Bojana Drača

[lang_hr]Dizajnerica Bojana Drača diplo­mi­ra­la je na Prirodno-teh­no­lo­škom fakul­te­tu u Ljubljani, smjer Modni tek­s­til i dizajn, a za magis­te­rij bira “Održivost u modi”, kojeg zavr­ša­va u Berlinu. Koncept odr­ži­ve mode kod nas je, u veći­ni slu­ča­je­va, nepoz­na­ni­ca sto­ga smo od Bojane želji saz­na­ti što on zapra­vo podra­zu­mi­je­va. Nadamo se da će vas ovaj raz­go­vor barem donek­le potak­nu­ti da pre­is­pi­ta­te svoj odnos pre­ma modi.[/lang_hr]

[lang_hr]Puno je mla­dih dizaj­ne­ra, ali malo onih poput tebe koji se kod nas zala­žu za odr­ži­vu modu. Za poče­tak, objas­ni nam taj pojam.[/lang_hr]

[lang_hr]- Prava defi­ni­ci­ja zapra­vo ne pos­to­ji i sam taj naziv nije naj­is­prav­ni­ji. Nažalost, još uvi­jek nema­mo bolji. Kao dizaj­ner, svat­ko se može odlu­či­ti na odre­đe­ne kora­ke koji će dopri­ni­je­ti tome da final­ni pro­izvod bude što odr­ži­vi­ji. Teško je kon­tro­li­ra­ti sve eta­pe lan­ca pro­izvod­nje, ali sva­ki trud se raču­na. Na pri­mjer, ono što moj posao čini odr­ži­vim su prvens­tve­no tri ele­men­ta: lokal­na pro­izvod­nja, odr­ži­vi mate­ri­ja­li, te “zero-was­te” teh­ni­ka kro­je­nja. Pored toga, mogla bih još doda­ti kva­li­te­tu pro­izvo­da, to jest dugo­traj­nost i emo­ci­onal­ni dizajn.[/lang_hr]

[lang_hr]Koliko je odr­ži­va moda popu­lar­na u svi­je­tu? Od svjet­skih poz­na­tih dizaj­ne­ra jedi­no mi pada na pamet Stella McCartney koja (donek­le) pro­mi­če druš­tve­nu osvi­je­šte­nost po pita­nju “eko­lo­ške” mode.[/lang_hr]

 [lang_hr]- Popularna je u vrlo uskim kru­go­vi­ma i uglav­nom u eko­lo­ški osvi­je­šte­nim, dobros­to­je­ćim zem­lja­ma. Što se tiče mod­nih cen­ta­ra kao što su Pariz i Milano, odr­ži­va moda ima jako loš sta­tus. Berlinski tje­dan mode je možda tre­nut­no i naj­u­tje­caj­ni­ji na tom podru­čju. Stella nešto poku­ša­va, ali ja ju osob­no ne ubra­jam u odr­ži­ve dizajnere.[/lang_hr]

[lang_hr]A u Hrvatskoj? Poznaješ li dizaj­ne­re čiji se rad teme­lji na istim prin­ci­pi­ma?[/lang_hr]

[lang_hr]- Čula sam za Brokula&Ž koji radi neke “basic­se” od organ­skog pamu­ka. Osim toga stvar­no ne znam.[/lang_hr]

[lang_hr]Koji su naj­ja­či ili naj­poz­na­ti­ji eko bren­do­vi? Što ih odli­ku­je?[/lang_hr]

[lang_hr]- Za mene je jedi­ni koji radi stva­ri kako tre­ba Bruno Pieters i nje­gov Honest by. Ključ nje­go­vog biz­ni­sa je tran­s­pa­rent­nost i Honest by je prvi i jedi­ni brend na svi­je­tu koji pos­lu­je na takav način. Svaki korak pro­izvod­nje za sva­ki pro­izvod poje­di­nač­no je dos­tu­pan na nji­ho­voj inter­net stra­ni­ci. Zaista fas­ci­nant­no. Brendovi se uglav­nom foku­si­ra­ju na eko­lo­ške mate­ri­ja­le, soci­jal­ne pro­jek­te ili nešto tomu slič­no, što je ok, ali ne i dovolj­no. Koji je smi­sao pro­izvo­da naprav­lje­nog iz organ­skog pamu­ka ako se pro­izvo­di u nepri­hvat­lji­vim uvjetima?[/lang_hr]

[lang_hr]A po čemu je prepoznatljiv/drukčiji tvoj rad?[/lang_hr]

[lang_hr]- Vjerojatno naj­s­pe­ci­fič­ni­ji ele­ment mog dizaj­na je način “zero-was­te” kro­je­nja koji sam razvi­la tije­kom mas­ter stu­di­ja. Naime, svi kro­je­ni dije­lo­vi su reza­ni u rav­nim lini­ja­ma pod kutom od 90 stup­nje­va, tako da pri­li­kom reza­nja mate­ri­ja­la ne osta­je nika­kav otpad. Pored toga, spa­ja­njem tih pra­vo­kut­ni­ka pomo­ću raz­li­či­tih teh­ni­ka uvi­jek nas­ta­ju nove for­me i obli­ci, a kro­je­nje koje sam uvi­jek sma­tra­la naj­do­sad­ni­jim dije­lom moga pos­la, pos­ta­je iza­zov i zabava.[/lang_hr]

[lang_hr]Tko su naj­češ­ći kup­ci odr­ži­ve mode? Po vlas­ti­tom iskus­tvu, možeš li odre­di­ti pro­fil tak­vog kup­ca? [/lang_hr]

[lang_hr]- To je pita­nje na koje bih i sama volje­la dobi­ti odgo­vor! Još uvi­jek je to niša. Malo je lju­di koji kupu­ju modu samo zato što je odr­ži­va, a naj­ve­ći pro­blem je što veći­na odr­ži­vih bren­do­va niti nisu mod­ni. Proizvoditi robu je jed­no, a pojam mode je nešto pot­pu­no drugo.[/lang_hr]

[lang_hr]Uspijevaš li pro­da­ti svo­je kolek­ci­je? Postoji li kod nas u Istri inte­res za tu vrstu odje­će?[/lang_hr]

[lang_hr]- Ove godi­ne je izaš­la moja prva kolek­ci­ja pod bren­dom Farrah Floyd, tako da je popri­lič­no rano govo­ri­ti o tome. Za vri­je­me Berlinskog tjed­na mode inte­res je bio veli­ki i za koji mje­sec poči­nje pro­da­ja, tako da ću tada kon­kret­ni­je zna­ti. Kao što sam rek­la, trži­šte odr­ži­ve mode je malo. Moj cilj je pro­da­ja u kon­cept duća­ni­ma u svi­je­tu koji odgo­va­ra­ju mom sti­lu i cilj­noj sku­pi­ni. Održivost dola­zi kao dodat­ni plus, ali ne i fokus. Za Istru ne znam. Mislim da puno lju­di uop­će nije upoz­na­to s tim pojmom.[/lang_hr]

[lang_hr]Znamo da je mod­na indus­tri­ja moć­na i da je, reci­mo pro­tek­le godi­ne, nje­zi­na vri­jed­nost na glo­bal­noj razi­ni izno­si­la oko 1,5 tri­li­ju­na dola­ra. Sa svih stra­na kons­tant­no nas “bom­bar­di­ra­ju” novim kolek­ci­ja­ma, name­ću nam što je poželj­no, a što nije i time nas tje­ra­ju da, zača­ra­ni tim ludi­lom, kupu­je­mo stva­ri koje nam zapra­vo nisu potreb­ne. Kako se tome odu­pri­je­ti? Na koji način edu­ci­ra­ti lju­de?[/lang_hr]

[lang_hr]- Industrija je ta koju tre­ba pro­mi­je­ni­ti, a ne poje­din­ca. Moda lju­de čini sret­ni­ma, odvaž­ni­ma, daje im samo­po­uz­da­nje. Ako je cije­na čak i za pri­vid tih osje­ća­ja tako niska, zašto onda to sebi ne bi pri­ušti­li? Mislim da je tak­vo raz­miš­lja­nje pot­pu­no ljud­sko. Jako malo je onih koji će odus­ta­ti od kupo­vi­ne koma­da robe samo zato što su jučer reci­mo na vijes­ti­ma čuli nešto o lošim uvje­ti­ma rada u pro­izvod­nji u nekoj azij­skoj zem­lji. Industrija je ta koja tre­ba te stva­ri spri­je­či­ti u star­tu, tako da uop­će ne dovo­di kup­ca u situ­aci­ju da raz­miš­lja o tome.[/lang_hr]

[lang_hr]Pridaju li paž­nju medi­ji, pose­bi­ce oni koji se bave modom, tema­ma odr­ži­ve mode? Ili, pak, sma­traš da je riječ o odre­đe­noj “tabu” temi koja bi poten­ci­jal­no mogla ugro­zi­ti pos­to­ja­nje mod­nih časo­pi­sa, čiji glav­ni pri­ho­di pro­iz­la­ze upra­vo od rek­la­ma svjet­skih mod­nih bren­do­va?[/lang_hr]

[lang_hr]- “Prava moda” ne voli “odr­ži­vu modu”. Ljudima nedos­ta­je taj gla­mur i hedo­ni­zam koji modu čini toli­ko moć­nom. Potrebno je naći način kako te svjet­ske mod­ne bren­do­ve uči­ni­ti odr­ži­vi­ma, a ne gubi­ti vri­je­me na to kako odr­ži­vu modu napra­vi­ti “pra­vom modom”. U tom smis­lu, mis­lim da mod­ni časo­pi­si apso­lut­no nisu ugroženi.[/lang_hr]

[lang_hr]Za kraj: odr­ži­va moda za 5 godi­na?[/lang_hr]

[lang_hr]- Redovito idem na Copenhagen Fashion Summit, naj­ve­ći doga­đaj u svi­je­tu koji se bavi pro­ble­mom mod­ne indus­tri­je i na kojem se okup­lja­ju lju­di koji prak­tič­ki vode tu istu indus­tri­ju. Uvijek si zada­ju peto­go­diš­nje, pa čak i pede­se­to­go­diš­nje cilje­ve, ali meni se čini da iz godi­ne u godi­nu pri­ča­ju o pot­pu­no istim stva­ri­ma. Pomaka je malo, a “gre­enwa­shin­ga” ( kada kom­pa­ni­je pro­mi­ču eko­lo­ške ini­ci­ja­ti­ve, a u real­nos­ti pos­lu­ju na sasvim supro­tan i za oko­liš zaga­đu­ju­ći način, op.a.) jako puno. Nadam se samo da neće­mo čeka­ti da se dogo­de nove katas­tro­fe, kao što je bila ona u tvor­ni­ci Rana Plazi (Bangladeš, op.a.), kako bi svi­jet saz­nao što se doga­đa i počeo pra­vi­ti pri­ti­sak na veli­ke moć­ni­ke koje vode cije­li taj biznis.[/lang_hr]

[lang_hr]Razgovarala: Lorna ZIMOLO[/lang_hr]

 

• "Zero waste"
• Bojana Drača
• Farrah Floyd