Razgovor s Romeom Đomlijom – švedski vinili za pulski punk

[lang_hr]Potvrde o pos­to­ja­nju u 80-ima, pul­skoj sce­ni u pos­ljed­nje vri­je­me sti­žu u obli­ku vinil­nih plo­ča iz Švedske?! Nakon dva zabo­rav­lje­na albu­ma Golih Jaja i mate­ri­ja­la gru­pe 77 objav­lje­nih u edi­ci­ji neza­vis­nog šved­skog izda­va­ča NE Records nedav­no je u istom izda­nju objav­ljen i album Besposličara. Materijal snim­ljen pri­je 30 godi­na remixi­ran i mas­te­ri­zi­ran poka­zu­je kak­va se sjaj­na glaz­ba svi­ra­la u Puli tih godi­na. Zlatno disko­graf­sko doba biv­še drža­ve ipak je u slu­ča­ju Pule debe­lo zaka­za­lo, pa je neprav­da isprav­lje­na zahva­lju­ju­ći Habiju i nje­go­voj izda­vač­koj kući. Objavljivanje ove plo­če pra­vi je raz­log za raz­go­vor s jed­nim od glav­nih i odgo­vor­nih za pos­to­ja­nje Besposličara – Romeom Đomlijom.[/lang_hr]

[lang_hr]- Besposličari su nas­ta­li jer smo ja i Matić (pokoj­ni Robert, boljim poz­na­va­oci­ma glaz­be­nih pri­li­ka ne samo u Puli poz­na­ti­ji kao Johhny Montezaro) htje­li ima­ti bend. On je živio u susjed­stvu, u Valturskoj. Poznavali smo se i izla­zi­li na ista mjes­ta. Prije Besposličara imao sam bend sa Dorijanom i Ivicom (kas­ni­je u prvoj pos­ta­vi Spoonsa) koji je nas­tao nakon što smo se vra­ti­li iz voj­ske 1982. godi­ne. Međutim, raziš­li smo se glaz­be­no nakon nekog vre­me­na i ja sam odlu­čio radi­ti s Matićem. Najprije to nisu bili Besposličari nego jedan dru­gi bend u kojem je bub­nje­ve svi­rao Kruno (Gola jaja). Uglavnom, taj bend s Krunom nije dugo pos­to­jao. Imali smo par svir­ki po mjes­nim zajed­ni­ca­ma, ali to nije išlo. Kasnije kada smo naš­li basis­tu ja i Matić smo odlu­či­li radi­ti Besposličare. Basist je bio Fric (Nenad Marjanović, kas­ni­je KUD Idijoti) kojeg mi je pre­po­ru­čio Sale Veruda. Još od pri­je u kom­bi­na­ci­ji sam imao i Stipicu (Bobić) bub­nja­ra koji je znao dola­zi­ti na pro­be s proš­lim ben­dom i koji je sja­jan drum­mer. Problem je tada bio što su svi basis­ti svi­ra­li nešto kao jazz rock, tako se to tada zva­lo, a mi smo htje­li nešto dru­go. Bio sam sigu­ran, na osno­vu iskus­tva sa pri­jaš­njim ben­do­vi­ma, da tre­ba svi­ra­ti jed­nos­tav­ni­je jer ina­če od toga neće biti ništa. I onda sam ti ja pitao Frica da li želi svi­ra­ti kao Ramonsi i on je rekao – da i to je to. Krenuli smo svi­ra­ti i bilo je odlič­no. Sama ide­ja da svi­ra­mo Ramonse bila je čud­na jer su tada aktu­al­ni bili ben­do­vi poput Humnan League i tako­zva­ni syn­th pop. Svirati Ramonse tada nije bilo in nego out.[/lang_hr]

[lang_hr]- Ali nis­te svi­ra­li obra­de Ramonsa?[/lang_hr]

[lang_hr]- Ne. Svirali smo našu muzi­ku koja je bila na tra­gu Ramonsa. Matić je defi­ni­tiv­no bio u punk-roc­ku. On i nje­gov zrman Edo Govedo i osta­la eki­pa svi­ra­li su u ben­do­vi­ma kao, na pri­mjer Pušteni s lan­ca. Kad sam se vra­tio iz voj­ske 1982. u Puli je pos­to­ja­la neka nova gene­ra­ci­ja pun­ke­ra koja je slu­ša­la i svi­ra­la punk po uzo­ru na Probleme i slič­ne bandove.[/lang_hr]

[lang_hr]- Koliko ste tada odr­ža­li kon­ce­ra­ta?[/lang_hr]

[lang_hr]- Pa nismo ima­li puno svir­ki. Barem je to nama tako izgle­da­lo. A opet smo više svi­ra­li nego što ben­do­vi svi­ra­ju danas. Mi smo htje­li svi­ra­ti sva­ki vikend, ha, ha. A svi­ra­li smo jedan­put, dva­put mje­seč­no. Svirali smo po mjes­nim zajed­ni­ca­ma ili u Kopru, Labinu, a jedan­put i u Rijeci.[/lang_hr]

[lang_hr]- Gdje ste sni­mi­li mate­ri­jal koji sa našao na plo­či?[/lang_hr]

[lang_hr]- Snimili smo demo sa Mirom Milanovićem. On je pri­je toga plo­vio pa si je kupio dobru opre­mu za sni­ma­nje. I to je zvu­ča­lo solid­no. Drugi demo smo sni­mi­li na Radio Puli, ali je taj sni­mak bio koma. Ja sam ga sada za plo­ču, zahva­lju­ju­ći moder­noj teh­no­lo­gi­ji, uspio sre­di­ti da zvu­či dobro. Na plo­či sve zvu­či vrlo ujed­na­če­no i dora­đe­no, imaš dojam pra­vog stu­dij­skog albu­ma. Sve pje­sme koje su Besposličari napra­vi­li nala­ze se na plo­či osim jed­ne koju smo svi­ra­li uži­vo kada smo bili pred­gru­pa Bijelom Dugmetu u Domu Mladosti.[/lang_hr]

[lang_hr]- Kako je doš­lo do svir­ke s Bijelim Dugmetom?[/lang_hr]

[lang_hr]- Tada je u pos­ta­vi umjes­to Stipice na bub­nje­vi­ma bio Vili Parlov, koji naža­lost nije više među nama. Bio je nešto mla­đi od nas, a kad je Stipica oti­šao u voj­sku Vili ga je zami­je­nio. Bio je isto tako odli­čan drum­mer, a nje­gov sta­ri nam je sre­dio tu svir­ku. On je znao nekog iz Doma Mladosti i tako smo zasvi­ra­li pri­je Dugmeta. I bili smo dobri, odlič­ni (smi­jeh). Imali smo dobar sound i svi­ra­li smo pod upa­lje­nim svje­tli­ma, ali nam to nije bilo važ­no. Svirali smo na veli­kom sta­geu pred krca­tom dvo­ra­nom. Ono što je bit­no, za raz­li­ku od danas, je da su tada lju­di bili zain­te­re­si­ra­ni za ben­do­ve i dava­li su im neku ener­gi­ju. Dolazilo se na kon­cer­te sa željom da se bend osje­ti i doži­vi. Neki su ben­do­vi bili bolji, neki loši­ji, ali danas to ne pos­to­ji. Danas je to ona­ko kako je, tapija.[/lang_hr]

[lang_hr]- Zašto je to tako?[/lang_hr]

[lang_hr]- Ne znam. Ali znam da je tada to ben­do­vi­ma bilo dobro. Ako ti publi­ka daje tu ener­gi­ju onda si net­ko i nešto – pra­va rock zvi­jez­da. A izmiš­lje­ne glaz­be­ne zvi­jez­de koje danas imaš, to nije ništa, to je ono “aj bog”. Nekad je u medi­ji­ma vla­dao fokus na odre­đe­ne stva­ri, a danas je to ras­pli­nu­to po inte­re­ne­tu i web por­ta­li­ma na koji­ma imaš veli­ki izbor muzi­ke i na koji­ma možeš izgu­bi­ti sate i sate, a da ništa ne saz­naš. Onda su pos­to­ja­li maga­zi­ni poput Džuboksa, kas­ni­je i Ritma, koje su svi čita­li i ako ti je u nji­ma izaš­la recen­zi­ja svi su zna­li za tebe. A ako si se poja­vio na tele­vi­zi­ji onda si bio lik. U vri­je­me kad su Spoonsi kre­nu­li ne samo da su nas zva­li na tele­vi­zi­ju i sni­mi­li nam spot nego su nam to i pla­ti­li pris­toj­nim hono­ra­rom. Honorar je bio kao za svir­ke. Danas toga nema.[/lang_hr]

[lang_hr]- Prošlo je 30 godi­na izme­đu sni­ma­nja i objav­lji­va­nja ovog mate­ri­ja­la. Zašto to tada nije naprav­lje­no?[/lang_hr]

[lang_hr]- Zato što nije pos­to­jao izda­vač koji bi to obja­vio. Jedini koji su tada obja­vi­li album, a ima­li su zvuk sli­čan nama, bili su Partibrejkersi. Ploču im je obja­vio Jugoton i mogao si je naba­vi­ti bilo gdje. Bendovi poput nas nisu mogli doći do albu­ma jer je tada sve bilo šmin­ka. Pod utje­ca­jem ben­do­va iz Engleske pro­mi­je­ni­la se pozi­ci­ja rock ben­do­vi­ma. Sve su plo­če bile pre­pro­du­ci­ra­ne i radi­ofo­nič­ne iz stra­ha da to nit­ko neće slu­ša­ti. Jedinio su Brejkersi zvu­ča­li dru­ga­či­je, a objav­lji­va­nje plo­če za Jugoton bio je tada veli­ki uspjeh. Svejedno tada nisu mogli napra­vi­ti svir­ku u Puli jer čovjek koji je vodio Uljanik nije bio pre­tje­ra­no infor­mi­ran. To znam iz prve ruke jer sam ga ja išao pita­ti. Rekao mi je “Čuo sam za bend al ne bih to radio”. Mislio je da neće doći dovolj­no lju­di, a vje­ro­jat­no je bio i u pravu.[/lang_hr]

[lang_hr]- Koji je pra­vi raz­log ras­pa­da Besposličara?[/lang_hr]

[lang_hr]- Pravi raz­log je zlo­ba zavid­nih supar­ni­ka iz kon­ku­rent­skih ben­do­va. Kao i uvi­jek. Ovo je važ­no, to napi­ši veli­kim slovima.[/lang_hr]

[lang_hr]- Pulska spi­ka…[/lang_hr]

[lang_hr]- Ne, ne, svjet­ska spi­ka. Samo što to ben­do­vi ne pri­mje­ću­ju kada ima­ju 20 nego kas­ni­je s 40 godi­na. Ni mi, a ni svi zlob­ni­ci nisu zna­li da je to tako.[/lang_hr]

[lang_hr]- Nakon Besposličara nas­ta­li su Spoonsi.[/lang_hr]

[lang_hr]- Zlobnici su tada odah­nu­li, ali ne za dugo. Spoonsi su osta­vi­li trag. Snimili smo plo­ču, pro­bi­li se u Zagrebu što Besposličarima nije uspje­lo. Ima jed­na inte­re­sant­na pri­ča u vezi punk-roc­ka u Puli 80-ih. Ja, Sale i jedan naš frend, koji više nije živ, sta­no­vi­ti Đimi kre­nu­li smo 1982. u Zagreb. Sale je imao neke kaze­te koje je htio odni­je­ti nekom kva­zi rock kri­ti­ča­ru u Studentski cen­tar i htje­li smo vidje­ti kako je u Zagrebu. Da li je to grad iz 1979. godi­ne, ono vri­je­me Azre, Filma… ili je nešto dru­go. Bio je nešto dru­go. To je bilo vri­je­me kada su Saletu rek­li “Daj Sale, ok je to, ali nemoj nas gnja­vi­ti s tim kaze­ta­ma”. Eto, sve sam ti rekao. Dok se nisu poja­vi­li Franjić i eki­pa koja podr­ža­va under­gro­und rock nije bilo mjes­ta za ben­do­ve poput Besposličara.[/lang_hr]

[lang_hr]- Danas ima­mo činje­ni­cu da pul­ske ben­do­ve koji su dje­lo­va­li u 80-ima objav­lju­je čovjek koji živi i radi u Švedskoj, a ne net­ko iz Pule ili s ovih pros­to­ra.[/lang_hr]

[lang_hr]- Znaš zašto, možda ga Šveđenke poti­ču na to, ha ha ha… Spomenuo bih i Borisa Furlana iz Kopra koji je bio bitan čovjek za pul­sku sce­nu. Zahvaljujući nje­mu su i Besposličari i Spoonsi čes­to nas­tu­pa­li u Kopru, a obja­vio je i prve sin­gli­ce Idijotima. U Kopru je pos­to­jao klub koji je sadr­žaj­no dje­lo­vao poput nekih europ­skih klu­bo­va koje finan­ci­ra drža­va ili lokal­na zajed­ni­ca i koji zovu neke mla­de indie artis­te da svi­ra­ju i da ih publi­ka može vidje­ti. Kod nas to nikad nije pos­to­ja­lo. Naše prve svir­ke sa Spoonsima u Zagrebu bile su isklju­či­vo na komer­ci­jal­nim osno­va­ma. Za prvu svir­ku Spoonsa u Zagrebu, a to je bilo u Kulušiću, Franjić je kod orga­ni­za­to­ra garan­ti­rao sa svo­jom lovom. Trebalo bi izvu­ći neku lovu od lokal­ne zajed­ni­ce, od nekog tko ima slu­ha za to i pres­li­ka­ti taj model i dati kom­pe­tent­nim lju­di­ma da u Puli vode jedan takav klub u koji bi dovo­di­li kva­li­tet­ne ben­do­ve koji nas­tu­pa­ju u bli­zi­ni i za malo love. Ti kva­li­tet­ni ben­do­vi mogli bi potak­nu­ti doma­će ben­do­ve da nešto vide i da se oni jed­nog dana usu­de sta­ti na stage.[/lang_hr]

[lang_hr]- Radiš na nekim novim glaz­be­nim mate­ri­ja­li­ma?[/lang_hr]

[lang_hr]- Ovo novo više nije novo jer je to mate­ri­jal koji je nas­tao pri­je godi­nu dvi­je. To sam radio doma s ciljem da ne radim više ono što sam radio u Spoonsima. Definitivno sam odus­tao od Spoonsa jer je to proš­lo, mis­lim OK je, ali ja to više ne želim radi­ti. Od 2008. godi­ne inten­ziv­no slu­šam nove ame­rič­ke ben­do­ve koji mi odgo­va­ra­ju i koji ima­ju veze s onim što želim radi­ti. Bendovi su veza­ni uz new wave, punk, indie i pos­t­punk sce­nu. Vidio sam da ti ben­do­vi rade, na sit­no, ali pos­to­je i ima­ju neka­kav medij­ski pros­tor prvens­tve­no na inter­ne­tu. Ne pro­da­ju puno plo­ča, ali svi­ra­ju i to naj­vi­še u Europi. Pod utje­ca­jem toga počeo sam radi­ti stva­ri za novi bend s ciljem da Suzy pje­va i na kra­ju sam napra­vio mate­ri­jal za cije­lu plo­ču. Osim mene i Suzy sada radi­mo s Gotalom na bub­nje­vi­ma i nadam se da će to uspje­ti. Rano je govo­ri­ti. Tek kad sni­miš mate­ri­jal vidiš da li to funk­ci­oni­ra ili ne. Bitno je da mi svi­ra­mo i stva­ra­mo. I da se vese­li­mo u životu.[/lang_hr]

[lang_hr]Razgovarao Branimir SLIJEPČEVIĆ[/lang_hr]

http://youtu.be/JIulCO_B44U

• Besposličari
• NE Records
• Romeo Đomlija