Cameronov svemirski kolonijalizam

Kanadsko-ame­rič­kom reda­te­lju Jamesu Cameronu (Kapuskasing, Ontario, 1955.) znans­tve­na fan­tas­ti­ka je naj­bit­ni­ji film­ski žanr u kojem je defi­ni­tiv­no ostva­rio svo­je naj­ve­će domete.

Sredinom 1980-ih pros­la­vio se “Terminatorom”, dok je počet­kom slje­de­ćeg deset­lje­ća reži­rao nas­ta­vak “Terminator 2: Sudnji dan”, a oba fil­ma bave se dra­ma­tič­nom bor­bom za ops­ta­nak dje­ča­ka koji će u buduć­nos­ti vodi­ti lju­de u iscrp­lju­ju­ćem ratu pro­tiv pobu­nje­nih stro­je­va. Zahvaljujući ose­buj­nom glu­mač­kom nas­tu­pu sna­ga­to­ra Arnolda Schwarzeneggera (kiber­ne­tič­ki orga­ni­zam koji šti­ti dje­ča­ka) i Cameronovoj umješ­nos­ti u spa­ja­nju teh­no­lo­ških stra­ho­va i žes­to­kih akcij­skih pri­zo­ra s raz­ra­đe­nim psi­ho­lo­škim odno­si­ma, fil­mo­vi su pri­vuk­li paž­nju žan­rov­ske kri­ti­ke i ostva­ri­li veli­ki komer­ci­jal­ni uspjeh.

U među­vre­me­nu je Cameron reži­rao i “Bezdan” (The Abyss), koji nije toli­ko dojm­ljiv, ali je dobro pro­šao kod publi­ke zahva­lju­ju­ći nape­toj pri­či i za ono vri­je­me napred­nim spe­ci­jal­nim efek­ti­ma. Ovom pri­li­kom želi­mo se detalj­ni­je pod­sje­ti­ti nje­go­vog vje­ro­jat­no naj­bo­ljeg ostva­re­nja “Aliens” (1986.) i novi­jeg fil­ma “Avatar” (RTL, 30. stu­de­nog u 20.00) . Radnja “Aliensa” odvi­ja se 57 godi­na nakon rad­nje izvor­nog “Aliena” (reda­telj Ridley Scott), kada poruč­ni­ca Ripley ponov­no dola­zi u kon­takt s mons­tru­oz­nom vrstom koja je pot­pu­no uni­šti­la nje­zi­nu posa­du pri­li­kom prvog susre­ta. Zanimljivo je da izme­đu “Aliensa” i “Avatara” ima neko­li­ko vrlo uoč­lji­vih slič­nos­ti, iako se pri­lič­no raz­li­ku­ju u nara­tiv­nom smislu.

U oba fil­ma riječ je o kolo­ni­za­ci­ji sve­mir­skih pros­trans­ta­va, koju pro­vo­di nemi­lo­srd­na kom­pa­ni­ja želj­na ogrom­nog pro­fi­ta, a nara­tiv­no istak­nu­tu služ­be­ni­cu te kom­pa­ni­je glu­mi Sigourney Weaver (u “Aliensima” je poruč­ni­ca, u “Avataru” znans­tve­ni­ca), koja se žes­to­ko pro­ti­vi nje­zi­noj des­truk­tiv­noj i bez­um­noj logi­ci zara­de. Pritom je u izvr­s­nim “Aliensima” pri­ča pro­že­ta slo­je­vi­tim zapa­ža­nji­ma o maj­čins­tvu i obi­te­lji (Ripley mora ubi­ti mati­cu ali­ena i nje­zi­no potom­s­tvo da bi zašti­ti­la svo­ju zamjen­sku kćer) te odno­su čovje­ka i teh­no­lo­gi­je (andro­id će žrtvo­va­ti sebe da bi spa­sio juna­ki­nje i tako poka­za­ti da stro­je­vi mogu biti spo­sob­ni­ji i pouz­da­ni­ji od lju­di), dok nara­tiv­na izved­ba “Avatara” ipak ne dose­že tak­ve zna­čenj­ske razine.

Cameronu se mora priz­na­ti izni­man trud i vje­šti­na u stva­ra­nju egzo­tič­nog uzbud­lji­vog svi­je­ta pla­ne­ta Pandora (dje­lat­ni­ci kom­pa­ni­je koris­te ava­ta­re, stro­je­ve uprav­lja­ne ljud­skim moz­gom koji izgle­da­ju poput uro­đe­ni­ka) te dosad nevi­đe­na evo­lu­ci­ja u pri­mje­ni spe­ci­jal­nih efe­ka­ta, što je rezul­ti­ra­lo iznim­no veli­kim pro­duk­cij­skim tro­ško­vi­ma. No “Avataru” oči­to nedos­ta­je slo­je­vi­ti­ja pri­ča i raz­ra­đe­ni­je pro­fi­li­ra­nje liko­va, zbog čega ostav­lja dojam povre­me­nog ponav­lja­nja i pre­du­gog tra­ja­nja, naro­či­to u zavr­š­nom dije­lu fil­ma. Kao da se pri­ča neo­prav­da­no pro­du­lju­je zbog iznim­no mašto­vi­to osmiš­lje­nih i fas­ci­nant­no raz­ra­đe­nih svje­to­va, iako se zapra­vo više nema što bit­no za reći. Da je ovak­vu razi­nu vizu­al­ne minu­ci­oz­nos­ti uspio spo­ji­ti s nara­tiv­nom i zna­čenj­skom teži­nom “Aliensa”, to bi dois­ta bio Cameronov epo­hal­ni povratak.

Elvis LENIĆ