Više od političkog pamfleta

KINO: SNAJPERIST, reda­te­lja Clinta Eastwooda

Vremešni Clint Eastwood je tije­kom proš­le godi­ne dovr­šio čak dva biograf­ska fil­ma, čime je još jed­nom doka­zao iznim­nu kre­ativ­nu vital­nost za čovje­ka svo­je život­ne dobi (rođen 1930).

Osim što se bavio osni­va­či­ma slav­ne ame­rič­ke gru­pe “The Four Seasons” (Jersey Boys), Eastwood je poseg­nuo za memo­ari­ma pokoj­nog ame­rič­kog snaj­pe­ris­ta Chrisa Kylea (Snajperist) te iza­zvao mnoš­tvo kon­tro­verz­nih reak­ci­ja diljem Amerike i ostat­ka svi­je­ta. Dok su ame­rič­ki kon­zer­va­tiv­ci, oče­ki­va­no, iznim­no zado­volj­ni fil­mom i u nje­mu vide iskre­no veli­ča­nje domo­ljub­lja, lje­vi­čar­ska kri­ti­ka, naro­či­to izvan Amerike, anga­ži­ra­no napa­da Eastwooda zbog slav­lje­nja šovi­niz­ma i ame­rič­ke osva­jač­ke politike.

Na reak­ci­je ame­rič­kih des­ni­ča­ra neće­mo tro­ši­ti rije­či, ali ipak valja upo­zo­ri­ti na dje­lo­mič­nu krat­ko­vid­nost u sta­vo­vi­ma lje­vi­čar­skih kri­ti­ča­ra. Eastwood je svog pro­ta­go­nis­ta vjer­no pri­ka­zao u kon­tek­s­tu miljea iz kojeg potje­če (nedjelj­ni posje­ti crk­vi, rodeo jaha­nje, piće i žene, vatre­no oruž­je i lov), ali to ne zna­či da reda­telj tak­vo pona­ša­nje uzdi­že i veli­ča, nego ga jed­nos­tav­no poka­zu­je tak­vim kak­vo u stvar­nos­ti jest. Vjerojatno se mno­gi­ma ne svi­đa činje­ni­ca da des­ni­čar tako­đer može poka­zi­va­ti emo­ci­je i ljud­skost, možda bi radi­je vidje­li kari­ka­tu­ru lika koja se ukla­pa u nji­ho­vo poima­nje des­ni­ča­ra, ali Eastwooda oči­to ne zani­ma takav pristup.

Uostalom, broj­ni napa­da­či “Snajperista” svo­je­vre­me­no su iznim­no hva­li­li “Narednika Jamesa” (reda­te­lji­ca Kathryn Bigelow), iako je riječ o vrlo slič­nom kon­ci­pi­ra­nim liko­vi­ma. Obojica su “psi rata”, ovis­ni o akci­ji i adre­na­li­nu boji­šta, dok se u pri­vat­nim živo­ti­ma sna­la­ze vrlo teško, ali raz­li­ka je u nji­ho­voj poli­tič­koj ori­jen­ta­ci­ji. Dok se za Jamesa čini da je uop­će nema, Kyle je ispu­njen domo­ljub­nim osje­ća­ji­ma i to kod anga­ži­ra­ni­jih gle­da­te­lja, osjet­lji­vih na ame­rič­ku vanj­sku poli­ti­ku, stva­ra problem.

Najzad valja istak­nu­ti i nadah­nu­to nara­tiv­no kori­šte­nje apsur­da iz živo­ta Eastwoodovog pro­ta­go­nis­ta. Kyle je smak­nuo barem 160 lju­di na iznim­no opas­nom irač­kom tere­nu, a nije mu pala dla­ka s gla­ve, da bi ga naj­zad sre­dio nje­gov subo­rac s teškim psi­hič­kim pro­ble­mi­ma koje­mu je htio pomo­ći. Taj obrat otva­ra i neka meta­fi­zič­ka pita­nja, poput ono­ga je li Kylea naj­zad ipak sti­gla neka viša prav­da. “Snajperist” vje­ro­jat­no nije film bez mana, ali sva­ka­ko je puno više od poli­tič­kog pam­fle­ta ame­rič­ke desnice.

Elvis Lenić