Mediji za demokraciju (2. dio)

Drugi dan kon­fe­ren­ci­je “Mediji pro­tiv demo­kra­ci­je?” zapo­čeo je pane­li­ma na koji­ma je bilo govo­ra o eko­nom­skim tran­sfor­ma­ci­ja­ma glo­bal­nog inter­ne­ta i pos­lje­di­ca­ma koje ti pro­ce­si nose, a ponaj­vi­še se to odno­si na uzna­pre­do­va­le demo­krat­ske defi­ci­te druš­tve­nih medija.

Marcell Mars, jedan od osni­va­ča Multimedijalnog Instituta, na pri­mje­ru stu­di­je slu­ča­ja Googla i Amazona pri­ka­zao je kro­no­lo­ški kako se razvi­ja­la danas iznim­no gus­ta mre­ža kor­po­ra­tiv­nih utje­ca­ja te nji­hov sve­op­ći mono­pol nad digi­tal­nim pros­to­rom. Od počet­ne ide­je inter­ne­ta koji je bio nami­je­njen svi­ma i za sve, danas se susre­će­mo s neko­li­ko vode­ćih kom­pa­ni­ja koje svo­jom veli­či­nom i nači­nom uprav­lja­nja vla­da­ju selek­ci­jom, pro­to­kom i dis­tri­bu­ci­jom infor­ma­ci­ja. Infrastruktura Googla se pre­ma izlo­že­nim poda­ci­ma sas­to­ji od 100,000 web ser­vi­sa, 10,000 raču­na­la koji uprav­lja­ju indek­som tra­ži­li­ce i mili­ju­nom raču­na­la s Googlovom kopi­jom čita­vog inter­ne­ta, a tak­va masov­na teh­nič­ka podr­ška omo­gu­ća­va obli­ko­va­nje, odr­ža­va­nje i vođe­nje komu­ni­ka­cij­skih infras­truk­tu­ra te kre­ira­nje pra­vi­la koja odre­đu­ju pris­tup koris­ni­ka tra­že­nim infor­ma­ci­ja­ma. Napominje se kako i Google i Amazon šire svo­ju ponu­du uslu­ga te je sve češ­će i agre­siv­ni­je nas­to­je per­so­na­li­zi­ra­ti pre­ma potre­ba­ma koris­ni­ka u cilju pri­kup­lja­nja poda­ta­ka o nji­ho­vim potro­šač­kim navi­ka­ma pre­ma koji­ma gra­de mar­ke­tin­šku tak­ti­ku, a neri­jet­ko ih i pre­pro­da­ju ogla­ši­va­či­ma radi ostva­re­nja dodat­nog profita.

Unatoč spo­me­nu­tom činje­nič­nom sta­nju, Google se nala­zi na tre­ćem mjes­tu u seg­men­tu kor­po­ra­tiv­ne druš­tve­ne odgo­vor­nos­ti pre­ma rezul­ta­ti­ma istra­ži­va­nja jav­nog mije­nja koje je pred­sta­vi­la Marisol Sandoval sa City University iz Londona. Korporativna druš­tve­na odgo­vor­nost (KDO) teme­lji se na ide­ji da je druš­tve­no odgo­vor­ni kapi­ta­li­zam izve­div, a to suge­ri­ra kako kapi­ta­lis­tič­ke medij­ske kor­po­ra­ci­je ne samo da omo­gu­ću­ju druš­tve­nu inte­rak­ci­ju i koope­ra­ci­ju, nego i da su druš­tve­no osvi­je­šte­ne, pojas­ni­la je Sandoval. No, s dru­ge stra­ne, kaže, KDO pos­ta­je sve popu­lar­ni­ji ter­min kojim se kor­po­ra­ci­je vole diči­ti, ali je naj­češ­će to tek mrtvo slo­vo na papi­ru. Korporativna druš­tve­na odgo­vor­nost pos­ta­la je moć­no oruž­je u utr­ci za pro­fi­tom i zašti­ta kom­pa­ni­je u vri­je­me kri­ze te sve češ­će slu­ži kao stra­te­gi­ja za mis­ti­fi­ka­ci­ju stvar­nos­ti konač­nih raz­mje­ra kapi­ta­lis­tič­ke glo­ba­li­za­ci­je. Kompanije gra­đe­njem repu­ta­ci­je druš­tve­no odgo­vor­nog subjek­ta i nje­zi­nim glas­nim rek­la­mi­ra­njem neri­jet­ko nas­to­je odvu­ći paž­nju s pro­ble­ma­tič­nih seg­me­na­ta nji­ho­va pos­lo­va­nja. Ono o čemu se naj­ma­nje govo­ri, nagla­ša­va Sandoval, jesu rad­ni uvje­ti u glo­bal­nom ops­kr­b­nom lan­cu medij­skih teh­no­lo­gi­ja te ras­tu­ća ile­gal­na odla­ga­li­šta teh­no­lo­škog otpada.

 

Sebastian Savignani sa Sveučilišta u Jeni i Rasmus Fleischer, publi­cist iz Stockholma, spo­me­nu­li su kroz svo­ja izla­ga­nja kako trend druš­tve­nih medi­ja podi­že pita­nja zašti­te pri­vat­nos­ti i koris­nič­kih poda­ta­ka koji su sve ugro­že­ni­ji zbog izra­zi­to inva­ziv­nih prin­ci­pi­ma rada druš­tve­nih mre­ža te kako je na sna­zi mono­po­li­za­ci­ja, cen­tra­li­za­ci­ja i homo­ge­ni­za­ci­ja medija.

U dru­gom dije­lu dru­go­ga dana kon­fe­ren­ci­je na pane­lu o medij­skim refor­ma­ma, riječ su pre­uze­li doma­ći gos­ti – Mirjana Rakić, direk­to­ri­ca Agencija za elek­tro­nič­ke medi­je i Milan Živković, savjet­nik u Ministarstvu kul­tu­re i Des Freedman, gos­tu­ju­ći bri­tan­ski komu­ni­ko­log i član Media Reform Coalition‑a, veli­ke ini­ci­ja­ti­ve za refor­mu medi­ja nas­ta­le nakon Murdochove afe­re s pris­lu­ški­va­njem kada se otkri­lo da su novi­na­ri pris­lu­ški­va­li govor­nu poštu više od 4 000 lju­di. Medijska refor­ma zah­tje­va arti­ku­li­ra­nu komu­ni­ka­ci­ju s lju­di­ma koji vje­ru­ju u demo­krat­ski način raz­mje­ne infor­ma­ci­ja, pri­ti­sak izva­na na vlas­ni­ke medi­ja i dje­lo­va­nje saže­to pod kri­la­ti­com “KNOW THE MEDIA, BE THE MEDIA, CHANGE THE MEDIA”. Iako kišo­bran orga­ni­za­ci­ja za čitav niz akti­vis­tič­kih gru­pa za slo­bo­du medi­ja, novi­na­ra, struč­nja­ka i jav­nih oso­ba, regu­la­ci­ja medi­ja koje koali­ci­ja tra­ži, po rije­či­ma Freedmana, osu­đe­na je na neus­pjeh, što ne želi da se dogo­di i hrvat­skim nas­to­ja­nji­ma, koje za raz­li­ku od bri­tan­skih ne dola­ze odoz­do, već odoz­go. Milan Živković kao vla­din pred­stav­nik je naj­a­vio da se kra­jem godi­ne spre­ma u Ministarstvu kul­tu­re neka vrsta regu­la­tiv­nih upu­ta za čije bi imple­men­ti­ra­nje i pro­vo­đe­nje tre­ba­la pos­to­ja­ti jaka poli­tič­ka volja za pro­mje­na­ma. Kako god, Živković je naveo potre­bu za odr­ži­vim medij­skim sus­ta­vom koji bi bio neo­vi­san od poli­ti­ke i potre­ba publi­ke, uz aktiv­nu medij­ska poli­ti­ka koja bi dje­lo­va­la na sma­nji­va­nje druš­tve­ne nejednakosti.

Nakon Živkovićevog “wish­full thinking‑a” pre­da­va­nje na temu odno­sa femi­niz­ma s infor­ma­cij­skim i komu­ni­ka­cij­skim teh­no­lo­gi­ja­ma drža­la je zna­čaj­na tali­jan­ska femi­nis­ti­ca Leopoldina Fortunatti čija je istra­ži­va­nja prvo­bit­ne aku­mu­la­ci­je kapi­ta­la kroz žen­ski nepla­će­ni rad nas­ta­vi­la Silvia Feredici u dje­lu “Kaliban i vje­šti­ca”, a Fortunati obja­vi­la u “The arca­ne od repro­duc­ti­on: Housework, Prostitution, Labour and Capital” 1981.

 Žensko tije­lo neo­gra­ni­če­no je pot­či­nje­no radu, pri­rod­na je rade­ća maši­na uspr­kos nema­tri­jal­nom radu kojeg žene obav­lja­ju danas u teh­no­lo­ško viso­ko sofis­ti­ci­ra­nim rad­nim uvje­ti­ma. Iako su žene his­to­rij­ski reče­no dopri­ni­je­le for­mi­ra­nju i usa­vr­ša­va­nju bioteh­no­lo­gi­ja i teh­no­lo­gi­ja uop­će, one su većin­ski na dru­gom kra­ju potro­šač­kog lan­ca, trpe­ći pro­mje­nu život­nih sti­lo­va od stra­ne kapi­ta­lis­tič­ki diri­gi­ra­nih teh­no­lo­ških sis­te­ma. Drugačije reče­no, kom­pju­ter je za žene još jed­na stvar koju mora­ju odr­ža­va­ti i čis­ti­ti. Leopoldini nagla­ša­va da su teh­no­lo­gi­je prvo­bit­no zamiš­lje­ne kroz mušku eko­no­mi­ju vre­me­na, više­sat­no sje­de­nje pred ekra­nom mili­ta­ris­tič­kom logi­kom namet­nu­to je sve­ko­li­koj publi­ci i koris­ni­ci­ma i dubo­ko utje­če na nemo­guć­nost orga­ni­za­ci­je i surad­nje među gene­ra­ci­ja­ma kod kuć­nog rada. Nematerijalni rad koje žene obav­lja­ju pre­ko novih medi­ja u repro­duk­tiv­noj sfe­ri pos­ta­je sve više posre­do­van, samo­eks­plo­ati­ra­ju­ći i samo­dis­ci­pli­ni­ra­ju­ći, tako da žene zahva­lju­ju­ći naoko sve većoj druš­tve­noj pove­za­nos­ti, i pro­to­ku infor­ma­ci­ja koje bi im tre­ba­le pomo­ći da se olak­ša­ju dvos­tru­ke opte­re­će­nos­ti na rad­nom mjes­tu i kod kuće, nakra­ju rade još više.

Alternativna u inter­net­skim platfomama

Na pos­ljed­njem danu kon­fe­ren­ci­je “Mediji pro­tiv demo­kra­ci­je?” tra­ži­lo se rje­še­nje za kri­zu pos­to­je­ćih tra­di­ci­onal­nih medi­ja, pose­bi­ce tiska­nih koji­ma tira­ža vrto­gla­vo opa­da. U uvje­ti­ma eko­nom­ske kri­ze, poli­tič­kih pri­ti­sa­ka, pri­vat­nog vlas­niš­tva medi­ja, cen­zu­re i auto­cen­zu­re, kroz panel “Transformacija tra­di­ci­onal­nih medi­ja” nas­to­ja­lo se disku­si­jom razvi­ti ide­ju o finan­cij­ski odr­ži­vom mode­lu tra­di­ci­onal­nih medi­ja koji bi anga­ži­rao čita­te­lja, obra­đi­vao teme za kojih nema mjes­ta u mains­tre­am medi­ji­ma, ali i isto­vre­me­no zadr­žao neo­vis­nost i inte­gri­tet. Internetska plat­for­ma može­bit­na je alternativa.

 

Ladislav Tomičić, novi­nar Novog lis­ta i osni­vač por­ta­la Lupiga, novi­nar­ka i akti­vis­ti­ca Vesna Kesić te nje­mač­ki novi­nar lis­ta Taz Rudiger Rossing, izlo­ži­li su kroz svo­ja pre­da­va­nja neka od mogu­ćih i već pos­to­je­ćih medij­skih ustroj­sta­va kao alter­na­ti­vu naiz­gled bes­per­s­pek­tiv­noj medij­skoj situ­aci­ji  u Hrvatskoj. Prvi od mode­la pred­stav­lje­nih publi­ci bio je dnev­ni list zas­no­van na teme­lju zadru­ge kojeg je objas­nio Rossing kroz pri­mjer nje­mač­kog lis­ta Taz koji izla­zi u tiska­nom izda­nju, ali i prvi su dnev­ni list u Njemačkoj koji ima i svo­je onli­ne izda­nje. Rossin napo­mi­nje kako se na prin­ci­pu zadru­ge ne može zara­di­ti izda­šan novac, ali da tako ure­đen temelj medi­ja dopu­šta “ozbi­ljan i pro­fe­si­ona­lan rad, slo­bo­dan rad bez pri­ti­sa­ka” dodav­ši kako Taz danas ima 50.000 pret­plat­ni­ka i tiska se u 62.000 pri­mje­ra­ka te ima inter­na­ci­onal­nu dopis­nič­ku mre­žu. Ipak, slo­ži­li su se sudi­oni­ci, model zadru­gar­stva u nas nije mogu­će ostva­ri­ti iz više raz­lo­ga, a u naj­ve­ćem dije­lu zbog malog tržišta.

 

Ladislav Tomičić je na pri­mje­ru Novog lis­ta govo­rio o mode­li­ma rad­nič­kog dioni­čar­stva, pot­pa­da­nje lis­ta u ruke pri­vat­nog vlas­ni­ka te se osvr­nuo na pro­jekt Lupiga, inter­net­sku stra­ni­cu koju je osno­vao pri­je dese­tak godi­na i koja je tek proš­le godi­ne, po prvi puta, ostva­ri­la finan­cij­sku podr­šku Ministarstva kul­tu­re. Tomičić govo­ri kako sadaš­nji vlas­nik medi­ja Albert Faggian, ali i dru­gi pri­vat­ni vlas­ni­ci medi­ja, u svom dje­lo­va­nju nisu vođe­ni novi­nar­skim prin­ci­pi­ma već logi­kom pro­fi­ta. “Ne pos­to­je veli­ki, dobri izda­va­či jer je pri­ori­tet izda­va­ča ste­ći utje­caj, biti polu­ga za ucje­nu poli­tič­ke vlas­ti i spre­ga s vode­ćim eko­nom­skim subjek­ti­ma” nagla­sio je Tomičić te dodao kako je novi­nar­stvo u Hrvatskoj izgu­bi­lo kredibilitet.

 

Kao rezul­tat nemo­guć­nos­ti objav­lji­va­nja odre­đe­nih tek­s­to­va u Novom lis­tu, Tomičić je pri­je deset godi­na osno­vao por­tal Lupiga. Portal je do proš­le godi­ne funk­ci­oni­rao na volon­ter­skoj bazi i prvens­tve­no entu­zi­jaz­mu novi­na­ra, a prvu pot­po­ru dobi­li su proš­le godi­ne nakon pri­ja­ve na natje­čaj koje je izda­lo Ministarstvo kul­tu­re. “Otvorena smo plat­for­ma na koju se može javi­ti tko hoće, s uvje­tom da zado­vo­lja­va pro­fe­si­onal­ne stan­dar­de i da se sla­že s našim svje­to­na­zo­rom jer mi nismo sprem­ni biti objek­tiv­ni” nagla­ša­va Tomičić te doda­je kako novi­na­ri koji rade na por­ta­lu ne ovi­se o nje­mu finan­cij­ski pa sto­ga nisu pri­mo­ra­ni radi­ti kompromise.

 

Kao prin­cip ono­ga što Lupiga pred­stav­lja i kojim prav­cem se želi razvi­ja­ti, Tomičić nam je ilus­tri­rao na pri­mje­ru povrat­ka Ante Gotovine iz Haaga i his­te­ri­ji koja je vla­da­la u tom peri­odu. “Svi su se natje­ca­li u domo­ljub­lju te je jedan medij pokre­nuo akci­ju ‘Pošaljite nam foto­gra­fi­je vaših naj­mi­li­jih u Oluji’, a mi smo tra­ži­li od naših čita­te­lja da nam poša­lju foto­gra­fi­je fri­ži­de­ra koje su nji­ho­vi naj­mi­li­ji doni­je­li iz Oluje“, pojas­nio je.

 

Internetska plat­for­ma svim se sudi­oni­ci­ma čini kao tre­nut­no jedi­na real­na alter­na­ti­va, iako je ona finan­cij­ski teže odr­ži­va jer izme­đu osta­log, nagla­si­la je Vesna Kesić, u našem druš­tvu ne pos­to­ji navi­ka pla­ća­nja kako bi se dobio kva­li­te­tan sadr­žaj te doda­la da ono čega naj­vi­še nedos­ta­je jesu ras­pra­ve o pro­ce­du­ra­ma kako doći do tran­sfor­ma­cij­skih plat­for­mi. “Mi mora­mo ima­ti kon­takt s publi­kom, s poten­ci­jal­nim čita­te­lji­ma kroz to da i sami ula­zi­mo u tržiš­nu kon­ku­ren­ci­ju bez oče­ki­va­nja da ćemo ostva­ri­ti pro­fit jer sva­ki poku­šaj da živi­mo samo od dota­ci­je je truo jer nas ne odr­ža­va u real­nom svi­je­tu” kaza­la je Kesić te doda­la kako se tržiš­ne odno­se čes­to eti­ke­ti­ra kao korup­tiv­ne, ali kako bez njih pos­to­ji real­na opas­nost od upa­da­nja u ide­ali­zam i gubi­tak dodi­ra s bazom druš­tva, s gra­đa­ni­ma, i nji­ho­vim potrebama.

U pane­lu “Budućnost rada u medi­ji­ma” o rad­nim uvje­ti­ma novi­na­ra i odno­si­ma unu­tar novi­nar­ske pro­fe­si­je govo­ri­le su Leopoldina Fortunati sa Sveučilišta u Udinama, Brankica Petrović iz Mirovnog ins­ti­tu­ta u Ljubljani te novi­nar­ka Nataša Škaričić koja je usko­či­la na mjes­to po ras­po­re­du rezer­vi­ra­no za Slavicu Lukić koja zbog boles­ti nije bila u moguć­nos­ti odr­ža­ti svo­je izlaganje.

 

Tijekom ras­pra­ve, a i u samim pre­da­va­nji­ma, naj­vi­še su to izra­ža­ja doš­li iznim­no loši uvje­ti rada novi­na­ra u današ­njim medi­ji­ma. Prvenstveno se to odno­si na sve češ­će zapos­le­nje u ati­pič­nim i nes­tal­nim rad­nim odno­si­ma – povre­me­no zapos­le­nje, ugo­vor o radu, te rast pri­kri­ve­nog, podre­gu­li­ra­nog i agen­cij­skog zapoš­lja­va­nja koji poneg­dje zahva­ća­ju čak jed­nu tre­ći­nu redak­ci­ja. Leopoldina Fortunati je nagla­si­la kako je pos­to­tak tak­vog zapoš­lja­va­nja znat­no veći među nova­ci­ma u indus­tri­ji te među rad­ni­ci­ma na tele­vi­zi­ji i u onli­ne medi­ji­ma. Raste i broj fre­elan­ce novi­na­ra, ali i onih koji su stal­no zapos­le­ni, ali pri­hva­ća­ju pri­vre­me­ne pos­lo­ve veza­ne uz surad­nju na pro­jek­ti­ma ili dru­ge slič­ne rad­ne aran­žma­ne. Ovakva medij­ska sli­ka ne začu­đu­je s obzi­rom da je u tije­ku masov­no gaše­nje medi­ja i medij­skih kuća, te opće­ni­to sma­nje­nje bro­ja zapos­le­nih novi­na­ra kao pos­lje­di­ca eko­nom­ske kri­ze, ali i teh­no­lo­ških pro­mje­na i pro­mje­na u vlas­nič­kim strukturama.

 

Ono što zabri­nja­va, govo­ri Petković, jest da medi­ji u pri­vat­nom vlas­niš­tvu pogo­du­ju pri­vat­nim, par­ti­ku­lar­nim inte­re­si­ma te da tak­vo novi­nar­stvo ima za svr­hu isklju­či­vo ostva­ri­va­nje pro­fi­ta nauš­trb jav­nog inte­re­sa, a novi­na­ri u tom lan­cu mogu pre­ži­vje­ti jedi­no ako sli­je­de i dje­lu­ju unu­tar stro­go odre­đe­nih okvi­ra rada. Škaričić je zaklju­či­la kako je na dje­lu “inces­tu­oz­no sljub­lji­va­nje medi­ja i vlas­ti” gdje medi­ji pod pri­vat­nim, ali i jav­nim vlas­niš­tvom pos­ta­ju pro­du­že­na ruka poli­tič­ke eli­te te kako je sve teže i goto­vo nemo­gu­će bavi­ti se odre­đe­nim tema­ma. Petković podi­že i pita­nje jesu li novi­na­ri žrtve ili su i oni dio pre­pre­ka odra­đi­va­nju demo­krat­ske funk­ci­je medija.

 

Petković je spo­me­nu­la kako rezul­ta­ti istra­ži­va­nja medij­skih struk­tu­ra poka­zu­ju kako se novi­na­ri pri­la­go­đa­va­ju uvje­ti­ma rada i pos­lo­va­nja vlas­ni­ka medi­ja u koji­ma rade, da su glav­ni ured­ni­ci čes­to pos­tav­lje­ni na svo­ja mjes­ta zbog svo­jih poli­tič­kih veza i poli­tič­ke podob­nos­ti, a redo­vi­to ih se mije­nja uko­li­ko ne sli­je­de naput­ke pris­ti­gle iz vrho­va moći.

 

Također, sla­bi je udio pro­fe­si­onal­ne soli­dar­nos­ti unu­tar sin­di­ka­ta, sigur­nost na pos­lu je niska, pro­ble­ma­tič­no je i to što kro­nič­no nedos­ta­je podr­ške istra­ži­vač­kom novi­nar­stvu koje danas u svo­joj istin­skoj for­mi goto­vo da ni ne pos­to­ji, a sva­ki poku­šaj rada u tom smje­ru biva zaus­tav­ljen snaž­nim pri­tis­ci­ma subje­ka­ta od inte­re­sa. Ali, na samu kva­li­te­tu novi­nar­skog rada utje­če i činje­ni­ca da se novi­na­ri mora­ju bavi­ti mul­ti­ta­skin­gom jer usli­jed teh­no­lo­ških pro­mje­na i zah­tje­va za sve bržom pro­duk­ci­jom vijes­ti te sma­nje­nim bro­jem zapos­le­nih, pri­mo­ra­ni su obav­lja­ti neko­li­ko pos­lo­va odjed­nom za koje je neka­da bilo zapos­le­no više ljudi.

 

Izrazito je nepo­volj­no vri­je­me i za mla­de novi­na­re koji se tek tre­ba­ju izgra­di­ti jer men­tor­stva kro­nič­no nedos­ta­je, ali i uop­će same pri­li­ke za rad u struci.

 

Jednoglasno se zaklju­či­lo na pane­lu kako je novi­nar­stvo degra­di­ra­na pro­fe­si­ja te da se novi­na­ri nala­ze na kra­ju kli­jen­te­lis­tič­kog lan­ca u kojem su neri­jet­ko oko­va­ni iz egzis­ten­ci­jal­nih raz­lo­ga. Danas veći­na novi­na­ra (kao i veći­na rad­ni­ka u Hrvatskoj) pre­živ­lja­va na mini­mal­nim pri­ma­nji­ma i uz nesi­gur­ne rad­ne uvje­te, nagla­si­la je Petković, a kao pita­nje od inte­re­sa koje će tek doži­vje­ti svoj vrhu­nac u bli­skoj buduć­nos­ti jest pita­nje kaz­ne­nog dje­la jav­nog sra­mo­će­nja uvr­šte­nog u Kazneni zakon koji ozbilj­no ugro­ža­va prin­ci­pe novi­nar­ske pro­fe­si­je, jav­ni inte­res, ali i samu slo­bo­du govora.

Tekst: Sanja Čerlenica i Tatjana Tomić

Foto: Tatjana Tomić

• konferencija "Mediji protiv demokracije?"