“Komikaze poPuli” – Ivana Armanini o Komikazama

[lang_hr]Dnevni bora­vak DC Rojc ugos­tio je 29. ožuj­ka strip izlož­bu “Komikaze poPuli” koja je dopu­to­va­la s idej­nom začet­ni­com Komikaza, strip crta­či­com, ilus­tra­to­ri­com i dizaj­ne­ri­com, Ivanom Armanini. Ivana je  jed­na je od rijet­kih oso­ba koja može vrlo saže­to objas­ni­ti današ­nju per­s­pek­ti­vu stri­pa kao subver­ziv­nog, direk­t­nog, akti­vis­tič­kog medi­ja koji je dale­ko od izumiranja/ Foto: Nina Đurđević[/lang_hr]

 

Početno pita­nje nije kako si poče­la s crta­njem stri­po­va, jer kažeš da si otkri­la strip kas­no, ali kojih se stri­po­va sje­ćaš kao klin­ka, koji su ti juna­ci bili uzor, ako si volje­la takve? 

Moj prvi pra­vi strip junak zbog kojeg sam pro­cr­ta­la je bio Emil Jurcan s foto­ko­pi­ra­nim A5 strip fan­zi­nom „Totalna nula“. Ali da, to je bilo pred 15 godi­na. Klinceza je čita­la Politikin Zabavnik: Batman, Mandrak, Fantom. Alan Ford, narav­no neza­obi­la­zan. Ipak, u kon­tek­s­tu autor­skog stri­pa mi je dale­ko je naj­važ­ni­ji fes­ti­val ani­mi­ra­nog fil­ma – Animafest koji nje­gu­je tra­di­ci­ju autor­skog ruko­pi­sa već 40 godi­na i inter­na­ci­onal­no je priz­nat i poz­nat. Zlatna ško­la Zagrebačkog crta­nog fil­ma (Baltazar, Surogat, Šagrinska koža, Satimanija…) je puno srod­ni­ja suvre­me­nom stri­pu od superheroja.

Rad na pri­či o Gloriji Scott Mime Simić pokre­nu­la te u strip stva­ra­laš­tvo. Knjiga je sad već kul­t­na, nešto što ćemo dje­ci osta­vi­ti opo­ru­kom. Kako radiš, čekaš li pra­vu pri­ču, skript ili eks­pe­ri­men­ti­raš s teh­no­lo­gi­ja­ma i cut up teh­ni­kom da bi spon­ta­no nas­tao neki neli­ne­ra­ni tok sli­ka i misli?

 Pa i ne baš. Strip mi se dogo­dio koju godi­nu, dvi­je i pri­je Mime otkri­ćem „Totalne nule“, Stripburgera i sur­fa­njem po inter­net­skim bes­pu­ći­ma. Strip je medij i jezik za sebe, a knji­žev­nost dobar počet­ni impuls koji pre­dos­lov­no shva­ćen sadr­ži veli­ku opas­nost od zaglav­lji­va­nja u pri­ča­ma. Stripizirala sam više auto­ra: Simić, Lazić, Žižović, Bukovski, Mrožek, Harms. Ali to nije pra­vi­lo, kom­bi­ni­ram pris­tu­pe. Nekad kre­nem od obič­ne mrlje koja me pod­sje­ti na nešto nađe­noj u pje­ni šali­ce kave, vla­zi plje­s­nji­vog zida ili sli­ke na face­bo­ok time line‑u.
 Moji stri­po­vi iz stri­pok­nji­ge „Pustolovine Glorije Scott“ su nas­ta­ja­li tokom pet godi­na, a obja­vi­la ih je izda­vač­ka kuća – AGM (Antun Gustav Matoš). Za pet godi­na rada dobi­la sam hono­rar od 500 eura.
Tada sam poče­la ozbilj­ni­je raz­miš­lja­ti o strip udru­zi i orga­ni­zi­ra­nom dje­lo­va­nju na pro­gram­skoj osno­vi s kojim bih mogla apli­ci­ra­ti dona­to­ri­ma. Pokrenula sam Komikaze s pri­ja­te­lji­ma… Ostalo je povijest.

Prije Komikaza sura­đi­va­la si s Dušanom Gačićem na Divljem oku. Kako su Komikaze nas­ta­le? Kako biraš auto­re u Komikazama, tim­ski, samos­tal­no? Kakav je pogled una­trag na 12 godi­na Komikaza?

Godinu pri­je Komikaza je pos­to­jao strip kolek­tiv Divlje oko kojeg smo usta­no­vi­la Gačić i ja, ali nije dugo zaži­vio. Razišli smo se oko kon­cep­ta gru­pe i nači­na dje­lo­va­nja. Mene je zani­ma­lo mre­že­nje, novi medi­ji  i druš­tve­ni anga­žman, a ne salon­ski eli­tis­tič­ki aran­žman jed­ne her­me­tič­ne sku­pi­ne umjet­ni­ka. Program Komikaze udru­ge pred­stav­lja slo­bod­no i altru­is­tič­no dje­lo­va­nje lju­di iz raz­li­či­tih podru­čja, koje pove­zu­je neo­vi­san i beskom­pro­mi­san stav, nazvan alter­na­tiv­nim u odno­su na pos­to­je­ću umjet­nič­ku prak­su koja domi­ni­ra. Kontekst ove zajed­nič­ke akci­je je orga­ni­za­ci­ja (nena­oru­ža­nog) otpo­ra pro­tiv pro­gre­siv­ne glo­ba­li­za­ci­je uku­sa i poras­ta ins­ti­tu­ci­ona­li­zi­ra­ne umjet­nič­ke pro­duk­ci­je. 
Dva izda­vač­ka poli­go­na: web i papir, ima­ju isto ime i među­sob­no se nado­pu­nju­ju. Webzine je na adre­si www.komikaze.hr  (gdje HR – ne zna­či Hungary kao što obič­no pita­ju u ino­zem­s­tvu nego Hrvatska) a bro­je­vi izla­ze sva­ka 4 mje­se­ca. Internet vodi po izda­nji­ma, upra­vo je izaš­lo 35-to izda­nje. Papirnati Komikaze album je plod jed­no­go­diš­nje selek­ci­je weba i dru­gih pris­ti­glih mate­ri­ja­la, kata­log izlož­bi i memo­ra­bi­li­ja a izla­zi u novem­bru. 
Jedan od cilje­va pro­gra­ma Komikaze je pro­mo­ci­ja autora/ica, zato je web stra­ni­ca tako mini­ma­lis­tič­na. Stranica sadr­ži lis­tu objav­lje­nih autora/ica s des­ne i bro­je­va izda­nja s lije­ve stra­ne. Klikom na autora/icu se otva­ra­ju svi bro­je­vi web­zi­na u koji­ma je autor/ica objav­ljen. Klikom na broj otva­ra se strip. Ispod stri­pa je kra­tak info i kon­takt autora/ice. 
Komikaze – inter­net­ski kiosk radi non-stop, dos­tu­pan je svim dije­lo­vi­ma svi­je­ta i nudi bes­plat­no čita­nje stri­po­va.
U 12 godi­na Komikaze mre­ža ima pre­ko 210 objav­lje­nih autora/ica, 4 000 objav­lje­ne »table« iz 50-tak zema­lja. »Komisiju« tvo­re tre­nut­no naj­ak­tiv­ni­je »Komikaze«. 
Svi ste koji crta­te, nis­te nikad ili ste baš upra­vo prvi put nešto nacr­ta­li pozva­ni ste da poša­lje­te rado­ve na adre­su komikaze5001@gmail.com .

Većina strip auto­ra s koji­ma sam raz­go­va­ra­la, jako su razo­ča­ra­ni sta­njem strip sce­ne u Hrvatskoj i nes­tan­kom strip izda­vaš­tva koje je Jugoslaviji bilo sva­kod­nev­na stvar. Ti, s dru­ge stra­ne, sude­ći po tvom inter­v­juu u Stripburgeru, vrlo opti­mis­tič­no gle­daš na digi­tal­na izda­nja stri­pa jer “papir je fetiš, stvar proš­los­ti”. Zašto je po tebi elek­tron­ska i digi­tal­na dis­tri­bu­ci­ja stri­po­va nužnost? 

Komikaze «virus» je napao inter­net 25. svib­nja 2002. Danas su Komikaze pos­ta­le pre­poz­nat­ljiv brend autor­skog stri­pa na mapi inter­na­ci­onal­nih strip­fre­ako­va. Američko trži­šte nas defi­ni­ra kao mrač­ne i prlja­ve. Ova gene­ra­li­za­ci­ja je toč­na, ali ne i isti­ni­ta. Po meni, inter­net je jako pomo­gao stri­pu, a elek­tron­sko izda­vaš­tvo se razvi­lo i razvi­ja­ti će se. Različite sre­di­ne ima­ju raz­li­či­tu kul­tur­nu tra­di­ci­ju i sluh za odre­đe­ne medi­je. Internet pre­pli­će te bac­k­gro­un­de. Jača male i osvje­ža­va veli­ke. Za auto­re je otvo­ren pris­tup širim masa­ma izvan samo­lju­bi­vih izda­vač­kih ins­ti­tu­ci­ja, za čita­te­lje dub­ljeg dže­pa veli­kih vir­tu­al­nih knji­ža­ra, za osta­le – por­ta­li, saj­to­vi, blo­go­vi, druš­tve­ne plat­for­me… 
Brojne dog­me strip medi­ja su polju­lja­ne; od rela­ti­vi­zi­ra­nja važ­nos­ti «legal­nih» časo­pi­sa (izjed­na­čiv­ši ih sa samiz­da­ti­ma), ini­ci­ra­nja mre­že autora/ica koji­ma je entu­zi­ja­zam osnov­ni prin­cip dje­lo­va­nja (a ne nov­ča­ni motiv), do bri­sa­nja sta­rih strip-cen­ta­ra moći i afir­ma­ci­je «decen­tra­li­zi­ra­ne sce­ne». 
Ova demo­kra­ti­za­ci­ja stri­pa (poli­tič­kom ter­mi­no­lo­gi­jom reče­no), omo­gu­ći­la je da, bez kom­plek­sa manje vri­jed­nos­ti, dje­lu­ju autori/ce iz nema­pi­ra­nih sre­di­na. 
Strip-sce­na na mre­ži otva­ra dale­ko veću moguć­nost osob­nog izbo­ra, pos­tav­lja­ju­ći u prvi plan sam strip, a ne mar­ke­tin­šku indus­tri­ju i nje­zi­ne mani­pu­la­ci­je. Širina dos­tup­nog mate­ri­ja­la raz­bi­ja zada­ne šablo­ne strip-trgo­vi­na koje una­pred raču­na­ju s jed­no­obraz­nim uku­som potro­ša­ča skro­je­ni­ma sta­tis­tič­ki.
 Mreža se širi u svim prav­ci­ma ali, narav­no, dale­ko od toga da može­mo biti zado­volj­ni. Potrebna nam je još i jaka dis­tri­bu­cij­ska mre­ža za tisko­vi­ne. Helikopter za radi­oni­ce po Africi, Aziji i juž­noj Americi je tako­đer dobrodošao.

Kako je doš­lo do tvog proš­lo­go­diš­njeg sudje­lo­va­nja na fes­ti­va­lu stri­pa, zinea i pos­te­ra The Millionaires Club u Leipzigu? Koliko čes­to gos­tu­ješ s Komikazama i koli­ko su važ­ni ti fizič­ki isko­ra­ci iz svi­je­ta crta­nja u osami?

Na fes­ti­va­lu stri­pa, zinea i pos­te­ra TMC  nas­ta­la je iz spon­ta­nog susre­ta s orga­ni­za­to­ri­ma na naj­ve­ćem nje­mač­kom fes­ti­va­lu stri­pa Comic Salon u Erlangenu gdje smo gos­to­va­li 2012. s izlož­bom, izda­nji­ma i komi­ka­ze par­ti­jem. TMC je 2013. sla­vio prvu godi­nu fes­ti­va­la. Potpuno je neza­vi­san a orga­ni­zi­ra ga sku­pi­na akti­vis­ta i stu­de­na­ta Grafičke aka­de­mi­je u Leipzigu. Kako fes­ti­val nema nika­va spon­zor­stva ni dona­ci­je, sjaj­no nam je došao pri­jed­log Blažene Radasiz orga­ni­za­ci­je Kreativ Kultur 2013 (udru­ga za pro­mo­ci­ju hrvat­ske kul­tu­re u Njemačkojpovodom ula­ska Hrvatske u Europsku Uniju) da nam pokri­ju tro­ško­ve gos­to­va­nja. 
Godišnje ima­mo po dese­tak gos­to­va­nja, a do sada je reali­zi­ra­no 170 izlož­bi i 50 radi­oni­ca u part­ner­skoj surad­nji s ⁵⁰⁄₆₀ udru­ga. Ova mre­ža je bit­na za pre­zen­ta­ci­ju hrvat­skih autora/ica, šire­nje stri­pov­ske mre­že i izvo­ri­šte su boga­tih kre­ativ­nih surad­nji. Strip albu­mi funk­ci­oni­ra­ju i kao kata­lo­zi naše elek­tron­ske riz­ni­ce, druš­tve­ne mre­že i arhi­ve autora/ica s kon­tak­ti­ma i web-adresama.

Koliko ti zakon šut­nje omo­gu­ću­je da otkri­ješ koju infor­ma­ci­ju o novo­po­kre­nu­toj stra­ni­ci Zombi pro­le­ter, prvo si obja­vi­la strip, pa vizu­al­no opre­mi­la stranicu. 

Zombi pro­le­ter je web maga­zin za poli­ti­ku i kul­tu­ru pro­le­ta­ri­ja­ta. Mjesto na kojem se vri­jed­nost ne stva­ra cije­đe­njem rada iz zas­tra­še­nih rad­ni­ka, već slo­bod­nim tru­dom lju­di koji pri­želj­ku­ju bolji život i pra­ved­ni­je druš­tvo za sebe i one koji će doći. Zombi ne pre­pro­da­je šund, ne podva­lju­je laži, ne uki­da dopri­no­se i ne uvo­di mje­re šted­nje. Ovdje može­te pro­na­ći ide­je, pri­mje­re i rado­ve koji se žele otrg­nu­ti vam­pir­skom zagr­lja­ju kapi­ta­la. Zombi pro­le­ter nije “dje­lat­nik”, “zapos­le­nik” ili “ljud­ski resurs”, on je sila povi­jes­ti koja pobje­đu­je smrt i usta­je da se naj­e­de moz­go­va.
Ako želiš podje­li­ti svoj tekst sa Zombijem ili sura­đi­va­ti na bilo koji način, javi se na e‑mail zombiproleter@gmail.com.

Kako se finan­ci­ra web izda­vaš­tvo i ono tiska­no kod Komikaza? 

Komikaze su podr­ža­ne od gra­da Zagreba i Ministarstva kul­tu­re RH.  Donatori funk­ci­oni­ra­ju po sta­rom dobrom kri­te­ri­ju “sva­kom po malo”, pa smo svi sret­ni i vese­li s mrvi­ca­ma jav­nog „kola­ča“. Možemo i bez veli­kih dona­ci­ja i kul­tur­nih stra­te­gi­ja za strip jer se, na kra­ju kra­je­va, ipak bazič­no radi o pro­li­je­va­nju malo tuša po papi­ru. Za raz­li­ku od fil­ma i slič­nih medi­ja koji pro­ždi­ru mili­ju­ne, jef­ti­no­ća i dos­tup­nost ovog medi­ja se podra­zu­mi­je­va­ju, pa siro­maš­tvo ne pred­stav­lja nika­kav ali­bi za nedje­lo­va­nje. Ljudi gra­de svo­je vizi­je u zapa­nju­ju­ćim uvjetima.[/lang_hr]

Što mis­liš o buduć­nos­ti stri­pa i je li jedan od nje­go­vih dugih kra­ko­va i stre­et art? Da li under­gro­und pozi­ci­ja stri­pa poma­že ili odma­že u nje­go­vom širem pri­hva­ća­nju kod publike?

Underground je mač s dvi­je oštri­ce. Lako je pre­go­ri­ti u mra­ku osa­me i na sla­bim pot­po­ra­ma, ali neri­jet­ki se i sna­đu i napra­ve malo čudo. Strip je način miš­lje­nja i osje­ća­nja, a kao medij pos­to­ji od fri­ze­va u egi­pat­skim pira­mi­da­ma do ulič­nih strip gra­fi­ta. Komikaze je pro­jekt koji pri­bli­ža­va under­gro­und široj publi­ci. 
Kako mre­ža ras­te i zanim­lji­vi se autori/ce stri­pa mno­že, ne vidim što bi nje­go­voj blis­ta­voj buduć­nos­ti moglo sta­ti na kraj osim možda kra­ja čovje­čans­tva u for­mi u kak­voj ga sada poznajemo…

Tekst: Tatjana Tomić

 Foto

• Dnevni boravak DC Rojc
• Ivana Armanini
• Komikaze.hr
• strip izložba "Komikaze poPuli"