Banalnost zla

TV: HANNAH ARENDT, reda­te­lji­ca Margarethe von Trotta

Uvijek aktu­al­nom žan­ru biograf­skih fil­mo­va pri­dru­ži­la se pri­je neko­li­ko godi­na i pri­ča o život­noj epi­zo­di slav­ne filo­zof­ki­nje židov­skog podri­je­tla Hannah Arendt (HTV 1, 21. siječ­nja u 23.40), koja je uspje­la pre­ži­vje­ti pro­go­ne u nacis­tič­koj Njemačkoj i emi­gri­ra­ti u SAD, gdje je nakon rata ostva­ri­la impre­siv­nu aka­dem­sku karijeru.

Redateljica Margarethe von Trotta usre­do­to­či­la se na prvu polo­vi­nu 1960-ih, nakon što je židov­ska taj­na služ­ba uhi­ti­la zlo­glas­nog Adolfa Eichmanna i odve­la ga na suđe­nje u Izrael, a Hannah Arendt kao dopis­ni­ca “New York Timesa” otiš­la pra­ti­ti taj zna­me­ni­ti slu­čaj. Tom pri­go­dom bila je pri­mo­ra­na dras­tič­no pre­is­pi­ta­ti svo­ja uvje­re­nja i doš­la je do zaključ­ka da je Eichmann obič­ni činov­nik koji je bes­po­go­vor­no izvr­ša­vao nared­be nadre­đe­nih pred­stav­ni­ka zla (banal­nost zla), što ne uma­nju­je nje­go­vu kriv­nju, ali tre­ba­lo mu je sudi­ti kao poje­din­cu, a ne kao sim­bo­lu nacis­tič­kog režima.

Ova sta­ja­li­šta, u kom­bi­na­ci­ji s tvrd­nja­ma da su neki židov­ski vođe radi­li kom­pro­mi­se s nacis­ti­ma, bili su uzor­ci veli­ke jav­ne haj­ke pro­tiv nje­zi­nog lika i dje­la, kako od stra­ne obič­nog puka (pozi­vi, pri­jet­nje i slič­no), tako i pri­pad­ni­ka aka­dem­ske zajed­ni­ce (dis­kre­di­ti­ra­nje, poku­šaj odu­zi­ma­nja pro­fe­su­re). Von Trotta se u svo­jem film­skom ostva­re­nju ponaj­vi­še bavi tim dije­lom nje­zi­nog živo­ta, iako para­lel­no pri­ka­zu­je nje­zi­nu neka­daš­nju vezu s vlas­ti­tim pro­fe­so­rom i čuve­nim filo­zo­fom Martinom Heideggerom, što u cje­li­ni rezul­ti­ra vrlo uspje­lim ostva­re­njem teč­ne naracije.

Iluzorno je oče­ki­va­ti da se u ovak­vom fil­mu detalj­ni­je pred­sta­vi filo­zof­sko uče­nje Hannah Arendt, što su upu­će­ni­ji možda dije­lom i oče­ki­va­li, ali reda­te­lji­ca uspi­je­va vrlo fino istak­nu­ti neke kon­tro­vez­ne momen­te u odno­su poje­din­ca pre­ma druš­tvu. Pritom je naro­či­to upe­čat­ljiv slu­čaj jav­nog lin­ča juna­ki­nje, koju nje­zi­ni pro­tiv­ni­ci nemi­lo­srd­no napa­da­ju ne dopu­šta­ju­ći joj pra­vo na dru­ga­či­je miš­lje­nje, čime i sami poka­zu­ju dje­lo­mič­nu slič­nost s nacis­tič­kim reži­mom koji naj­vi­še mrze. Von Trotta vrlo sli­ko­vi­to poka­zu­je da je dik­ta­tu­ra miš­lje­nja mogu­ća u sva­kom tre­nut­ku, bez obzi­ra na ide­olo­ške pred­z­na­ke onih koji tak­vu isklju­či­vost prakticiraju.

Elvis Lenić