Najbolja Roštiljarka do sada!

[lang_hr]Iza nas je još jed­na „Roštiljarka“, mani­fes­ta­ci­ja koju veže­mo uz dugo­go­diš­nju isto­ime­nu radio emi­si­ju posve­će­nu metal glaz­bi, a odr­ža­va se u pul­skom klu­bu Uljanik. Uvijek se teži­lo tome da se odr­ži sva­ke godi­ne, no kako je okru­že­nje u našim kra­je­vi­ma dos­ta neza­hval­no za neza­vis­nu i under­gro­und glaz­bu, nismo uvi­jek bili te sre­će da uži­va­mo uz aktu­al­ne ben­do­ve s ovih pros­to­ra u našoj maloj Puli.[/lang_hr]

[lang_hr]

Kako pos­li­je olu­je uvi­jek dola­zi sun­ce, tako smo i nakon neo­dr­ža­va­nja live Roštiljarke proš­le godi­ne počaš­će­ni s izvr­s­nim line-upom i moć­nim izved­ba­ma, a što je naj­važ­ni­je, odlič­no smo se i zabavili.[/lang_hr]

 

 

[lang_hr]
Bilo je jako lije­po vidje­ti Uljanik popu­njen u „stu­dent par­ty“ sti­lu, iako će dežur­ni kri­ti­ča­ri reći da su to veći­nom bili Riječani koji su ima­li orga­ni­zi­ran pri­je­voz, ali broj­ke ipak tvr­de dru­ga­či­je. Po mojoj subjek­tiv­noj pro­cje­ni, u klu­bu nije bilo manje od 300 lju­di. Na kra­ju kra­je­va, je li uop­će bit­no od kuda su posjetitelji?[/lang_hr]

 

 

[lang_hr]

Razlog tak­vom oda­zi­vu nala­zim u odlič­nim ben­do­vi­ma koji su za tu pri­go­du naj­av­lje­ni: Their iz Buja, Mortal Divinity iz Pule, M’Burns iz Crikvenice, te riječ­ki Monox i Kryn.[/lang_hr]

 

 

[lang_hr]
Iako svi pod kapom meta­la, ben­do­vi su stil­ski jako raz­no­li­ki, a što je još važ­ni­je i jako dobri u svo­jim žan­ro­vi­ma. Večer su otvo­ri­li Their, dodu­še s nešto kaš­nje­nja zbog odu­že­ne ton­ske pro­be, za što se pak kriv­nja nes­luž­be­no pri­pi­su­je Krynovcima. Their svi­ra­ju black metal i zvu­če ona­ko kako sam navi­kao da metal zvu­či. Sad kako kome dra­go, zapra­vo zvu­če ona­ko kako je metal neka­da zvu­čao, ili kako bi zapra­vo tre­bao zvu­ča­ti – bor­bu oko toga pre­pu­štam metal­ci­ma. Ono što je naj­bit­ni­je, mom­ci dobro svi­ra­ju i super su prihvaćeni.[/lang_hr]

 

 

[lang_hr]
Ostali ben­do­vi su bili “nešto sasvim dru­ga­či­je”. Izgleda da je na sce­nu doš­la gene­ra­ci­ja koja se otvo­ri­la pre­ma novim ide­ja­ma i smje­ro­vi­ma u metal glaz­bi te su svo­je talen­te upreg­nu­li kako bi stvo­ri­li nešto novo i zanim­lji­vo, umjes­to čvr­stog drža­nja za raz­ne sti­lo­ve koje smo mora­li slu­ša­ti neko­li­ko pos­ljed­njih deset­lje­ća. Generalna novost je, dak­le, hrvat­ski metal­ci drže korak s razvo­jem žan­ra u cije­lom svi­je­tu. I to me jako veseli.

[/lang_hr]

 

[lang_hr]
Seciranje svir­ke pre­os­ta­lih ben­do­va bi bilo popri­lič­no napor­no za čita­nje, a ne umiš­ljam si da se toli­ko razu­mi­jem u tu glaz­bu, tako da bih samo izdvo­jio po koju zanim­lji­vost kod sva­kog benda.[/lang_hr]

 

[lang_hr]
Prva stvar, Mortal Divinity će pos­ta­ti naj­bo­lji hrvat­ski bend u metal/metalcore žan­ru ako ova­ko nas­ta­ve (žao mi je Krynovci). Momci su bez ton­ske pro­be poka­za­li što zna­ju, a zna­ju stvar­no sva­šta i zna­ju to jako jako dobro. Kryn, po mno­gi­ma je naj­bo­lje što doma­ća metal sce­na ima za ponu­di­ti, i s time se sla­žem. Samo bi bilo dobro da se ne doga­đa­ju stva­ri poput nena­šti­ma­nog zvu­ka na prvoj pje­smi una­toč dugoj ton­skoj pro­bi i to s vlas­ti­tim ton­cem. Ako žele napra­vi­ti korak dalje, ovo se ne bi smje­lo ponav­lja­ti. Osim toga, ima­ju odli­čan nas­tup, dobru i zanim­lji­vu svir­ka, mje­ša­vi­nu sva­če­ga, a opet ne kopi­ra­ju niko­ga. Na tome im tre­ba ski­nu­ti kapu. Prije njih su nas­tu­pi­li M’Burns – bend čiji je izri­čaj naj­vi­še od svih bio po mom uku­su. Na nji­hov nas­tup su se mogli čuti komen­ta­ri poput „čis­ta Amerika“ i slič­no, ali nika­ko u nega­tiv­nom smis­lu. Iako se obra­de na ovoj sce­ni kod ozbilj­nih ben­do­va baš i ne cije­ne, nji­ho­va inter­pre­ta­ci­ja Urbanove „Black Tattoo“ je odra­đe­na odlič­no i dobra­no je pod­gri­ja­la atmo­sfe­ru. Nastup su zatvo­ri­li s „Devil Never Cries“, a i zašto bi pla­kao kad s njim pove­zu­ju ova­ko dobru glazbu.[/lang_hr]

 

[lang_hr]
Monox su nas­tu­pi­li zad­nji, a osim što ih kra­si višak žica na gita­ra­ma i višak kose, svi­ra­ju odli­čan gru­vas­ti melo­dic death metal. I to zvu­či jako moć­no. Imali su čes­to neza­hval­nu zada­ću zatva­ra­nja kon­cert­ne veče­ri nakon head­li­ne­ra, no bilo je lije­po vidje­ti da iako manje poz­na­ti od Kryna, ima­ju dobru podr­šku i dos­ta fano­va. A to sva­ka­ko i zaslužuju.[/lang_hr]

 

 

[lang_hr]

Sve u sve­mu, ova Roštiljarka je bila jed­na od onih koje će se pam­ti­ti i još će se dugo o njoj pri­ča­ti. Što se tiče metal sce­ne, mora­mo doći do zaključ­ka da više ne može­mo pri­ča­ti o pul­skoj, riječ­koj, zagre­bač­koj (itd). metal sce­ni, već se mora­mo pomi­ri­ti da ima­mo našu malu jad­nu hrvat­sku metal sce­nu na kojoj dje­lu­je neko­li­ko izvr­s­nih ben­do­va. Živom ćemo ju odr­ža­ti ako nas­ta­vi­mo posje­ći­va­ti ovak­ve doga­đa­je, puni­ti auto­bu­se da bi otiš­li na tako nešto u dru­gi grad i ako se ne umis­li­mo nakon što nas net­ko dva puta potap­ša po rame­nu zbog onog što radimo.

Žao mi je jedi­no što slje­de­ća Roštiljarka neće biti bolja od ove, ali sigu­ran sam da će orga­ni­za­to­ri dati sve od sebe da bude na ovak­voj razini.[/lang_hr]

[lang_hr]Tekst i foto: Davor Vuković[/lang_hr]

 

• Kryn
• Live Roštiljarka
• M'Burns
• Monox
• Mortal Divinity
• Their