Mediji za ili protiv demokracije?

U orga­ni­za­ci­ji Multimedijalnog ins­ti­tu­ta Mama, Kulturtregera i Kurziva, 24. trav­nja zapo­če­la je trod­nev­na kon­fe­ren­ci­ja dubi­oz­nog nas­lo­va “Mediji pro­tiv demo­kra­ci­je?” koja će rasvi­je­tli­ti uzna­pre­do­va­lu komer­ci­ja­li­za­ci­ju inter­ne­ta i kri­zu medi­ja u naci­onal­nom i glo­bal­nom kon­tek­s­tu. Konfrenciju je otvo­rio panel koji je direk­t­no loci­rao pro­ble­me na hrvat­skom medij­skom pros­to­ru s izla­ga­či­ma koji su doni­je­li rezul­ta­te recent­nih istra­ži­va­nja. Nada Švob-Đokić, znans­tve­na savjet­ni­ca Odjelu za kul­tu­ru i komu­ni­ka­ci­je Instituta za razvoj i među­na­rod­ne odno­se (IRMO) izni­je­la je podat­ke o obli­ko­va­nju medij­skih poli­ti­ka u Hrvatskoj i kom­pa­ra­tiv­ne pri­mje­ri­ma iz EU pros­to­ra (Danska), Helena Popović s Fakulteta poli­tič­kih zna­nos­ti  nas­ta­vi­la je s rezul­ta­ti­ma nedav­nog istra­ži­va­nja nas­ta­log u fokus gru­pa­ma s novi­na­ri­ma, a Milan Živković, savjet­nik u Ministrastvu kul­tu­re gra­fič­ki je poka­zao sta­tis­tič­ke podat­ke, pri­mje­ri­ce kore­la­ci­je BDP‑a s pri­ho­dom medi­ja, broj zapos­le­nih u medi­ji­ma kao i broj otpu­šte­nih počev­ši od 2008. kada je zapo­če­la opća eko­nom­ska kriza.

Ekonomska kri­za nije jedi­ni raz­log kri­ze medi­ja, kako u Hrvatskoj tako i u ostat­ku EU, ali je rezul­tat pris­tu­pa­nja Europskoj uni­ji zasi­gur­no pri­do­nio obli­ko­va­nju medij­skih poli­ti­ka u Hrvatskoj. Nada Švob-Đokić tvr­di da je taj pro­ces “dina­mi­čan, povre­me­no kaoti­čan, dje­lo­mič­no demo­kra­ti­čan, i dje­lo­mič­no uskla­đen sa stan­dar­di­ma EU”, s time da drža­va i dalje igra veli­ku ulo­gu regu­la­ci­je nor­ma­tiv­ne i prak­tič­ne sfe­re dje­lo­va­nja medi­ja. Liberalizacija medi­ja s teh­no­lo­škim pro­mje­na­ma (kori­šte­njem inter­ne­ta od 2004.), gene­ri­rao je kaotič­nu i vri­jed­nos­no nede­fi­ni­ra­nu jav­nu sfe­ru, u kojoj su se una­zad šest godi­na otpus­ti­lo ukup­no 47% novi­na­ra što se odra­zi­la na kva­li­te­tu i kvan­ti­te­tu tek­s­to­va i moguć­nost pre­no­še­nja infor­ma­ci­ja koje zah­tje­va demo­krat­sko druš­tvo. U konač­ni­ci ono što tre­nut­no ima­mo je demo­krat­ski defi­cit i medij­ska nepo­sment što koris­ni­ka, što samih pro­izvo­đa­ča medij­skih sadr­ža­ja. Dok je medij­ska pro­duk­ci­ja, bilo jav­nih, bilo komer­ci­jal­nih medi­ja znat­no osi­ro­ma­še­na, među pru­ža­te­lji­ma koris­nič­kih usu­ga ostva­ren je nevje­ro­ja­tan profit.

Prema istra­ži­va­nju pro­ve­de­nom u okvi­ru pro­jek­ta South East European Media Observatory, kojeg je pro­ve­la Helena Popović u surad­nji s dru­gim struč­nim gru­pa­ma, fokus gru­pa od osam­na­es­te­ro novi­na­ra govo­ri­la je o nega­tiv­nim tren­do­vi­ma u novi­nar­stvu, odno­su drža­ve i medij­ske regu­la­ci­je, sla­bim i jakim stra­na­ma medi­ja tre­ćeg sek­tra, komer­ci­jal­nih i jav­nih medi­ja (HRT). Kao nega­tiv­ni tren­do­vi zabi­lje­že­ni su zabra­na samo­or­ga­ni­zi­ra­nja veza­na uz rad­nič­ka pra­va, krše­nje etič­kih stan­dar­da, dik­tat ogla­ši­va­ča, pro­fit­na logi­ka pose­bi­ce kod komer­ci­jal­nih medi­ja, a kod jav­nih medi­ja režim­ske upu­te i pri­ti­sak poli­tič­kih struk­tu­ra u spre­zi s vode­ćim kadro­vi­ma i ne ispu­nja­va­nje nji­ho­ve jav­ne ulo­ge. Mediji tre­ćeg sek­to­ra ima­li su naj­ma­nje zamjer­ki, dje­lo­mič­no zbog toga što njih nema dovolj­no u uspo­red­bi s osta­lim medi­ji­ma, ali kao pozi­tiv­ne stra­ne, nave­li su se kohe­ziv­nost zapos­le­nih, hori­zon­tal­na komu­ni­ka­ci­ja, kri­tič­ka ori­jen­ti­ra­nost i naj­ve­ća slo­bo­da izra­ža­va­nja. Jedina jaka stra­na komer­ci­jal­nih medi­ja su jaki prav­ni timo­vi u slu­ča­ju tuž­bi, a kod jav­nog medi­ja, istra­ži­vač­ko novi­nar­stvo i ispu­nja­va­nje “wat­c­h­dog” funk­ci­je u druš­tvu. Općenito ulo­ga novi­na­ra u druš­tvu dove­de­na je u pita­nje tržiš­nom logi­kom, a u toj se pro­ble­ma­ti­ci ogle­da­ju se i osta­li nega­tiv­ni feno­me­ni u medij­skom sektoru.

Milan Živković iz Ministrstva kul­tu­re, naj­a­vio je u na pane­lu ono o čemu će se raz­go­va­ra­ti slje­de­ćih dana kon­fe­ren­ci­je o poja­ča­noj ulo­zi drža­ve u budu­ćoj regu­la­ci­ji pos­to­je­ćeg sta­nja medija.

Prvi od stra­nih gos­ti­ju ove kon­fe­ren­ci­je Des Freedman, pro­fe­sor medi­ja i komu­ni­ka­ci­ja na Goldsmithsu, London, objas­nio je pita­nja slo­bo­de izra­ža­va­nja i krše­nja ljud­skih pra­va na pri­mje­ru Twittera, a nje­go­vo pre­da­va­nje, kao i izla­ga­nja osta­lih sudi­oni­ka kon­fe­ren­ci­je “Mediji pro­tiv demo­kra­ci­je?” biti ubr­zo objav­lje­no na stra­ni­ca­ma Multimedijalnog ins­ti­tu­ta Mama.

Tekst: Sanja Čerlenica i Tatjana Tomić

Foto: Tatjana Tomić

• konferencija "Mediji protiv demokracije?"