Turska obilježava stogodišnjicu svoje kinematografije

[lang_hr]Međunarodni film­ski fes­ti­val Boğaziçi (tur­ski naziv za Bospor) odr­ža­va se od 14. do 28. stu­de­nog u Istanbulu. Tema ovo­go­diš­njeg, dru­gog, izda­nja ovog fes­ti­va­la je 100. obljet­ni­ca tur­ske kine­ma­to­gra­fi­je. Naime 14. stu­de­no­ga 1914. zabi­lje­žen je jedan neo­bi­čan povi­jes­ni doga­đaj. U Rusko-tur­skom ratu 1877. – 1878. Rusi su sti­gli do Ayastefanosa (današ­nji Yeşilköy u Istanbulu) i tu podi­gli spo­me­nik Sporazumu San Stefano, kojim je rat okon­čan. Turci su 14. stu­de­nog 1914. sru­ši­li taj spo­me­nik i sni­mi­li taj inci­dent, pa je tako ta snim­ka ušla u povi­jest kao prvi ika­da snim­ljen tur­ski film i 14. stu­de­ni 1914. pri­hva­ćen je kao datum počet­ka tur­ske kinematografije.[/lang_hr]

[lang_hr]Festival, koji zajed­no orga­ni­zi­ra­ju Međunarodna kino udru­ga Bospor i istam­bul­ska Akademija za medi­je, želi dopri­ni­je­ti razvo­ju fil­mo­va koji ima­ju etič­ki, estet­ski i teh­nič­ki inte­gri­tet. Osim toga, fes­ti­val ima za cilj finan­cij­ski podr­ža­ti mla­de pro­du­cen­te i reda­te­lje, oja­ča­ti Turski film­ski iden­ti­tet i pro­mo­vi­ra­ti tur­sku kine­ma­to­gra­fi­ju kako u Turskoj tako i širom svi­je­ta. Stoga fes­ti­val nas­to­ji stvo­ri­ti širo­ku plat­for­mu za ras­pra­vu o tur­skoj kine­ma­to­gra­fi­ji i pomo­ći joj pro­na­ći svo­je mjes­to u svjet­skoj kine­ma­to­gra­fi­ji, pa se osim dvjes­to­ti­njak pro­jek­ci­ja u dva tjed­na fes­ti­va­la nižu i broj­ni poprat­ni sadr­ža­ji, radi­oni­ce, kon­fe­ren­ci­je i okru­gli sto­lo­vi koje vode priz­na­ti tur­ski i među­na­rod­ni filmaši.[/lang_hr]

[lang_hr]Iako se u kate­go­ri­ji dugo­me­traž­nih fil­mo­va natje­ču samo tur­ski fil­mo­vi (nagra­da se zove “Ahmet Ulucay”, u čast slav­nom tur­skom reda­te­lju), na fes­ti­val se ove godi­ne pri­ja­vi­lo čak 3.682 fil­mo­va iz 102 zema­lja. Stručni žiri, sas­tav­ljen od među­na­rod­nih film­skih struč­nja­ka, oda­brao je od toga u kon­ku­ren­ci­ju za nagra­de 10 krat­kih i 10 doku­men­tar­nih fil­mo­va iz svijeta.[/lang_hr]

[lang_hr]Počasni gost fes­ti­va­la je Poljska, jer se ove godi­ne obi­lje­ža­va 600. obljet­ni­ca diplo­mat­skih i kul­tur­nih odno­sa izme­đu Turske/Osmanskog car­stva i Poljske, pa su zato u pro­gram uklju­če­ni i neki od naj­u­tje­caj­ni­jih polj­skih fil­mo­va, a na fil­mo­ve u kon­ku­ren­ci­ji doda­ni su polj­ski titlo­vi kao ges­ta dobre volje pre­ma Poljacima koji žive u Turskoj. Na fes­ti­va­lu će biti pri­ka­zan izbor među­na­rod­nih krat­kih fil­mo­va, kao i ove godi­ne u svi­je­tu naj­us­pješ­ni­ji krat­ki ani­mi­ra­ni fil­mo­vi. Kao poseb­na pos­las­ti­ca za fil­mo­fi­le, ujed­no i pri­god­no obi­lje­ža­va­nje 100. rođen­da­na tur­ske kine­ma­to­gra­fi­je, u kate­go­ri­ji “Iz tra­di­ci­je u buduć­nost”, u nos­tal­gič­noj atmo­sfe­ri Atlas kino dvo­ra­ne u sre­di­štu Istambula vrtjet će se tur­ski film­ski kla­si­ci. Osim toga, sva­ke godi­ne fes­ti­val oda­be­re jed­nog tur­skog reda­te­lja, pri­ka­zu­je sve nje­go­ve fil­mo­ve i o nji­ma disku­ti­ra s publi­kom, a ove godi­ne to su fil­mo­vi Zaima Devisa.[/lang_hr]

[lang_hr]Kamil Koç, glav­ni umjet­nič­ki direk­tor fes­ti­va­la, izja­vio je za “Daily Sabah” kako ovaj fes­ti­val namje­ra­va od Istambula stvo­ri­ti svjet­sko sre­di­šte krat­ko­me­traž­ne film­ske indus­tri­je: “Vjerujem da je krat­ki film diljem svi­je­ta srž fil­ma. Kino indus­tri­ja može se odr­ža­ti dok god ima dina­mič­ku struk­tu­ru. Dugometražni ili neza­vis­ni fil­mo­vi ne mogu biti u pot­pu­nos­ti neo­vis­ni jer kino nije čis­ta umjet­nost; on je i pro­izvod indus­tri­je. Stoga je krat­ki film žanr u kojem se i pro­du­cent i reda­telj mogu slo­bod­no izra­ža­va­ti, jer ne osje­ća­ju nikak­vu pove­za­nost s finan­cij­skim spon­zo­ri­ma. Sa svo­jim pro­ce­si­ma i pro­duk­cij­skim moguć­nos­ti­ma, kao i sa pri­po­vjed­nom struk­tu­rom, krat­ki film je naj­ne­ovis­ni­ji žanr u film­skoj indus­tri­ji. Istovremeno, on slu­ži kao cen­tar za film­sko istra­ži­va­nje i razvoj, jer je otvo­ren za nove moguć­nos­ti i pris­tu­pe fil­mu. Nažalost, krat­ki fil­mo­vi ne mogu zado­vo­lji­ti širok spek­tar publi­ke i finan­cij­ski ne nose korist, osim film­skim fes­ti­va­li­ma. Znamo da može­mo Istambul pre­tvo­ri­ti u film­sko sre­di­šte okup­lja­ju­ći krat­ke fil­mo­ve iz cije­log svi­je­ta, kao i tur­ske krat­ke fil­mo­ve i nji­ho­ve reda­te­lje. Ako u tome uspi­je­mo, Turska će pos­ta­ti zem­lja koja obli­ku­je buduć­nost svjet­ske kine­ma­to­gra­fi­je. Oblikovanje buduć­nos­ti kine­ma­to­gra­fi­je zna­či pro­ši­re­nje gra­ni­ca nara­tiv­nih struk­tu­ra i film­skog jezi­ka, kao i pos­tav­lja­nje prav­ca za buduć­nost kinematografije.”[/lang_hr]

[lang_hr]Više:[/lang_hr]

http://www.bogazicifilmfestivali.com

Umjetnički direk­tor festivala

[lang_hr]Priredila D. K.[/lang_hr]

• Istambul
• Kamil Koç
• Međunarodni filmski festival Boğaziçi