Malo u velikom

KINO: ODRASTANJE, reda­te­lja Richarda Linklatera

Iako s veli­kim zakaš­nje­njem u odno­su na hrvat­sku pre­mi­je­ru i dodje­lu Oscara, veče­ras se u pul­skom kinu poči­nje pri­ka­zi­va­ti zna­me­ni­ti ame­rič­ki film “Odrastanje” (Boyhhood).

Redatelj Richard Linklater pra­tio je nas­lov­nog lika Masona (Ellar Coltrane) punih 12 godi­na, od ranog dje­čaš­tva do odla­ska na fakul­tet, stva­ra­ju­ći jedins­tve­ni slu­čaj igra­no­film­ske pro­duk­ci­je u povi­jes­ti fil­ma. Prateći Masonovo odras­ta­nje svje­do­či­mo nje­go­vim i ses­tri­nim (Lorelei Linklater) obi­telj­skim okol­nos­ti­ma, odno­si­ma s briž­nom maj­kom (Patricia Arquette) koja nema sre­će u lju­bav­nim veza­ma, kao i pri­ja­telj­ski nas­tro­je­nom ocu (Ethan Hawke) koji je nakon razvo­da zas­no­vao novu obitelj.

Linklater nig­dje izrav­no ne isti­če koli­ko je vre­me­na proš­lo, jedi­no što sig­na­li­zi­ra pro­tok vre­me­na su pro­mje­ne na lici­ma nje­go­vih pro­ta­go­nis­ta i to je bri­ljant­no izve­de­no. Zapravo, “Odrastanje” je u nači­nu sni­ma­nja i raz­ra­de sek­ven­ci vrlo slič­no nje­go­vim rani­jih fil­mo­vi­ma (Prije svi­ta­nja, Prije pono­ći), koji nepre­ten­ci­oz­nim pris­tu­pom govo­re o živo­ti­ma obič­nih lju­di. Činjenica jest da i ovdje gle­da­mo sasvim obič­na lju­bav­na razo­ča­ra­nja, puber­tet­ske pro­ble­me, obi­telj­ske odno­se i slič­no, cije­li niz poja­va tije­kom odre­đe­nog život­nog raz­dob­lja koje svat­ko od nas pro­živ­lja­va, ali spa­ja­njem tih malih odsje­ča­ka neči­jih sud­bi­na reda­telj stva­ra veli­čans­tve­nu meta­fo­ru naj­ve­ćeg čuda na kugli zemaljskoj.

Zanimljivo je da svo­jim suz­dr­ža­nim i nena­met­lji­vim pris­tu­pom Linklater govo­ri o živo­tu dub­lje i slo­je­vi­ti­je od, pri­mje­ri­ce, jed­nog Malicka, koji u novi­jim fil­mo­vi­ma poka­zu­je sve veće ambi­ci­je i pose­že za barok­nim vizu­al­nim sti­lom. “Odrastanje” nije samo pose­ban slu­čaj u povi­jes­ti film­ske pro­duk­ci­je, nego i u nači­nu kojim pomo­ću jed­nos­tav­nih odsje­ča­ka sva­kod­ne­vi­ce pri­ka­zu­je veli­ku fre­sku života.

Elvis Lenić