Izložba “Crno” Gorana Škofića u Zagrebu||LA MOSTRA DI GORAN ŠKOFIĆ A ZAGABRIA

[lang_hr]U zagre­bač­koj gale­ri­ji AŽ, 19. ruj­na u 20 sati, bit će otvo­re­na samos­tal­na izlož­ba “Crno” Gorana Škofića. Pod poj­mom “izla­gač­ki pros­tor” obu­hva­ćen je cije­li pros­tor Ateljea Žitnjak na način da se ne ogra­đu­je samo na oza­če­ni gale­rij­ski pros­tor već se koris­te i osta­li peri­fer­ni dije­lo­vi zgra­de. Nova seri­ja rado­va nazva­na “Crno” kon­bi­na­ci­ja je više medi­ja: video, per­for­mans, tem­pe­ru, zvuk, svje­tlo i skul­p­tu­ru, a pred­stav­lja nas­ta­vak rado­va kon­ci­pi­ra­nih u odno­su na kon­kre­tan gale­rij­ski inte­ri­jer pos­tav­lja­ju­ći figu­ru (ljud­ski lik) izme­đu real­nog, vir­tu­al­nog ili men­tal­nog pros­to­ra. Izložba osta­je otvo­re­na do 30. rujna.[/lang_hr]

[lang_hr]O izložbi:[/lang_hr]

[lang_hr]U čemu je raz­li­ka izme­đu crnog ništa i bije­log ništa? Crno je vje­ro­jat­no efek­t­ni­je, bije­la slo­va na crnoj pod­lo­zi izgle­da­ju kao da se već nešto dogo­di­lo, dočim su crna na bije­loj  počet­no sta­nje, situ­aci­ja bez tret­ma­na. No, uko­li­ko je za bije­lo na crnom potreb­na neka akci­ja, to isto­dob­no zna­či da za tak­vu akci­ju tre­ba pos­to­ja­ti raz­log. U tom bi se smis­lu mogla pro­na­ći raz­li­ka izme­đu crnog i bije­log ništa: od bije­log se kre­će, a crno je već kon­tekst, ima svo­je zna­če­nje. Dakako da su ele­men­tar­ne kono­ta­ci­je odav­no izgu­bi­le zna­čaj: bije­lo – svje­tlo, dan, život, dobro; crno – mrak, noć, smrt, loše; jer to, kao i sve osta­lo odav­no već (načel­no, daka­ko, u korist crnog) pre­kri­va dizajn: nega­tiv je zanim­lji­vi­ji od pozi­ti­va, noć­ni klub od hotel­ske tera­se, ispad od sva­kod­ne­vi­ce, alter­na­ti­va od stan­dar­da. Formalno gle­da­ju­ći, lak­še je s crnim, već si u neče­mu, sta­viš sit­ni­cu i – rije­še­no. Ideološki tako­đer, tko danas iza­bi­re raj kao nekak­vu plat­for­mu, pres­li­ku ili meta­fo­ru u čijem se kon­tek­s­tu izra­ža­va. U pak­lu si sigur­ni­ji, kre­ćeš odoz­do, što­god uhva­tiš, već si u plu­su. Osim što je s bije­lim i izved­be­no teže, pre­kri­va­ju­ći bilo što bije­lom, sadr­žaj nes­ta­je ali for­ma osta­je. Kad bi se, pri­mje­ri­ce, Škofić obo­jao bije­lom, vidje­lo bi se Škofića obo­ja­na bije­lom. Prekrivajući se crnom, eli­mi­na­ci­ja je pot­pu­na, Škofića nema. [/lang_hr]

[lang_it]Nella gal­le­ria AŽ di Zagabria, il 19 set­tem­bre alle ore 20, si ter­rà l’inaugurazione del­la mos­tra per­so­na­le dell’artista pole­sa­no Goran Škofić. La nuova serie di ope­re, inti­to­la­ta “Crno” (“Nero”), è una com­bi­na­zi­one di più media: video, per­for­man­ce, colo­ri a tem­pe­ra, suono, luce e scul­tu­ra.  L’autore userà come spa­zio espo­si­ti­vo sia la gal­le­ria del Atelie Žitnjak che gli spa­zi secon­da­ri dell’edificio. [/lang_it]

[lang_hr]U izlož­bi «Bijelo», pri­je četi­ri godi­ne u Galeriji MK, Škofić kao jedi­nu činje­ni­cu u bije­loj praz­ni­ni pred­stav­lja mul­ti­pli­ci­ra­nog sebe (u crnom odi­je­lu), kari­ka­tu­ral­no pro­pi­tu­ju­ći iden­ti­tet pa i intim­ni doživ­ljaj poje­din­ca bez oko­li­ne. Danas, na Žitnjaku, u izlož­bi «Crno» tako­đer nema oko­li­ne, no doj­ma sam da se radi o neče­mu dru­go­me. Ali ne baš o sasvim dru­go­me, nego o nekak­vom nas­tav­ku, sli­je­de­ćoj eta­pi… (Pitam se što će budu­ći Škofić pred­sta­vi­ti u izlož­bi «Sivo»?) Dakle, s obzi­rom da ima­mo jed­nog pro­ta­go­nis­ta u kon­tek­s­tu, pret­pos­tav­ljam da se radi o temelj­nom odno­su: ja – sve. U prvom slu­ča­ju, nje­gov se ja (crni lik u bije­loj praz­ni­ni) usta­nov­lja­va, kao prvi čovjek u niče­mu. Taj se ja sada per­for­ma­tiv­nom akci­jom uki­da, no u tome i jest raz­li­ka, on se ne uki­da, on se sta­pa. Preuzima boju ono­ga u čemu se nala­zi, pre­uzi­ma odgo­vor­nost za vlas­ti­tu ini­ci­ja­ti­vu, ne da shva­ća kako taj svi­jet u koje­ga je želio ući nije bijel nego crn, nego kakav god on bio, takav je kakav jest, a on je dio nje­ga. Srećom, pos­to­ji moguć­nost da  se ta akci­ja može foto­ge­nič­no (čitaj duho­vi­to) izvesti.[/lang_hr]

[lang_hr]Pronašavši se u tom kon­glo­me­ra­tu sve­ga pos­to­je­ćeg, izdva­ja poje­di­ne, para­dig­mat­ske, deta­lje. Primjerice, audio video ins­ta­la­ci­jom pos­tav­lje­nom u juž­nom hod­ni­ku (izlož­ba se, naime, pros­ti­re kroz cije­lu zgra­du biv­še osnov­ne ško­le) ilus­tri­ra pozi­ci­ju nul­te toč­ke (pola­ze­ći od toga da je osob­ni doživ­ljaj pozi­ci­je sva­ko­ga od nas upra­vo na loka­ci­ji zamiš­lje­na isho­di­šta). Energija (odnos­no nje­na ono­ma­to­pe­ja) dola­zi s kraj­nje toč­ke pret­pos­tav­lje­na prav­ca, pri­bli­ža­va se, pro­la­zi kroz nje­ga koji sto­ji na  sre­di­ni i svo­jim putem odla­zi na dru­gu stra­nu gdje išče­za­va ili se pre­tva­ra u tko zna što.[/lang_hr]

[lang_hr]Nadalje, on ostav­lja stvar­ne tra­go­ve, ali nes­ta­je u vir­tu­al­nom pros­to­ru. Poput nekak­va suvre­me­na Sizifa, nepres­ta­no pali svje­tlo, odnos­no žaru­lju, koja se sama gasi. Bijelo jest praz­ni­na, no crno nije ništa­vi­lo nego sve­ukup­nost pos­to­ja­nja, kao što je crna zbroj svih boja. Nasuprot ula­sku, oform­lje­nju, iden­ti­fi­ka­ci­ji, sada je cije­li kon­tekst, svi čim­be­ni­ci, sve je ispu­nje­no do te mje­re da pos­ta­je nepro­vid­no. I teško ga je pomak­nu­ti, nema dru­ge nego upri­je­ti iz sve sna­ge, tu ogrom­nu kuglu sve­ga sa svi­ješ­ću da se takav uza­lud­ni poku­šaj podu­zi­ma isto­dob­no iz odgo­vor­nos­ti pre­ma tome sve­mu i sto­ga što usta­nov­lje­nje sama sebe uklju­ču­je tak­vu akci­ju. Bijelo je pro­zir­no a crno gus­to, u podru­mu je gužva, svi bi na vrh, trče­ći ako je mogu­će, puze­ći ako ne ide dru­ga­či­je. (Boris Greiner)

[lang_hr]Goran Škofić rođen je 1979. u Puli. Diplomirao je na umjet­nič­koj aka­de­mi­ji u Splitu, 2005. U svo­jim rado­vi­ma istra­žu­je i pro­ble­ma­ti­zi­ra pozi­ci­ju poje­din­ca unu­tra raz­nih soci­jal­nih i druš­tve­nih sfe­ra suvre­me­nog živo­ta. Društvena kon­tro­la, mani­pu­la­ci­ja, manj­ka­vost tije­la, druš­tve­ni aspek­ti i apsur­di sva­kod­nev­ni­ce stal­na su teme nje­go­vog rada. Škofićevi rado­vi uklju­ču­ju pho­to i video kola­že, video per­for­man­se, film i zvuk, pros­tor­ne ins­ta­la­ci­je. Škofić je izla­gao u broj­nim doma­ćim i ino­zem­nim gale­ri­ja­ma i muze­ji­ma, uklju­ču­ju­ći i pre­zen­ta­ci­je u umjet­nič­kim ins­ti­tu­ci­ja­ma i umjet­nič­kim ško­la­ma te sudje­lo­vao na među­na­rod­nim fes­ti­va­li­ma i bije­na­li­ma. Godine 2009. dobit­nik je nagra­de Radoslav Putar kao naj­bo­lji hrvat­ski umjet­nik do 35 godi­na sta­ros­ti. Dobio je neko­li­ko sti­pen­di­ja, bora­vio je na umjet­nič­kim rezi­den­ci­ja­ma u Europi, Sjevernoj i Južnoj Americi.[/lang_hr]

[lang_it]Goran Škofić è nato a Pola nel 1979. Si è laure­ato nel 2005 pre­sso l’Accademia del­le bel­le arti a Spalato. Ha pre­sen­ta­to i suoi lavo­ri in nume­ro­se gal­le­rie cro­ate ed este­re. Nel 2009 ha rice­vu­to il pre­mio Radoslav Putar per il migli­ore artis­ta cro­ato fino l’età di 35 anni. Ha vissu­to in Europa, nell’America set­ten­tri­ona­le e meri­di­ona­le nell’ambito di vari pro­gram­mi resi­den­zi­ali. Vive e lavo­ra a Zagabria.[/lang_it]

Izvor

Slika

• Galerija AŽ Zagreb
• Goran Škofić
• izložba "Crno"