Hrvatski web dizajn zadnjih 15 godina – predavanje Ivice Mitrovića

[lang_hr]Pulska gale­ri­ja Poola ovaj je petak rezer­vi­ra­la za pre­da­va­nje o poče­ci­ma, sta­sa­nju hrvat­skog web dizaj­na i to kroz pred­stav­lja­nje knji­ge “Dizajniranje novih medi­ja, Dizajn i novi medi­ji – hrvat­ski kon­tekst (1995 – 2010)“ auto­ra Ivice Mitrovića, a u orga­ni­za­ci­ji DVK/UMAS, gale­ri­je Poola i umjet­nič­ke orga­ni­za­ci­je Fazan.[/lang_hr]

Foto

[lang_hr]U popu­nje­noj gale­ri­ji, kroz jed­no­sat­no pre­da­va­nje i pro­jek­ci­ju zna­čaj­nih mome­na­ta doma­će dizaj­ner­ske prak­se u novo­me­dij­skom okru­že­nju, Mitrović je dao pre­sjek pet­na­es­to­go­diš­njeg raz­dob­lja razvo­ja i eks­pan­zi­je ove gra­ne dizaj­na u Hrvatskoj, koja se širi­la uspo­red­no s većom dos­tup­noš­ću i masov­ni­jim kori­šte­njem novih medij­skih platformi.

Ivica Mitrović docent je i jedan od osni­va­ča Odsjeka za dizajn vizu­al­nih komu­ni­ka­ci­ja Umjetničke aka­de­mi­je u Splitu, na kojem pre­da­je sadr­ža­je veza­ne uz dizajn inte­rak­ci­ja i dizajn u inte­rak­tiv­nim medi­ji­ma. Novi medi­ji su mu u foku­su inte­re­sa te je sto­ga ova pred­stav­lje­na knji­ga uko­ri­če­ni pro­dukt istra­ži­vač­kog rada posve­će­nog ana­li­zi novih medi­ja u kon­tek­s­tu hrvat­ske dizaj­ner­ske sce­ne. Samo istra­ži­va­nje potak­nu­to je pro­jek­tom “Vizualna kul­tu­ra i novi medi­ji“, koji su ini­ci­ra­li Centar za vizu­al­ne stu­di­je (CVS) i vodi­telj pro­jek­ta Klaudio Štefančić, s namje­rom da se jas­ni­je pro­fi­li­ra doma­ća dizaj­ner­ska prak­sa unu­tar novih medi­ja. Iako je Mitrovićeva namje­ra bila obra­di­ti raz­dob­lje dugo pet­na­est godi­na, ono nije bazi­ra­no na kro­no­lo­gi­ji i detalj­nom povi­jes­nom pri­ka­zu, već se bavi spe­ci­fič­nim pro­jek­ti­ma koji su uni­je­li kon­cep­tu­al­ne, dizaj­ner­ske, medij­ske i teh­no­lo­ške novos­ti, te su pri­tom zna­čaj­no utje­ca­li na lokal­nu sce­nu. Ono što dife­ren­ci­ra ovu knji­gu od osta­lih veza­nih za ovu tema­ti­ku, i po čemu je može­mo obi­lje­ži­ti kao svo­je­vr­s­ni prvi­je­nac, jest priz­ma kroz koju se pro­ma­tra­ju dizaj­ner­ski rado­vi uklju­če­ni u istra­ži­va­nje, nagla­sio je Mitrović. “Dosadašnji rado­vi u podru­čju medi­ja bili su uvi­jek dio pri­če koja se bavi­la umjet­noš­ću u novim medi­ji­ma, nisu bili sagle­da­va­ni kroz adek­vat­nu dizaj­ner­sku prak­su i unu­tar nekak­vog dizaj­ner­skog kon­tek­s­ta“ pojas­nio je, te kazao kako mu je upra­vo nedos­ta­tak tak­vog pris­tu­pa bio moti­va­ci­ja za izra­du ovog istra­ži­va­nja. “Ono što dono­si pozi­ci­oni­ra­nje dizaj­ner­skih rado­va u dizaj­ner­ski kon­tekst jest pros­tor za kri­tič­ki pris­tup koji nije bio moguć pri­li­kom dosa­daš­njih inter­pre­ta­ci­ja koje su svo­ju bazu nala­zi­le u umjet­nos­ti” zaklju­čio je Mitrović.

Mitrović je nagla­sio kako pred­stav­lje­ni pre­gled rado­va, kao i sva­ki dru­gi pre­gled s autor­skim peča­tom, obi­lje­ža­va subjek­tiv­no i pano­ram­sko raz­ma­tra­nje. Projekti koji­ma se bavi Mitrović nas­ta­li su samo­ini­ci­ra­nim autor­skim eks­pe­ri­men­ti­ra­njem s novim medi­ji­ma, a zna­čaj­ni su jer se radi o “ino­va­tiv­nim, istra­ži­vač­kim i pro­gre­siv­nim rado­vi­ma koji razu­mi­ju nove medi­je kao spe­ci­fi­čan oblik komu­ni­ka­ci­je, a ne kao teh­no­lo­šku zamje­nu za ‘sta­re medije’“.[/lang_hr]

Foto

 

[lang_hr]
U hrvat­skom kon­tek­s­tu, koji se može pres­li­ka­ti i na glo­bal­ni, Mitrović je govo­rio o tri faze razvo­ja dizaj­na u novim medi­ji­ma koje nisu nuž­no line­ar­ne i čes­to se ispre­pli­ću, a zapo­či­nju počet­kom 90.-ih godi­na proš­log sto­lje­ća kada dola­zi do naglog razvo­ja Internet mre­že. To je raz­dob­lje pru­ža­lo nove moguć­nos­ti unu­tar novog medi­ja, više slo­bo­de i demo­kra­tič­nos­ti nagla­ša­va Mitrović te doda­je kako je to pred­stav­lja­lo “novo igra­li­šte“ za dizaj­ne­re gdje je nji­hov rad bio tre­nut­no dos­tu­pan i vid­ljiv te nije bilo potre­be za posred­niš­tvom (tisak, pla­ka­ti…) kao do tog trenutka.[/lang_hr][lang_hr]

Taj sam poče­tak nazi­va se “Radost novog medi­ja“, a karak­te­ri­zi­ra ga mali broj koris­ni­ka koji su bili anga­ži­ra­ni na Mreži, veći­nom su to bili samo stu­den­ti kroz sve­uči­li­šta i dio civil­ne druš­tve­ne sce­ne. Projekti koji su tada nas­ta­ja­li naj­češ­će su samo­ini­ci­ra­ni, a auto­ri su oni koji stva­ra­ju sadr­žaj, obli­ku­ju i pro­gra­mi­ra­ju ga. Kao naj­re­le­vant­ni­ji pri­mjer prve faze Mitrović navo­di onli­ne izda­nje časo­pi­sa Arkzin kojeg je 1995. dizaj­ni­rao Blaženko Karešin (koji je ujed­no bio i ured­nik web sje­di­šta), a zna­ča­jan je ne samo zbog sadr­ža­ja nego i zbog novog gra­fič­kog pris­tu­pa. “Ono što odli­ko­va­lo Arkzin jest nemo­guć­nost odva­ja­nja sadr­ža­ja i dizaj­na, a nudio je suprot­stav­lje­nost uni­for­m­nos­ti masov­nih tiska­nih medi­ja i pos­to­je­ćem mains­tre­am gra­fič­kom sti­lu tog vre­me­na“ ust­vr­dio je Mitrović te doda­je da je takav atrak­ti­van stil pri­vu­kao mla­đe čita­te­lje i zna­čaj­no utje­cao na nji­ho­vu medij­sku pismenost.[/lang_hr]

Foto[lang_hr]

Pojavljuje se i nova flash plat­for­ma koja je ponu­di­la nove obli­kov­ne i pro­duk­cij­ske slo­bo­de. “Flash je nudio jed­nu inte­gri­ra­nu plat­for­mu koja je ponu­di­la nove ani­ma­cij­ske ele­men­te i nove moguć­nos­ti koje su suprot­ne i puno adek­vat­ni­je od one pos­to­je­će i kru­te HTML teh­no­lo­gi­je“ kazao je Mitrović te kao pri­mjer naveo flash rad Blaženka Karešina na web stra­ni­ci Strategic Competitor iz 2001. godi­ne gdje on nas­tav­lja pri­ču slič­nu Arkzinu. “On oda­bi­re tek­s­to­ve svjet­ske inter­net lite­ra­tu­re za koje mis­li da su važ­ni za druš­tve­no-poli­tič­ka zbi­va­nja i stav­lja ih u atrak­tiv­nu for­mu žele­ći pri­vu­ći veći broj čita­te­lja, ali i poneg­dje ostav­lja svo­je komen­ta­re te ga neki zbog toga pro­zi­va­ju prvim hrvat­skim blo­ge­rom“ istak­nuo je Mitrović.[/lang_hr]

Foto[lang_hr]

Sredinom 2000-ih godi­na, pre­ma Mitroviću, pojav­lju­ju se naz­na­ke dru­ge faze razvo­ja dizaj­na novih medi­ja gdje se laga­no napu­šta prva faza, eks­pe­ri­men­tal­na faza te se rađa­ju web stan­dar­di koji se poči­nju i znans­tve­no istra­ži­va­ti. Sada se govo­ri o “novim medi­ji­ma kao mains­tre­am medi­ji­ma“, inter­net koris­ti sve više lju­di i sve je dos­tup­ni­ji, a doga­đa se i stan­dar­di­za­ci­ja web sadr­ža­ja – upo­treb­lji­vost i pris­tu­pač­nost pos­ta­ju naj­bit­ni­ji ele­men­ti. Dolazi do pro­ce­sa stva­ra­nja zajed­ni­ce, pojav­lju­je se Mi3dot.org por­tal sa željom stva­ra­nja zajed­ni­ce veza­ne za web dizajn koji je bio nami­je­njen ama­te­ri­ma entu­zi­jas­ti­ma, ali otvo­ren i za druge.
Ono što tako­đer raz­li­ku­je dru­gu fazu od prve eks­pe­ri­men­tal­ne, nagla­sio je Mitrović, jest podje­la pos­lo­va i pro­fe­si­onal­na pro­duk­ci­ja. Na pri­mje­ru Arkzina, Mitrović je objas­nio kako su se čla­no­vi gra­fič­ke redak­ci­je bavi­li ujed­no i ure­đi­va­njem cije­log časo­pi­sa, a sada već pos­to­ji raz­di­oba zada­ta­ka koja je slič­na novin­skoj pro­duk­ci­ji gdje je net­ko zadu­žen za obli­ko­va­nje sadr­ža­ja, net­ko za stva­ra­nje, a net­ko za pro­duk­ci­ju sadr­ža­ja. Dolazi tako­đer do zasi­će­nja trash este­ti­kom i obli­ku­je se domi­nant­na Web 2.0 este­ti­ka u kojoj sadr­žaj nad­ja­ča­va for­mu te samu for­mu karak­te­ri­zi­ra ste­ril­nost, gene­rič­nost te se gubi ona indi­vi­du­al­nost kojom je vri­šta­la prva faza.[/lang_hr]

Foto[lang_hr]

Usporedno s mains­tre­am fazom, odvi­ja se i pos­ljed­nja tre­ća faza nazva­na “Dizajn bez dizaj­na“ koja je pre­ma Mitroviću i reak­ci­ja na ovu pos­to­je­ću stan­dar­di­za­ci­ju. U pos­ljed­njoj fazi pono­vo se dola­zi do uspos­tav­lja­nja raz­no­li­kos­ti dizaj­na, koja je naj­o­či­ti­ja kod web-sje­di­šta kod kojih je koris­nik ujed­no i dizaj­ner (pri­mjer MySpace). Stvaraju se nove plat­for­me koje se koris­te pos­to­je­ćim kao pro­duk­cij­skim ele­men­ti­ma, u ovom slu­ča­ju Flickr, Twitter, Vimeo, YouTube i slič­na sje­di­šta pos­ta­ju novi ele­men­ti dizaj­na. Također, doda­je Mitrović, sve veći broj dizaj­ne­ra želi biti ini­ci­ja­tor, autor sadr­ža­ja, oni koji obli­ku­ju i pro­du­ci­ra­ju sadr­ža­je. “Poruke se poku­ša­va­ju obli­ko­va­ti što izrav­ni­je, nas­to­ji se što izrav­ni­je komu­ni­ci­ra­ti, bez posred­ni­ka , bez pre­di­zaj­ni­ra­nos­ti i suviš­ne este­ti­ke, a to je ono što se nazi­va dizaj­nom bez dizaj­na“ zaklju­čio je Mitrović. Također, dizaj­ner­ska prak­sa nije više nuž­no teme­lje­na na vizu­al­nom ili tak­til­nom utje­lov­lje­nju, već se može ostva­ri­ti i na nema­te­ri­jal­nim razi­na­ma u vidu dizaj­ni­ra­na inte­rak­ci­ja. Pojavljuje se i DIY digi­tal­na kul­tu­ra gdje dizaj­ne­ri pos­ta­ju zana­tli­je i stva­ra­nju raz­li­či­te digi­tal­ne arte­fak­te čime se nano­vo vra­ća­mo na prvu fazu razvo­ja dizaj­na u novim medi­ji­ma i dizaj­ne­ra kao auto­ra i producenta.
Mitrović tako­đer nagla­ša­va kako je u pos­ljed­njem raz­dob­lju dizajn sve više koris­ti kao kri­tič­ki medij koji reflek­ti­ra kul­tu­ro­lo­ški, etič­ki i druš­tve­ni utje­caj teh­no­lo­gi­je te se “dizaj­ne­ri odmi­ču od dizaj­na koji rje­ša­va pro­ble­me, a posve­ću­ju se onom radu koji pro­miš­lja i otva­ra nova pitanja“.[/lang_hr]

Fot

[lang_hr]Kroz izdaš­no pre­da­va­nje u sve­ga sat (i nešto sit­no) vre­me­na, laici su ima­li pri­li­ke upoz­na­ti se s osnov­nim dioni­ca­ma, smje­ro­vi­ma i akte­ri­ma razvo­ja hrvat­skog dizaj­na u pos­ljed­njih pet­na­es­tak godi­na, dok su zaljub­lje­ni­ci u tema­ti­ku uve­de­ni u novu, i s obzi­rom na dosa­daš­nje ana­li­ze, alter­na­tiv­nu dimen­zi­ju kon­tek­s­ta doma­ćeg dizaj­na novih medi­ja. Mitrović je iznio poza­maš­nu koli­či­nu poda­ta­ka koji­ma je zaokru­žio raz­dob­lje od sre­di­ne deve­de­se­tih do kra­ja 2010., smjes­tio dizaj­ner­sku prak­su u dizaj­ner­ski kon­tekst, te time pos­ta­vio temelj za dalj­nje kri­tič­ke ana­li­ze i istra­ži­va­nja koja će zasi­gur­no utje­ca­ti na bolje razu­mi­je­va­nje i dalj­nji  razvoj hrvat­skog web dizajna.[/lang_hr]

• dizajn i novi mediji
• Fazan
• Galerija Poola
• Ivica Mitrović