Petak 13. za Jadran?

[lang_hr]Okolišne orga­ni­za­ci­je okup­lje­ne u kam­pa­nji SOS za Jadran su u petak, 13. velja­če širom Hrvatske u isto vri­je­me orga­ni­zi­ra­le sim­bo­lič­ne akci­je pro­tiv istra­ži­va­nja i eks­plo­ata­ci­je naf­te na Jadranu.

Porukom na tran­s­pa­ren­tu „Pula pro­tiv naf­te na Jadranu“ Zelena Istra se pri­dru­ži­la osu­di nepri­hvat­lji­vih rizi­ka u koje je nad­lež­ni minis­tar Vrdoljak voljan gur­nu­ti broj­ne lokal­ne zajed­ni­ce i naše naj­vri­jed­ni­je pri­rod­no dobro – Jadransko more. Istraživanje i eks­plo­ata­ci­ja naf­te dozvo­lja­va se na 10 km od kop­na, samo 6 km od oto­ka te 0 km od pučin­skih otoka.

U slu­ča­ju bilo kak­ve nesre­će, istra­ži­va­nje i poten­ci­jal­na eks­plo­ata­ci­ja naf­te ugro­zi­li bi eko-sus­tav Jadrana, a time i sve lju­de koji ovi­se o turiz­mu i ribar­stvu. Ovaj šte­tan pro­jekt pro­du­ljit će ovis­nost Hrvatske o fosil­nim gori­vi­ma te dopri­ni­je­ti pro­dub­lje­nju kli­mat­ske kri­ze koja već ima katas­tro­fal­ne pos­lje­di­ce za lju­de (npr. eks­trem­ne vre­men­ske pri­li­ke koje uzro­ku­ju popla­ve i suše). Bušenje naf­te na Jadranu ugro­ža­va turi­zam, jed­nu od naj­u­nos­ni­jih gra­na hrvat­skog gos­po­dar­stva koja, ne samo da zapoš­lja­va velik broj lju­di, već i redo­vi­to čini oko 15% ili više godiš­njeg BDP‑a Hrvatske. To ga čini jed­nom od rijet­kih sta­bil­nih gra­na hrvat­skog gos­po­dar­stva. Bušenje ugro­ža­va i ribar­stvo koje zapoš­lja­va veli­ki broj lju­di tije­kom cije­le godi­ne, poseb­no u podru­čji­ma koja nema­ju većih moguć­nos­ti zapoš­lja­va­nja, poput oto­ka i malih pri­mor­skih gradova.

Udruge su sas­ta­vi­le komen­ta­re na Stratešku stu­di­ju utje­ca­ja na oko­liš istra­ži­va­nja i eks­plo­ata­ci­je naf­te i pli­na na Jadranu (SPUO), koji uka­zu­ju na broj­ne manj­ka­vos­ti same stu­di­je i dosa­daš­nje pro­ce­du­re te zah­ti­je­va­ju od Vlade Republike Hrvatske odus­ta­ja­nje od pot­pi­si­va­nja štet­nih ugo­vo­ra s oda­bra­nim koncesionarima.

Aktivisti su pono­vi­li poziv gra­đa­ni­ma i ins­ti­tu­ci­ja­ma da se pri­dru­že sla­nju kri­tič­nih komen­ta­ra u sklo­pu jav­ne ras­pra­ve o SPUO koja tra­je do 16. velja­če. Svi zain­te­re­si­ra­ni mogu vrlo jed­nos­tav­no pos­la­ti komen­ta­re upi­som svo­ga ime­na te e‑mail adre­se putem inter­net­ske stra­ni­ce kam­pa­nje S.O.S. za Jadran.

Ovu kam­pa­nju gra­đa­ni mogu podr­ža­ti i putem Facebook stra­ni­ce. U prvih 15 sati kam­pa­nju je na Facebooku podr­ža­lo pre­ko 2.300 oso­ba, dok ih je već više sto­ti­na upu­ti­lo komen­ta­re nad­lež­nim institucijama.

Uz cvje­ta­ju­ći turi­zam kao jed­ne od naj­per­s­pek­ti­vi­jih gos­po­dar­skih gra­na u Hrvatskoj, tra­že­nje oprav­da­nja za naf­t­ne bušo­ti­ne u Jadranu s pri­pa­da­ju­ćim pos­tro­je­nji­ma, cje­vo­vo­di­ma i pove­ća­nim tan­ker­skim pro­me­tom izgle­da kao težak zada­tak. Izrađivači Studije, u želji da oprav­da­ju zahvat, navo­de pla­ni­ra­ni pri­hod od nak­na­da i eks­plo­ata­ci­je naf­te, prem­da ne ras­po­la­žu infor­ma­ci­ja­ma o bro­ju bušo­ti­na koje će se reali­zi­ra­ti kao ni o tome hoće li se ili neće pro­na­ći naf­ta te u kojim će se koli­či­na­ma eks­plo­ati­ra­ti. Za raz­li­ku od toga, akci­den­ti s izli­je­va­njem naf­te spo­mi­nju se kao moguć­nost, ali se ne pro­cje­nju­ju ni kvan­ti­fi­ci­ra­ju mogu­će šte­te. Iskustva govo­re da moguć­nost nez­go­de s izli­je­va­njem naf­te pos­to­ji, a pos­lje­di­ce bi za mor­ski oko­liš Jadrana te za turi­zam i ribar­stvo ima­le raz­mje­re katas­tro­fe s dugo­roč­nim pos­lje­di­ca­ma. To pot­vr­đu­je i europ­ska Direktiva o sigur­nos­ti off-sho­re ins­ta­la­ci­ja za eks­plo­ata­ci­ju naf­te i pli­na iz 2013., koju Hrvatska nije još pre­ni­je­la u svo­je zako­no­dav­s­tvo, u kojoj sto­ji da ozbilj­ne hava­ri­je na tim pos­tro­je­nji­ma mogu ima­ti devas­ti­ra­ju­će i nepo­prav­lji­ve pos­lje­di­ce po mor­ski i obal­ni oko­liš i zna­čaj­ne nega­tiv­ne pos­lje­di­ce na obal­na gospodarstva.

Studija nema ana­li­zu pos­lje­di­ca even­tu­al­ne hava­ri­je s izli­je­va­njem naf­te u Jadranu, ali navo­di pos­lje­di­ce slič­nog doga­đa­ja u Meksičkom zalje­vu: “Oporavak zajed­ni­ce nakon akci­den­ta (pri­mjer izli­je­va­nja naf­te u Meksičkom zalje­vu): Visoka sto­pa depre­si­je tra­ja­la je do godi­nu dana nakon izli­je­va­nja naf­te. Dvije godi­ne nakon akci­den­ta, oko 20 % sta­nov­niš­tva i dalje je bilo pod utje­ca­jem depre­si­je. Ekonomski gubi­ci bili su naj­ve­ći izvor psi­ho­lo­ških zdrav­s­tve­nih pro­ble­ma u podru­čju koje je bilo, kako direk­t­no tako i indi­rek­t­no, pod utje­ca­jem akci­den­ta.» Bez obzi­ra na to i bez obzi­ra što nisu istra­ži­li pos­lje­di­ce tak­vog doga­đa­ja u malom i zatvo­re­nom Jadranu, nega­tiv­ni utje­caj istra­ži­va­nja i eks­plo­ata­ci­je naf­te pro­cje­nju­ju se – zanemarivim.

Osim katas­tro­fal­nih zaga­đe­nja naf­tom, pos­to­je i ona «redov­na», o koji­ma u Studiji tako­đer nema spo­me­na. Prema istra­ži­va­nju objav­lje­nom 2009. godi­ne koje je pro­ve­la Oil and Gas UK (“Accident Statistics for Offshore Units on the UKCS 1990 – 2007”), u peri­odu od 1990. do 2007. godi­ne na fik­s­nim plat­for­ma­ma u UK zabi­lje­že­no je 5871 nez­go­da, s učes­ta­loš­ću od 3,4 nez­go­de po plat­for­mi godiš­nje. Požari su se doga­đa­li 0,412 puta godiš­nje po pos­tro­je­nju, eks­plo­zi­je 0,024 puta, a ispu­šta­nje uglji­ko­vo­di­ka doga­đa­lo se 1,76 puta godiš­nje po plat­for­mi. Ako se uzme taj engle­ski pro­sjek i vijek tra­ja­nja plat­for­me od 25 godi­na, dola­zi­mo do broj­ke od 44 izli­je­va­nja uglji­ko­vo­di­ka po plat­for­mi u more.

Deset istraž­nih polja za koje je Vlada počet­kom siječ­nja 2015. usvo­ji­la Odluke o izda­va­nju dozvo­le za istra­ži­va­nje i eks­plo­ata­ci­ju uglji­ko­vo­di­ka na Jadranu gra­nič­ne s Nacionalnim par­ko­vi­ma Teleščica , Kornati, Mljet te se nala­ze u bli­zi­ni Dubrovnika i Herceg Novog.

S.O.S. ZA JADRAN: BEZ NAFTNOG ZAGAĐENJA!

Namjera je u kam­pa­nju uklju­či­ti što veći broj ini­ci­ja­ti­va i orga­ni­za­ci­ja. Trenutno kam­pa­nju vode udru­ge iz naci­onal­ne oko­liš­ne mre­že Zeleni forum: Zelena akci­ja (Zagreb), Sunce (Split), Zelena Istra (Pula), Žmergo (Opatija) i BIOM (Zagreb) u surad­nji s Greenpeace Hrvatska i WWF Adria, sto­ji u pri­op­će­nju Zelene Istre.[/lang_hr]

Izvor

Slika

• SOS za Jadran
• Udruga Zelena Istra