zo­va­nju publi­ke i više riski­ra­ti. Trebamo doći do toga da lju­bav pre­ma svom gra­du usmje­ri­mo iz pla­ton­ske u real­nu dimenziju.[/lang_hr]

 

 

[lang_hr]- Festival koji orga­ni­zi­ra­te u Puli je naj­bo­lji glaz­be­ni pro­jekt proš­le godi­ne, što pla­ni­ra­te za 2014?[/lang_hr]

 

 

[lang_hr]

2014. Audioart fes­ti­val eks­pe­ri­men­tal­ne i impro­vi­zi­ra­ne glaz­be sla­vi peti rođen­dan. U foku­su će biti pro­gram pod nazi­vom “Alpenglow – Styria meets Croatia”. Radi se o plat­for­mi među­na­rod­ne surad­nje i part­ner­stva, bije­nal­ne raz­mje­ne pro­gra­ma i pro­je­ka­ta, mobil­nost auto­ra, pro­gra­ma te afir­ma­ci­ja suvre­me­nog umjet­nič­kog izra­ža­ja  u eks­pe­ri­men­tal­noj glaz­bi i mul­ti­me­di­ji izme­đu 20 aus­trij­skih glaz­be­ni­ka i 12 hrvat­skih glaz­be­ni­ka i mul­ti­me­di­jal­nih umjetnika.
Dakle, radi se o raz­mi­jen­skom pro­jek­tu koji će se 2015.godine odr­ža­ti u Grazu na Alpenglow fes­ti­va­lu, dok se već prob­ni susret pla­ni­ra 6. svib­nja ove godi­ne u Grazu. Ukratko, kroz mije­šo­vi­te sas­ta­ve bit će pred­stav­lje­ni kon­cer­ti u raz­nim for­ma­ci­ja­ma, a za kraj fes­ti­va­la nas oče­ku­je big bend s tri­de­set glaz­be­ni­ka na sceni.[/lang_hr]

 

 

[lang_hr]- Je li se što pro­mi­je­ni­lo u stva­ra­lač­kom smis­lu od kad si pos­tao tata? Na koji način?[/lang_hr]

 

 

[lang_hr]
Od kad sam pos­tao tata radim više i kon­cen­tri­ra­ni­je. Naučio sam se nosi­ti s odlu­ka­ma i kva­li­tet­ni­je tro­ši­ti vri­je­me što god radio, a stva­ra­lač­ki mi se čini da sam luđi nego u doba dok sam stu­di­rao. Svijet koji ostav­lja­mo našoj dje­ci je novi pro­blem s kojim se suoča­vam i još uvi­jek tra­žim alter­na­ti­vu Lijepoj našoj.

[/lang_hr]

 

[lang_hr]Tekst: Uredništvo Kulturistre[/lang_hr]

 

[lang_hr]Foto: arhi­va Alen Sinkauz[/lang_hr]

 

 

 

• "Day of the year"
• Alen i Nenad Sinkauz
• Audioart