Burning Man – Čudo u pustinji

[lang_hr]“Jedno je sigur­no: u Black Rock Cityu neće­te biti naj­čud­ni­je dije­te u raz­re­du i pos­tat ćete dio ras­tu­će zajed­ni­ce “Burnera” koji su aktiv­ni tije­kom cije­le godi­ne, diljem svi­je­ta … osi­gu­ra­va­ju­ći da se vatra Burning Man kul­tu­re nika­da ne ugasi.”[/lang_hr]

[lang_hr]Zamislite grad s 60-tak tisu­ća naj­ot­ka­če­ni­jih kre­ati­va­ca u kojem svi ostva­ru­ju svo­je zamis­li, pok­la­nja­ju ih i raz­mje­nju­ju s osta­li­ma. Jednom godiš­nje taj se san ostva­ru­je pod nazi­vom “Burning Man”. U pus­ti­nji Black Rock u Nevadi dese­ti­ne tisu­ća lju­di (veći­nom iz Californije i Nevade, ali i iz cije­log svi­je­ta) oku­pi se kako bi stvo­ri­li zase­ban svi­jet iz vlas­ti­tih naj­lu­đih sno­va. Black Rock City (među “bur­ne­ri­ma” poz­na­ti­ja kao “playa”), živah­na je i šare­na pri­vre­me­na nase­obi­na kre­ativ­nih poje­di­na­ca pre­da­nih zajed­nič­kom dobru – rados­ti dru­že­nja, surad­nje i izra­ža­va­nja vlas­ti­te jedins­tve­nos­ti. Nakon tje­dan dana, napu­šta­ju je ne osta­viv­ši nikak­vog tra­ga o svom boravku.[/lang_hr]

[lang_hr]Kolektivni san koji se stal­no eks­pan­di­ra[/lang_hr]

[lang_hr]“Burning Man je kar­to­gra­fi­ma noć­na mora, jer je to grad koji je izgra­đen u roku od neko­li­ko dana, tra­je par tje­da­na, a zatim u pot­pu­nos­ti nes­ta­je, da bi se ponov­no poja­vo slje­de­će godi­ne na malo pomak­nu­tom mjes­tu, s malo dru­ga­či­jim ras­po­re­dom i posve novim ime­ni­ma uli­ca.” (google ear­th blog)[/lang_hr]

[lang_hr]Dobrodošli, dak­le, u Black Rock City, Republiku Burning Man, koja se pos­ljed­njih godi­na pros­ti­re na oko 15 četvor­nih kilo­me­ta­ra pus­ti­nje i sva­ke je godi­ne veća. Dočekat će vas voj­ska naj­čud­no­va­ti­jih mahom vrlo miro­lju­bi­vih i dru­že­lju­bi­vih oso­be­nja­ka koji kre­ira­ju nebro­je­ne šare­ne atrak­ci­je i impre­siv­ne umjet­ni­ne.[/lang_hr]

[lang_hr]Osim zabav­nih sadr­ža­ja tu su i sva­ko­ja­ke radi­oni­ce, od joge ili slo­bod­ne ener­gi­je do nekih šalji­vi­jih ili sadr­ža­ja “za odras­le”, pa ćete moći pone­što i nauči­ti. Međutim, naj­vi­še ćete uči­ti o sebi i svo­jim spo­sob­nos­ti­ma pre­živ­lja­va­nja u eks­trem­nim pus­tinj­skim uvje­ti­ma (iako je ove godi­ne dio pro­gra­ma osu­je­ti­lo jako nevri­je­me, obič­no u Black Rocku sun­ce nema milos­ti pre­ma mekuš­ci­ma, pa su tako opek­li­ne i naj­češ­će nevo­lje zbog kojih se tra­ži medi­cin­ska inter­ven­ci­ja), te sna­la­že­nja u neo­bič­nim i inten­ziv­nim soci­jal­nim interakcijama.[/lang_hr]

[lang_hr]Što Burning man nije?[/lang_hr]

[lang_hr]Novi lju­di na Burning Man‑u čes­to pret­pos­tav­lja­ju da je to obi­čan “fes­ti­val” na kak­ve su navik­li, pasiv­no iskus­tvo gdje im orga­ni­za­to­ri sve ispla­ni­ra­ju, orkes­tri­ra­ju i ponu­de u pake­tu, a oni samo tre­ba­ju doći i uži­va­ti u showu . Ubrzo shva­te da je isti­na upra­vo suprot­na… Burning Man sva­ka­ko nije uobi­ča­je­ni fes­ti­val, s veli­kim zvi­jez­da­ma na ogrom­nim pozor­ni­ca­ma, iako je glaz­ba sve­pri­sut­na – bilo da tre­šti s pokret­nih kons­truk­ci­ja, s pozor­ni­ca ili vas pak njež­no oba­vi­ja u nekom intim­ni­jem kut­ku za “chil­la­nje”. U stva­ri, to je više grad nego fes­ti­val, gdje su goto­vo sve što se doga­đa stvo­ri­li nje­go­vi stanovnici.[/lang_hr]

[lang_hr]Kako fun­ci­oni­ra?[/lang_hr]

[lang_hr]Black Rock City gaji sve funk­ci­je pra­vog gra­da, uklju­ču­ju­ći ulič­ne mre­že, urba­ni­zam, hit­ne služ­be, Odjel za jav­ne rado­ve, Black Rock Rangerse, DMV (Odjel za mutant­ska vozi­la), recik­li­ra­nje, zrač­nu luku, infor­ma­cij­ske uslu­ge, novi­ne i radio pos­ta­ju, kam­po­ve, kafe­te­ri­je… Brojna su mjes­ta s vodom, kao i ledom koji se nudi posvu­da, kako bi se hra­na mogla odr­ža­ti svje­žom, a neza­obi­laz­ne su i bes­plat­ne bicik­le, glav­no pri­je­voz­no sred­stvo na playi…[/lang_hr]

[lang_hr]Organizatori (Black Rock City LLC) stva­ra­ju infras­truk­tu­ru, ali bur­ne­ri su ti koji su posve­će­ni duhu zajed­ni­ce, umjet­nos­ti, izra­ža­va­nju svo­je indi­vi­du­al­nos­ti i samo­odr­ži­vos­ti, ali i među­sob­nom poma­ga­nju. Ljudi koji pri­sus­tvu­ju Burning Manu nisu samo “posje­ti­te­lji”, nego aktiv­ni sudi­oni­ci u sva­kom smis­lu te rije­či: veći­nom na volon­ter­skoj bazi oni stva­ra­ju grad, inte­rak­ci­ju, umjet­nost, performanse…[/lang_hr]

[lang_hr]Upravo su oni zas­luž­ni za ops­ta­nak i stal­ni rast tog jedins­tve­nog soci­jal­nog eks­pe­ri­men­ta, kao i za deset nače­la po koji­ma se od samih poče­ta­ka spon­ta­no rav­na­ju i koja su odraz eto­sa i kul­tu­re ove naiz­gled pot­pu­no anar­hič­ne zajednice.[/lang_hr]

[lang_hr]Sudjelovanje je sama srž Burning Mana, a nači­na za sudje­lo­va­nje je bez­broj i ovi­se o kre­ativ­nos­ti i dobroj volji sudi­oni­ka, koje sva­ka­ko ne nedos­ta­ju. Po svu­da naila­zi­te na ino­va­tiv­ne skul­p­tu­re, ins­ta­la­ci­je, raz­ne pri­vre­me­ne hra­mo­ve, per­for­man­se, temat­ske kam­po­ve, umjet­nič­ki pre­obli­ko­va­na vozi­la i svi, baš svi, kao da se poput raz­ga­lje­ne dje­ce svo­jim izgle­dom i pona­ša­njem stal­no natje­ču tko će biti naj­ot­ka­če­ni­ji na playi.[/lang_hr]

[lang_hr]Svake godi­ne izvjes­ni pos­to­tak pri­ho­da od pro­da­je ulaz­ni­ca izdva­ja se za finan­ci­ra­nje oda­bra­nih umjet­nič­kih pro­je­ka­ta za nared­ni Burning Man, a uvjet je da su ori­jen­ti­ra­ni na zajed­ni­cu i inte­rak­tiv­ni. Međutim, veli­ku veći­nu umjet­nič­kih ins­ta­la­ci­ja koje se poja­ve na “playi” posje­ti­te­lji sami finan­ci­ra­ju i izra­đu­ju. Mnoge pri­pre­ma­ju tije­kom cije­le godi­ne da bi ih na kon­cu, zajed­no sa tra­di­ci­onal­nom sre­diš­njom ins­ta­la­ci­jom, Burning Manom, spa­li­li, pod­sje­ća­ju­ći se na pro­laz­nu lje­po­tu našeg svijeta.[/lang_hr]

[lang_hr]Čovjek koji gori – Burning Man[/lang_hr]

[lang_hr]Vrhunac tjed­na, bez sum­nje, upra­vo je zavr­š­no subot­nje spa­lji­va­nje. Za tra­ja­nja mani­fes­ta­ci­je “Man” se poput zaštit­ni­ka izdi­že nad playom i ta ogrom­na struk­tu­ra sva­ke godi­ne ima dru­ga­či­ji oblik i sve je viša, a lani je bio pos­tav­ljen na veli­kom drve­nom sve­mir­skom bro­du, što je dalo dodat­ni dopri­nos iona­ko nadre­al­noj atmosferi.[/lang_hr]

[lang_hr]Uvijek se pos­tav­lja na sre­diš­nje mjes­to, ali odvo­je­no od kam­pa kako bi se pos­ti­glo svo­je­vr­s­no hodo­čaš­će do nje­go­va “dvo­ra”. Ljudi mu pri­la­ze oda­ti počast, a neki kao žrtvu pod njim ostav­lja­ju i papi­ri­će sa zabi­lje­že­nim lošim uspo­me­na­ma i svi­me što žele uklo­ni­ti iz svog živo­ta. Njegovo mjes­to u pus­ti­nji pre­ciz­no je uskla­đe­na solar­na kon­fi­gu­ra­ci­ja, tako da toč­no iza nje­ga uju­tro sun­ce izvi­ru­je iznad hori­zon­ta i što­va­te­lji zore mogu lije­po pra­ti­ti kako sun­ce izla­zi i pro­la­zi kroz kip, osvjet­lja­va­ju­ći pola­ko sva­ku od nje­go­vih čakri, da bi mu u pod­ne stvo­ri­lo aure­olu oko glave.[/lang_hr]

[lang_hr]Sama večer spa­lji­va­nja mno­gim je bur­ne­ri­ma pos­ta­la i pros­la­va nove godi­ne, te za njih ima veli­ko duhov­no zna­če­nje – dok vatra čis­ti sve sta­ro, ona ozna­ča­va kraj i novi poče­tak i stva­ra duhov­ni pros­tor za dalj­nji rast, a podr­ža­va i poz­na­tu man­tru burnera:“ne ostav­ljaj trag”. Ako i zane­ma­ri­mo tu duhov­nu dimen­zi­ju, čak i kao puki spek­takl spa­lji­va­nje apso­lut­no odu­zi­ma dah i, uz cije­lu zajed­ni­cu okup­lje­nu oko hip­no­tič­kog “Čovjeka koji gori”, dos­toj­no je fina­le za tako čude­san, ogro­man i neza­bo­ra­van događaj.[/lang_hr]

[lang_hr]Malo povi­jes­ti ili kako je sve poče­lo[/lang_hr]

[lang_hr]Postoji, narav­no, osnov­ni mit o pos­tan­ku: pri­ča o tome kako su Larry Harvey i nje­gov pri­ja­telj Jerry James spa­li­li tri metar­skog čovje­ka od drva na pla­ži u San Franciscu 21. lip­nja, 1986. Mnoge pri­če danas koris­te taj počet­ni čin: Larryjevo slom­lje­no srce zbog pro­pa­le lju­bav­ne veze i nje­go­vu oda­nost ocu – vrs­nom sto­la­ru. Mitovi su važ­ni jer pred­stav­lja­ju sje­men­ke iz kojih stva­ri ras­tu. Sve kre­će od neko­li­ko lju­di i nji­ho­vih neo­bič­nih ideja.[/lang_hr]

[lang_hr]Larryjeva želja da spa­li čovje­ka ima­la je, dak­le, osob­ni motiv lije­če­nja frus­tra­ci­je kroz kul­ti­vi­ra­nu, umjet­nič­ki iska­lje­nu des­truk­ci­ju, ali iz tog spon­ta­nog impul­sa i nepo­sred­nog čina rođen je Burning Man. Time Larry i Jerry nisu samo zače­li ovo doga­đa­nje koje se stal­no eks­pan­di­ra, nego su sudje­lo­va­li i u prvom zabi­lje­že­nom obli­ku ono­ga što se danas nazi­va “radi­kal­nim samo­iz­ra­ža­va­njem”. Od niko­ga nisu tra­ži­li dozvo­lu, oku­pi­li su pri­ja­te­lje koji su im pomo­gli i stvo­ri­li “čovje­ka” kao dar, bez skri­ve­nih moti­va. Plod dara, kako Larry sada govo­ri lju­di­ma, je u samom dari­va­nju – i to je pos­ta­la pouka-vodi­lja Burning Mana.[/lang_hr]

[lang_hr]Vođeni tim neo­če­ki­va­nim pok­lo­nom, ins­pi­ri­ra­ni te veče­ri tom prvom buk­ti­njom, lju­di su poče­li pri­la­zi­ti, dono­si­ti voće, neki su spon­ta­no zasvi­ra­li, zaple­sa­li, stvo­rio se novi krug pri­ja­te­lja… I bez raz­miš­lja­nja i namje­re, Larry i Jerry osno­va­li su ritu­al. Odlučili su taj čin pono­vi­ti i nared­ne godi­ne i, uz pomoć sve više pri­ja­te­lja koji su im se pri­dru­ži­va­li, (uz osta­le i čla­no­vi San Francisco cacop­hony soci­ety koji su s vre­me­nom pos­ta­li kre­ativ­na jez­gra i osta­li to do danas) doga­đaj je ras­tao.… čini­li su to u San Franciscu sve do 1990., kad je ta mala tra­di­ci­ja na pla­ži pos­ta­la vid­lji­vi­ja, s oko 800 sudi­oni­ka i kad je poli­ci­ja zbog mogu­će opas­nos­ti dopus­ti­la pos­tav­lja­nje ins­ta­la­ci­je, ali ne i nje­no spa­lji­va­nje. Tada su opet bili na počet­ku, ali su ubr­zo odlu­či­li da neće odus­ta­ti i kao alter­na­tiv­nu loka­ci­ju oda­bra­li su Black Rock Desert. Te prve godi­ne u pus­ti­nji se oku­pi­lo sve­ga 80 najhrabrijih…[/lang_hr]

[lang_hr]“80 lju­di odjed­nom je pos­ta­lo 80 pri­ja­te­lja koji­ma je sta­lo jed­ni do dru­gih, koji su se obve­za­li sli­je­di­ti taj čudan drve­ni kip u pus­ti­nju i živje­ti s njim do nje­go­vih pos­ljed­njih tre­nu­ta­ka kada pos­ta­ne pepeo i dim. Jesmo li zna­li što radi­mo? Vjerojatno ne. Da li nam je bilo sta­lo? Da! Znali smo da je sve što čini­mo dru­ga­či­je. Ako i samo za taj vikend, naći ćemo neki smi­sao u tom poseb­nom doživ­lja­ju, pono­vi­ti tisu­će godi­na star drev­ni pogan­ski ritu­al. Nazvali smo to “Izletom u Zonu” – Zona je bilo neko dru­go tro­di­men­zi­onal­no mjes­to, mogla je to biti proš­lost, buduć­nost, nešto čud­no, nije nam to bilo važ­no… Taj ukle­ti kip širio je svo­ju čaro­li­ju na nas. Prvo smo ga sli­je­di­li do pla­že, a sada na pus­tu “playu” u sred niče­ga… Išli smo, bio je to naš iza­zov kojem smo se oda­zva­li i zbog kojeg ćemo pos­ta­ti bolji”, kaže Louis M. Brill.[/lang_hr]

[lang_hr]San se nas­tav­lja…[/lang_hr]

[lang_hr]Tih izvor­nih 80 lju­di, iz prve pus­tinj­ske avan­tu­re 1990., s vre­me­nom je za sobom povuk­lo tisu­će i tisu­će novih bur­ne­ra koji Black Rock City sma­tra­ju svo­jim pra­vim domom, gra­de ga i ople­me­nju­ju svo­jim dje­li­ma, pri­sut­noš­ću i zajed­niš­tvom, a napu­šta­ju svat­ko sa samo svo­jim poseb­nim iskus­tvom, sva­ka­ko boga­ti­ji za jed­nu lije­pu avanturu.[/lang_hr]

[lang_hr]U čarob­ni svi­jet Burning Mana može­te se sati­ma uto­pi­ti na nji­ho­vim služ­be­nim stra­ni­ca­ma, u foto­gra­fi­je ili video urat­ke sa samih doga­đa­nja, a možda im se pože­li­te i pri­dru­ži­ti?[/lang_hr]

[lang_hr]Tekst Daniela KNAPIĆ[/lang_hr]

• Black Rock City
• Burning Man
• Jerry James
• Larry Harvey
• Louis M. Brill
• San Francisco cacophony society