Predstavljen projekt Muzil Starter

U Hrvatskoj gos­po­dar­skoj komo­ri Županijskoj komo­ri Pula čla­no­vi udru­ge Zelena Istra i zadru­ge Praksa u uto­rak su pred­sta­vi­li pro­jekt Muzil Starter, nakon što su ide­ju lani u ruj­nu prvi put jav­nos­ti pred­sta­vi­li u Društvenom cen­tru Rojc. Projekt su u među­vre­me­nu, u sklo­pu pro­gra­ma “Projekti 100”, pre­da­li Državnom ure­du za uprav­lja­nje držav­nom imo­vi­nom (DUUDI), koji je u siječ­nju iska­zao inte­res za ide­ju Muzil Starter i dao načel­nu suglas­nost. Cilj pro­jek­ta je inte­gri­ra­ti podru­čje polu­oto­ka Muzil u urba­ni sus­tav gra­da Pule, koris­ti­ti nje­go­ve pros­tor­ne resur­se za razvoj lokal­nog podu­zet­niš­tva i općeg druš­tve­nog stan­dar­da u gra­du, te uspos­ta­vi­ti odr­ži­vi model uprav­lja­nja i odr­ža­va­nja Muzila.

“Nadležnost nad Muzilom je nakon Ministarstva obra­ne pri­pa­lo DUUDI‑u, koji čini se nema slu­ha za nas­to­ja­nja pul­ske Gradske upra­ve da se izbo­ri za uprav­lja­nje tim podru­čjem”, nave­la je u uvod­nom izla­ga­nju pred­sjed­ni­ca Zelene Istre, Dušica Radojčić. Ponovivši ukrat­ko osnov­ne činje­ni­ce o više­go­diš­njim pri­je­po­ri­ma oko pita­nja pre­na­mje­ne te biv­še voj­ne zone, pod­sje­ti­la je i na rezul­ta­te istra­ži­va­nja pro­ve­de­nih u lje­to proš­le godi­ne, koji su poka­za­li da 90% gra­đa­na Pule sma­tra da, dok mu se ne utvr­di traj­na namje­na, zgra­de na Muzilu tre­ba dati na pri­vre­me­no kori­šte­nje civil­nom sek­to­ru koji će slu­ži­ti potre­ba­ma Puljana. “Muzil je jako velik i za reali­za­ci­ju pros­tor­nog pla­na pre­dvi­đe­nog na tom podru­čju tre­bat će jako puno vre­me­na, možda i više od deset godi­na, a u među­vre­me­nu pri­je­ti mu devas­ta­ci­ja i pro­pa­da­nje. Izlaz iz pat-pozi­ci­je potra­ži­li smo po prin­ci­pu naj­ma­njeg zajed­nič­kog naziv­ni­ka, s kojim se svi sla­žu, a to je u ovom slu­ča­ju: potre­ba da se pros­tor zašti­ti i tako izbjeg­ne sud­bi­nu dru­gih biv­ših voj­nih zona, te da se sta­vi u funk­ci­ju za lokal­nu zajed­ni­cu. Želimo poka­za­ti da je ide­ja pri­vre­me­nog kori­šte­nja ispla­ti­va i odr­ži­va za Pulu, te može doves­ti do pozi­tiv­nih eko­nom­skih i soci­jal­nih uči­na­ka za lokal­nu zajed­ni­cu”, rek­la je Radojčić. Nadodala je kako ovaj pro­jekt ima moguć­nost siner­gij­skog dje­lo­va­nja s pro­jek­tom kan­di­da­tu­re Pule za Europsku pri­jes­tol­ni­cu kul­tu­re 2020., te da su oba veli­ka pri­li­ka za grad, uz napo­me­nu da su pret­pos­tav­ke za nji­ho­vo ostva­re­nje dija­log i surad­nja, te da se bez uklju­či­va­nja svih dioni­ka oni napros­to neće dogoditi.

Istaknuvši da će model pre­na­mje­ne ovi­si­ti i o poli­tič­koj podr­š­ci jer mogu­će su i raz­ne biro­krat­ske pre­pre­ke, Radojčić je za 9. lip­nja naj­a­vi­la kon­fe­ren­ci­ju koja će se naj­vje­ro­jat­ni­je odr­ža­ti na Muzilu i na kojoj će biti pred­stav­lje­na konač­na ver­zi­ja Muzil Startera, te je pozva­la sve zain­te­re­si­ra­ne da do tada svo­ja miš­lje­nja i pri­jed­lo­ge za pobolj­ša­nje i pro­ši­re­nje ovog pro­jek­ta šalju na adre­su Zelene Istre.

Emil Jurcan, upra­vi­telj zadru­ge Praksa, izlo­žio je krat­ku ana­li­zu ras­po­lo­ži­vog pros­to­ra, čija namje­na bi – naj­ši­re reče­no – obu­hva­ća­la gos­po­dar­ske i druš­tve­ne aktiv­nos­ti koje bi se pre­ciz­ni­je odre­di­le suk­lad­no inte­re­si­ma koris­ni­ka. Riječ je o tako­zva­noj zoni Regrutnog cen­tra, koja se pros­ti­re na 29 hek­ta­ra, što je sve­ga 12% ukup­ne povr­ši­ne polu­oto­ka. Tu se nala­zi i utvr­da Maria Luisa za koju je nova namje­na već dogo­vo­re­na. Naime MORH i Ministarstvo kul­tu­re već zajed­no s Vojnim muze­jom u Zagrebu rade na pre­tva­ra­nju tog pros­to­ra u Pomorski muzej. Preostalih devet obje­ka­ta ima ukup­no oko 20.000 četvor­nih meta­ra koris­ne povr­ši­ne, što je dovolj­no da se tu zapos­li oko 750 lju­di. Usporedbe radi – povr­ši­na DC‑a Rojc je 16.000 četvor­nih meta­ra. Naravno, pro­jekt se ne može odmah reali­zi­ra­ti u cije­lom tom prostoru,već bi se on popu­nja­vao pos­te­pe­no i s ponu­đe­nim sadr­ža­ji­ma koji su u skla­du s potre­ba­ma grada.

Jurcan je naveo da Muzil Starter za finan­ci­ra­nje pre­dvi­đa dva mode­la. Prvi je da koris­ni­ci sami ulo­že u ure­đe­nje pros­to­ra koje bi dobi­li na pri­vre­me­no kori­šte­nje, bez pla­ća­nja naj­am­ni­ne. Drugi model bio bi da drža­va iznajm­lju­je pros­to­re u čije bi pre­ure­đe­nje pret­hod­no ulo­ži­la potreb­na sred­stva. Moguć je i svo­je­vr­stan hibrid – kom­bi­na­ci­ja oba mode­la – nagla­sio je Jurcan.

Ekonomist Bojan Bajić u nas­tav­ku je pred­sta­vio model akce­la­ra­to­ra ili kre­ativ­nih inku­ba­to­ra s ciljem pro­mi­ca­nja raz­li­či­tih pro­izvo­da i uslu­ga s tržiš­nim poten­ci­ja­lom, koji su kod nas još uvi­jek rijet­kost. Kao pri­mje­re dobre prak­se naveo je Varaždin, Osijek, Rijeku i Čakovec koji već ima­ju slič­ne inku­ba­to­re. Kao glav­nu pre­pre­ku za poče­tak tak­vih pro­gra­ma naveo je nedos­ta­tak finan­ci­ja, te naj­a­vio da drža­va pri­pre­ma pro­gra­me i sred­stva u tom prav­cu. Bajić je nagla­sio da je pro­jekt Muzil Starter u skla­du sa Strategijom gos­po­dar­skog razvo­ja Grada Pule, koja pre­dvi­đa razvoj podu­zet­nič­ke infras­truk­tu­re kao i uklju­či­va­nje sve­uči­liš­ne zajednice.

U nas­tav­ku, Nives Miošić, vodi­te­lji­ca Istraživačkog cen­tra GONG‑a, pred­sta­vi­la je tri mode­la jav­nog uprav­lja­nja – prvi, “novi jav­ni menadž­ment”, potje­če iz vre­me­na Margaret Thatcher i Ronalda Regana i foku­si­ra se na pri­va­ti­za­ci­ju jav­nih uslu­ga i sma­nje­nje držav­nih nad­lež­nos­ti, ali na gra­đa­ne gle­da isklju­či­vo kao na kup­ce. Drugi, “novo biro­krat­sko uprav­lja­nje”, je model s jakom regu­la­ti­vom, hije­rar­hi­jom i stro­gim inge­ren­ci­ja­ma, gdje drža­va zadr­ža­va mono­pol nad jav­nim uslu­ga­ma. Treći, za koji Miošić sma­tra da je naj­prik­lad­ni­ji za Muzil, naj­no­vi­ji je model koji u svi­je­tu pos­ta­je sve zas­tup­lje­ni­ji, tako­zva­no “novo par­ti­ci­pa­tiv­no uprav­lja­nje”. Zasniva se na nače­li­ma mrež­nog uprav­lja­nja i učin­ko­vi­ti­ji je od cen­tra­li­zi­ra­nog uprav­lja­nja, te se kroz izgrad­nju među­sob­nog povje­re­nja sudi­oni­ka može razvi­ti u part­ner­sko uprav­lja­nje. “Muzil je stra­te­ški resurs ne samo Pule, nego i Istre i Hrvatske i nje­go­vo otva­ra­nje za rekre­ativ­ne i pos­lov­ne potre­be gra­đa­na može samo koris­ti­ti, a i pri­li­ka je za izgrad­nju i eks­pe­ri­men­ti­ra­nje s mode­li­ma par­ti­ci­pa­tiv­nog uprav­lja­nja, te može potak­nu­ti ras­pra­vu o nji­ma na naci­onal­noj razi­ni”, zaklju­či­la je Nives Miošić.

Nakon pre­zen­ta­ci­ja usli­je­di­la su pita­nja publi­ke. Na pita­nje o grad­skoj Upravi, čijih pred­stav­ni­ka nije bilo na pre­zen­ta­ci­ji i čija neza­in­te­re­si­ra­nost ili otvo­re­no pro­tiv­lje­nje pred­stav­lja­ju real­nu pre­pre­ku i opas­nost za razvoj ovog pro­jek­ta, Dušica Radojčić odgo­vo­ri­la je: “Ako su svi osta­li jas­ni u svo­jim smjer­ni­ca­ma, dje­lo­va­njem mogu uči­ni­ti puno i na tran­sfor­ma­ci­ji grad­ske Uprave. Mi ima­mo ustraj­nost i usre­do­to­če­nost na cilj i to bi tre­ba­lo biti prepoznato. ”

Naravno, glav­ni dugo­roč­ni cilj je da se Muzil, nakon 150 godi­na izo­li­ra­nos­ti, u pot­pu­nos­ti “vra­ti” gra­du, odnos­no da zaži­vi kao nje­gov sas­tav­ni dio. U tome je podr­ška Gradske upra­ve ključ­na, jer udru­ge nema­ju legi­ti­mi­tet da vode taj pro­ces. “Udruge mogu samo gura­ti ide­ju, ali u reali­za­ci­ji tre­ba­ju savez­ni­ke iz kul­tur­nog i druš­tve­no podu­zet­nič­kog sek­to­ra”, rek­la je Radojčić te je za dru­gu polo­vi­cu trav­nja naj­a­vi­la i jav­nu ras­pra­vu o mogu­ćim obli­ci­ma uprav­lja­nja Muzilom, s nagla­skom na par­ti­ci­pa­tiv­no uprav­lja­nje. Tom pri­go­dom zatra­žit će se i povrat­na infor­ma­ci­ja od Grada.

Tekst i foto Daniela KNAPIĆ

• GONG
• MUZIL STARTER
• zadruga praksa
• Zelena Istra