Prostoria, Balkan tiposistem i Damir Gamulin nominirani su za Veliku nagradu HDD‑a||PROSTORIA, BALKAN TIPOSISTEM E DAMIR GAMULIN NOMINATI PER IL PREMIO DELLA SDC

[lang_hr]Selekcijska komi­si­ja Izložbe hrvat­skog dizaj­na 1314 – u sas­ta­vu Vanja Cuculić, Branka Donassy, Tin Kadoić, Igor Kuduz i Tihana Taraba – odlu­či­la je o tri nomi­na­ci­je za Veliku nagra­du Hrvatskog dizaj­ner­skog druš­tva. Nominirani su Prostoria, Balkan tipo­sis­tem i Damir Gamulin.[/lang_hr]

[lang_hr]O dobit­ni­ku Velike nagra­de odlu­či­vat će među­na­rod­ni Ocjenjivački sud Izložbe 1314, a odlu­ka će biti objav­lje­na na otvo­re­nju Izložbe, 4. ruj­na u zagre­bač­kom Muzeju za umjet­nost i obrt. Velika nagra­da HDD‑a dodje­lju­je se pro­jek­tu ili ini­ci­ja­ti­vi koja je svo­jom kva­li­te­tom, ino­va­tiv­noš­ću, kom­plek­s­noš­ću ili jas­nom i snaž­nom poru­kom širo­ke druš­tve­ne pre­poz­nat­lji­vos­ti, zna­čaj­no odsko­či­la u odno­su na osta­tak dizaj­ner­ske pro­duk­ci­je te tako obi­lje­ži­la hrvat­sku dizaj­ner­sku sce­nu i njen širi kon­tekst u pro­tek­le dvi­je godine.[/lang_hr]

 [lang_hr]O nominiranima:

 PROSTORIA (KVADRA)[/lang_hr]

[lang_hr]Kada je počet­kom 2011. godi­ne tadaš­nja Kvadra, danas Prostoria, ras­pi­sa­la natje­čaj za ojas­tu­če­ni namje­štaj, a pro­vo­dio ga je HDD, teško je bilo pre­dvi­dje­ti da će upra­vo taj natje­čaj biti od veli­kog zna­ča­ja za čita­vu dizaj­ner­sku zajed­ni­cu. Od tog prvog, za hrvat­sko trži­šte nesva­ki­daš­njeg natje­ča­ja, pa sve do danas, Prostoria je nas­ta­vi­la sve snaž­ni­je ustra­ja­ti na radu s hrvat­skim dizaj­ne­ri­ma i tak­va je pos­lov­na stra­te­gi­ja doni­je­la izvan­red­ne regi­onal­ne i među­na­rod­ne rezul­ta­te. Odnos u kojem je s jed­ne stra­ne entu­zi­jas­tič­ni pro­izvo­đač spre­man na inves­ti­ci­ju i rizik, a s dru­ge dizaj­ner kojem je dan visok stu­panj slo­bo­de, poka­zao se dobit­nom kom­bi­na­ci­jom za sve sudi­oni­ke pro­ce­sa. Zahvaljujući Prostoriji, hrvat­ski dizajn pri­su­tan je i pre­poz­nat­ljiv na među­na­rod­noj sce­ni, tvrt­ka sudje­lu­je na svim veli­kim među­na­rod­nim saj­mo­vi­ma a o nji­ho­vim pro­izvo­di­ma pišu rele­vant­ni svjet­ski medi­ji. U Hrvatskoj, nji­ho­vi su pro­izvo­di pot­pu­no rav­no­prav­no s eta­bli­ra­nim svjet­skim pro­izvo­đa­či­ma ušli u pros­to­re jav­ne funk­ci­je i namje­ne, nji­ma se opre­ma­ju hote­li, pos­lov­ni pros­to­ri, držav­ne i jav­ne ins­ti­tu­ci­je. Prostoria je omo­gu­ći­la da viso­kok­va­li­tet­ni, dizaj­ni­ra­ni i cje­nov­no pri­hvat­lji­vi  pro­izvo­di konač­no pos­ta­nu dos­tup­ni  i doma­ćim kup­ci­ma. Sustav rada koji je Prostoria usta­no­vi­la napros­to funk­ci­oni­ra – pro­miš­ljen je i dobro ispla­ni­ran ne samo u svom pro­izvod­nom dije­lu nego i u cje­lo­kup­nom izno­še­nju pro­izvo­da na trži­šte: od nje­go­ve pre­zen­ta­ci­je, mar­ke­tin­ga i pro­da­je, pa sve do snaž­nih PR aktiv­nos­ti i sve­ukup­ne vid­lji­vos­ti i pri­sut­nos­ti na sce­ni. Iz dizaj­ner­ske per­s­pek­ti­ve ovo je goto­vo ide­alan pri­mjer surad­nje i siner­gi­je s pro­izvo­đa­čem, po mno­go čemu jedins­tven u Hrvatskoj.[/lang_hr]

 [lang_hr]BALKAN TIPOSISTEM

auto­ri: Marija Juza, Nikola Đurek

samo­ini­ci­ra­ni rad

Obrazloženje:[/lang_hr]

[lang_hr]Tiposistem Balkan auto­ra Nikole Đureka i Marije Juze pri­mjer je koji svo­jom brit­kom i kri­tič­nom idej­nom kon­cep­ci­jom, kao i pos­lje­dič­nom pri­mje­nom u raz­li­či­tim kon­tek­s­ti­ma, snaž­no uka­zu­je upra­vo na sim­bo­lič­ku i komu­ni­ka­cij­sku moć dizaj­na. Iniciran od stra­ne svo­jih auto­ra, i vrlo brzo pri­hva­ćen ne samo od dizaj­ner­ske zajed­ni­ce nego i od šire druš­tve­ne sce­ne kao znak pre­poz­na­va­nja, soli­dar­nos­ti i sta­va, Balkan je isto­dob­no i iskaz o pro­ble­mu komu­ni­ka­ci­je i nje­go­vo duho­vi­to raz­rje­še­nje. Uzorno i sus­tav­no obli­kov­no izve­de­na, tipo­gra­fi­ja Balkan kores­pon­di­ra s druš­tve­nim i poli­tič­kim kon­tek­s­tom bez da ga bana­li­zi­ra. Ona demons­tri­ra kako pismo kao medij može biti nosi­lac zna­če­nja i identifikacije.[/lang_hr]

[lang_hr]Više o radu:[/lang_hr]

[lang_hr]Balkan je tipo­sis­tem koji obje­di­nju­je lati­nič­no i ćiri­lić­no pismo. Nastao je kao rezul­tat istra­ži­va­nja feno­me­na Balkan sprac­h­bun­da i zajed­nič­kih svoj­sta­va juž­nos­la­ven­skih jezi­ka i pisa­ma. Osim što je ovaj tipo­sis­tem pri­mar­no font, on je i auto­mat­ski pre­vo­di­telj ili konver­ter hrvat­ske lati­ni­ce u srp­sku ćiri­li­cu i srp­ske ćiri­li­ce u hrvat­sku lati­ni­cu – sis­tem pomir­be raz­li­či­tih pisa­ma i edu­ka­tiv­ni sof­tver, hibrid koji deko­di­ra oba pisma, depo­li­ti­zi­ra ih i demis­ti­fi­ci­ra u svr­hu edu­ka­ci­je, tole­ran­ci­je i naj­važ­ni­je nji­ho­ve prvot­ne funk­ci­je – komunikacije.[/lang_hr]

[lang_hr]GRADSKA KNJIŽNICA LABIN

Dizajn: Damir Gamulin

Arhitektura, inte­ri­jer: Margita Grubiša, Igor Presečan, Ivana Žalac

Naručitelj: Grad Labin

Obrazloženje:[/lang_hr]

[lang_hr]Gradska knjiž­ni­ca Labin je rad čija se iznim­na obli­kov­na kva­li­te­ta zas­ni­va na dos­ljed­nom siner­gij­skom pro­jek­ti­ra­nju dvi­ju stru­ka: arhi­tek­ton­ske i dizaj­ner­ske. Redizajnirani pros­tor unu­tar biv­šeg rudar­skog kom­plek­sa u Labinu pos­tao je mjes­to koje uz uti­li­tar­nu funk­ci­ju knjiž­ni­ce pro­mi­če i inter­pre­ta­ci­ju nema­te­ri­jal­ne bašti­ne. Interpretacija, među­tim nije pola­ziš­na toč­ka u pro­jek­ti­ra­nju, ona je upra­vo rezul­tat istog. Dizajnirani ele­men­ti inte­ri­je­ra i eks­te­ri­je­ra pre­mre­že­ni sus­tav­no pri­mi­je­nje­nim vizu­al­nim iden­ti­te­tom i sig­na­lis­ti­kom pos­ta­ju na neki način ‘izloš­ci’ u ‘stal­nom pos­ta­vu’. Svaki poje­di­ni ele­ment pro­jek­ta kores­pon­di­ra s duhom mjes­ta. Tako se pri­mje­ri­ce vizu­al­ni iden­ti­tet zas­ni­va na tipo­graf­skoj matri­ci koja je rezul­tat istra­ži­va­nja šireg  kon­tek­s­ta upo­ra­be pisa­ma u indus­trij­skoj bašti­ni, a smje­šta­njem u pros­tor­ni okvir rudar­skog kom­plek­sa pos­ta­je šifra za čita­nje i razu­mi­je­va­nje povi­jes­ti i iden­ti­te­ta lokal­ne zajed­ni­ce. Ovaj cje­lo­vit i vrlo slo­žen pro­jekt kroz sup­til­ne i paž­lji­vo izba­lan­si­ra­ne autor­ske inter­ven­ci­je u dizaj­nu i arhi­tek­tu­ri neupit­no pomi­če stan­dar­de pro­miš­lja­nja slič­nih zada­ta­ka, a rezul­ti­ra pot­pu­nom rede­fi­ni­ci­jom samog subjek­ta. Gradska knjiž­ni­ca pos­ta­je cen­tar za posje­ti­te­lje, tj. svo­je­vr­s­ni muzej zajednice.[/lang_hr]

[lang_hr]Više o radu:[/lang_hr]

[lang_hr]Osnovni ele­ment vizu­al­nog iden­ti­te­ta, pros­tor­ne gra­fi­ke i sig­na­li­za­ci­je inte­ri­je­ra nove grad­ske knjiž­ni­ce izve­de­nog u biv­šem rudar­skom kom­plek­su u Labinu, je kodi­fi­ci­ra­na tipo­gra­fi­ja La Din, goto­vo nepri­ro­dan spoj hlad­nog indus­trij­skog doj­ma i deko­ra­tiv­nih art deco ele­me­na­ta koji reflek­ti­ra pri­ču povi­jes­nog razvo­ja i tran­sfor­ma­ci­je rudar­ske indus­tri­je u Labinu. Ovaj spoj sti­lo­va pro­na­đen je ana­li­zom slov­nih arte­fa­ka­ta indus­trij­ske bašti­ne od samog Labina do želje­za­ra u Sisku i Jesenicama. Novonastala slov­na baza s pri­pa­da­ju­ćim setom pik­to­gra­ma kori­šte­na je u pros­to­ru u skla­du s osta­lim inte­ri­jer­skim i eks­te­ri­jer­skim rje­še­nji­ma kroz suk­la­dan oda­bir mate­ri­ja­la. U sas­ta­vu knjiž­ni­ce nala­zi se i soba sje­ća­nja u kojoj se na zas­to­ru, sači­nje­nom od vode­nih mla­zo­va, pro­ji­ci­ra video sek­ven­ca mon­ti­ra­na iz arhiv­skog mate­ri­ja­la rud­ni­ka u Labinu.[/lang_hr]

[lang_it]Il Comitato di sele­zi­one del­la Mostra del design cro­ato 1314, for­ma­to da Vanja Cuculić, Branka Donassy, Tin Kadoić, Igor Kuduz e Tihana Taraba, ha deci­so di nomi­na­re Prostoria, Balkan tipo­sis­tem e Damir Gamulin per il Grande pre­mio del­la Società dei desig­ner cro­ati (Croatian Designer Society).

 La Giuria del­la Mostra 1314 deci­derà chi sarà il vin­ci­to­re del pre­mio, il 4 set­tem­bre, all’aper­tu­ra del­la mos­tra nel Museo dell’arte e dell’artigianato a Zagabria.

[/lang_it]

[lang_hr]Tekst: T.Taraba, M.Golub, V.Cuculić[/lang_hr]

Izvor

Slika

• Balkan tiposistem
• Damir Gamulin
• Hrvatsko dizajnersko društvo
• Izložba hrvatskg dizajna 1314
• Prostoria