Austrijska rivijera – Beč otkriva more/Wien Museum

[lang_hr]Piše: Branka Benčić[/lang_hr]

 

 

[lang_hr]

Razvoj turiz­ma, povi­jes­no rela­tiv­no kra­tak, ali ubr­zan, tije­kom pro­tek­lih je 150 godi­na doži­vio broj­ne transformacije.[/lang_hr]

 

[lang_hr]
Izložba “Austrijska rivi­je­ra – Beč otkri­va more” pos­tav­lje­na u Wien Museum pred posje­ti­te­lja pos­tav­lja ranu mani­fes­ta­ci­ju i zače­tak feno­me­na suvre­me­nog turiz­ma, repre­zen­ti­ra­ju­ći ga kao život­ni stil, este­ti­ku i iko­no­gra­fi­ju puto­va­nja, otkri­va­nja novih kra­je­va, te nji­ho­ve reflek­si­je u druš­tvu i pros­to­ru, dok kul­tu­ra puto­va­nja kon­cep­tu­ali­zi­ra niz soci­jal­nih, kul­tur­nih, eko­nom­skih i pros­tor­nih uzo­ra­ka, a razvi­ja se oko sre­diš­njeg mjes­ta kojeg for­mi­ra raz­dob­lje moder­ni­za­ci­je, indus­tri­ja­li­za­ci­je, te demo­kra­ti­za­ci­ja puto­va­nja. Izložba pred­stav­lja aus­trij­sku nos­tal­gi­ju je za odre­đe­nim raz­dob­ljem i ugod­nim živo­tom na jadran­skoj obali.[/lang_hr]

 

[lang_hr]
Austrijska rivi­je­ra izlož­ba je kojom Wien Museum nas­tav­lja temu pre­zen­ta­ci­je povi­jes­nog kon­tek­s­ta omi­lje­nih loka­li­te­ta Bečana koji se nala­ze izvan glav­nog gra­da i obra­đu­ju teme iz sva­kod­nev­nog živo­ta gra­đa­na, a obu­hva­ća raz­dob­lje izme­đu 1848. i 1914. godi­ne. Strukturira se kroz neko­li­ko poglav­lja koja uspos­tav­lja­ju pre­gled turis­tič­kog i kul­tur­nog pros­to­ra K.u.K. Rivijere.[/lang_hr]

 

 

[lang_hr]
Razdoblje zapo­či­nje izgrad­njom željez­ni­ce, juž­ne pru­ge (Südbahn), shva­će­ne kao veli­ki infras­truk­tur­ni pro­jekt koji pove­zu­je Beč s juž­nim kra­je­vi­ma, naj­pri­je Trstom, zatim Rijekom, te Pulom. Upravo su izgrad­nja željez­ni­ce, te lini­je paro­bro­da koje su pro­me­to­va­le duž jadran­ske oba­le zas­luž­ne za počet­ke turiz­ma na Jadranu od sre­di­ne 19. sto­lje­ća, koji se u počet­ku pove­zu­je s povolj­nom kli­mom i tera­pe­ut­skim dje­lo­va­njem sla­ne vode.[/lang_hr]

 

 

[lang_hr]
Kontekst izlož­be otva­ra se pred­stav­lja­njem gra­do­va i manjih mjes­ta kao geograf­skih foku­sa izlož­be – gra­do­vi Trst, Rijeka, Pula, Opatija, Zadar, Split, Dubrovnik, ilus­tri­ra­ju­ći kako se ter­min “aus­trij­ska rivi­je­ra” u počet­ku koris­tio kako bi se ogla­ša­vao odmor u oko­li­ci Opatije, ubr­zo se pro­ši­rio cije­lim priobaljem.[/lang_hr]

 

 

 

[lang_hr]

Narativ izlož­be razvi­ja se kroz struk­tu­ri­ra­na poglav­lja koja obu­hva­ća­ju razvoj turiz­ma, tipo­lo­gi­ju hotel­ske arhi­tek­tu­re, a paž­nju posve­ću­je turis­tič­kim “stu­di­ja­ma slu­ča­ja”: arhi­tek­tu­ri odma­ra­li­šta i aris­to­kra­ti­ma u Opatiji, turiz­mu za obi­telj na pješ­ča­nim pla­ža­ma tali­jan­skog Grada, te poseb­no Brijunima, kao spe­ci­fič­nom pro­jek­tu Kupelwiesera, koji­ma je posve­ćen zase­ban seg­ment izlož­be u okvi­ru kojeg se nala­zi veli­ko plat­no koje uva­lu Verige pri­ka­zu­je kao ide­ali­zi­ra­nu neo­k­la­sič­nu rekonstrukciju.[/lang_hr]

 

 

[lang_hr]
Tipologija hote­la tzv. “grand hotel” koji su se naj­češ­će nazi­va­li Palace ili Riviera, a koji­ma pri­pa­da i pul­ski hotel Riviera ili dubro­vač­ki Excelsior, ili onaj prvi sagra­đen na Rabu, gra­đe­ni su kao raskoš­ne grad­ske pala­če, svo­jom veli­či­nom, raz­mje­ri­ma i bogat­stvom deko­ra­ci­je bili su “lan­d­mark” tadaš­njih gra­do­va u skrom­ni­jim jadran­skim sre­di­na­ma, na peri­fe­ri­ji carstva.[/lang_hr]

 

 

[lang_hr]

Izložba dono­si širi kon­tekst obu­hva­će­nog pros­to­ra – tali­jan­skog dije­la sje­ver­nog Jadrana, Istre, Kvarnera, Dalmacije, do crno­gor­skog pri­mor­ja – putem puto­pi­sa, arhe­olo­ških i etno­graf­skih istra­ži­va­nja, zapi­si­va­nja, bilje­že­nja. Uz doma­će povjes­ni­ča­re i istra­ži­va­če koji su se bavi­li lokal­nom gra­di­telj­skom i spo­me­nič­kom bašti­nom (poput Bulića u Splitu), velik je dopri­nos aus­trij­skih povjes­ni­ča­ra u bilje­že­nju i posre­do­va­nju zna­nja o kul­tur­noj bašti­ni jadran­skih kra­je­va, uz obi­la­zak antič­kih spo­me­ni­ka i ruina, te pri­mje­ra Bizantskog raz­dob­lja, a koja je neri­jet­ko iz goto­vo kolo­ni­jal­ne per­s­pek­ti­ve egzo­ti­zi­ra­na kao Drugo, jed­na­ko kao što je iz etno­graf­ske per­s­pek­ti­ve i pozi­ci­je gra­đan­ske kla­se, egzo­tič­nim bilo pri­ka­zi­va­no lokal­no sta­nov­niš­tvo obra­đu­ju­ći rural­ni pros­tor, narod­ne noš­nje i folklor.[/lang_hr]

 

 

 

[lang_hr]
Izložba koja uklju­ču­je bro­jan doku­men­ta­cij­ski mate­ri­jal – poput foto­gra­fi­ja, novi­na, arhiv­skih puto­pis­nih video zapi­sa, hotel­ski namje­štaj, opre­mu, odje­ću, rek­lam­ne mate­ri­ja­le – pri­mje­re dizaj­na, te umjet­nič­ke pred­me­te poput sli­ka Egona Schielea, zavr­ša­va doku­men­ta­ci­jom Jadranske izlož­be u beč­kom Prateru, orga­ni­zi­ra­ne kao “temat­ski park” u mani­ri veli­kih svjet­skih izlož­bi (Expo), a koja je reali­zi­ra­na pred dru­gi svjet­ski rat, 1913 godi­ne – i zamiš­lje­na kao make­ta pavi­ljo­na koji pred­stav­lja­ju lokal­ne gra­đe­vi­ne u real­noj veli­či­ni, ali manjem mje­ri­lu, kao model Austrijske rivi­je­re u malom, kons­tru­ira­na tako da uka­že na egzo­ti­zi­ra­nje i “dru­gost” jadran­skih kra­je­va i utje­caj aus­trij­ske dominacije.[/lang_hr]

 

 

[lang_hr]

Diskurzivan poprat­ni pro­gram broj­nim pre­da­va­nji­ma pove­zu­je povi­jes­ne teme s urba­nom sva­kod­ne­vi­com, poput pre­da­va­nja o umjet­nos­ti živ­lje­nja na Jadranu Borisa Podrecce do inte­re­sa za moder­nis­tič­ku arhi­tek­tu­ru raz­dob­lja SFRJ u kojem turis­tič­ki kom­plek­si i hotel­ska arhi­tek­tu­ra kao pros­tor­ni resurs i sim­bo­lič­ki kapi­tal zauzi­ma­ju zna­čaj­no mjes­to, a pro­ce­si nji­ho­ve reak­tu­ali­za­ci­je upra­vo su u tijeku.[/lang_hr]

 

 

Foto

 

 

• Österreichische Riviera
• Wien Museum