Izložba Zorana Pozniča “Fenix” i Špele Pavli “Tri poti” u Labinu||LA MOSTRA DI Zoran Poznič e Špela Pavli ad Albona

12.11.2014.

[lang_hr]Ciklus izlož­bi „Umjetnost i kaos“ nas­tav­lja se u labin­skoj gale­ri­ji Lamparna 15. stu­de­nog, po prvi puta izlož­bom dvo­je auto­ra koji žive i rade u Trbovlju (Zavod za kul­tu­ro Delavski dom Trbovlje – DDT).

Skulptura/instalacija „Fenix“ (Feniks) mag. Zorana Pozniča pre­ma rije­či­ma auto­ra „puri­fi­ka­ci­ja je kroz vatru, i to sve­ga što nam se naku­pi­lo u pos­led­njim deka­da­ma. Puno skla­di­šte emo­ci­ja, stva­ri, ide­olo­gi­ja, koje na počet­ku 21. sto­lje­ća ne kores­pon­di­ra­ju s potre­ba­ma i zah­tje­vi­ma sadaš­njos­ti. Fenix, rođen u vatri, novo biće, oslo­bo­đe­no sve­ga i svih. Entitet na putu ka novoj slo­zi, ka novoj uto­pi­ji, ka novoj slobodi.[/lang_hr]

[lang_it]Continua il ciclo di mos­tre “Arte e caos” (“Umjetnost i kaos“) nel­la gal­le­ria Lamparna ad Albona. Il 15 novem­bre saran­no pre­sen­ta­ti due artis­ti che vivo­no e lavo­ra­no a Trbovlje (Zavod za kul­tu­ro Delavski dom Trbovlje – DDT) – Zoran Pozinić con la sua scultura/installazione inti­to­la­ta “Fenix” e Špela Pavli con il video “Tri poti” (“Tre sentieri”).[/lang_it]

Fenix

[lang_hr]O video radu „Tri poti“ (Troje pute­va)  auto­ri­ca Špela Pavli kaže: „Srce kao lju­bav, srce kao empa­ti­ja, srce kao osje­ćaj, srce kao meta­fo­ra huma­nos­ti, srce kao život, ali ipak, na počet­ku 21. sto­lje­ća srce kao meha­nič­ka pum­pa, srce kao teh­nič­ki organ. Ljudsko ili živo­tinj­sko, meha­nič­ka spra­va za cir­ku­la­ci­ju krvi u tije­lu. Ništa više, i ništa manje. Život, smrt i rođe­nje. Tri poj­ma udru­že­na u među­sob­nom odno­su, i tako ih tre­ba tre­ti­ra­ti. Jedan bez dru­gog ne pos­to­ji, iako su u sva­kod­nev­nom živo­tu pred­stav­lje­ni sva­ki za sebe.“[/lang_hr]

Tri poti

[lang_hr]Zoran Poznič, rođen 1959. u Trbovlju (Slovenija), 2007. diplo­mi­rao je na Akademiji za likov­nu umjet­nost i dizajn u Ljubljani, smjer kipar­stvo, a 2009.  i magis­tri­rao je na podru­čju videa i novih medi­ja s radom na temu „Socijalna struk­tu­ra i video“. Od 2008. zapos­len je kao direk­tor kul­tur­nog cen­tra Delavski dom Trbovlje (DDT), pro­gram­ski je vodi­telj gale­ri­je Nova gale­ri­ja DDT, kao i pro­jek­ta „Trbovlje novo­me­dij­sko mes­to“ (TNM). Od 2011. men­tor je prve godi­ne kipar­stva na ško­li za vizu­al­ne umjet­nos­ti LICE Ribnica (Galerija Miklova hiša). Zadnjih godi­na bio je vodi­telj i kus­tos više pro­je­ka­ta s podru­čja vizu­al­nih praksi.

Špela Pavli, rođe­na u Sloveniji 1982. godi­ne, 2008. diplo­mi­ra­la je na Pedagoškom Fakultetu u Mariboru, odsjek likov­nih umjet­nos­ti, u kla­si prof. Petra Varl. Član je Slovenskog druš­tva za este­ti­ku te suvre­me­ne umjet­nič­ke gru­pe V.A.T. (Visual Alternative Trbovlje), a tre­nut­no radi kao kus­tos u Zavodu za kul­tu­ru Delavski dom Trbovlje (DDT). Kandidat je za dok­to­rat na podru­čju filo­zo­fi­je i teori­je vizu­al­ne kul­tu­re na Filozofskom fakul­te­tu u Kopru s diser­ta­ci­jom pod nas­lo­vom „Kritika teori­je suvre­me­ne umjet­nos­ti Terry Smitha“, pod men­tor­stvom dr. Aleša Erjaveca. [/lang_hr]

Izvor

Slika