ZALJUBIMO SE U ZEMLJU – povodom Dana Majke Zemlje

Međunarodni dan pla­ne­ta Zemlje, 22.travnja, UN je pro­gla­sio i prvi put obi­lje­žio 1970. godi­ne, a od 2009. pre­ime­no­vao ga je u Dan Majke Zemlje (DMZ), na ini­ci­ja­ti­vu pred­stav­ni­ka Bolivije. To je uči­nje­no kako bi se nagla­si­lo da su Zemlja i nje­ni eko­sus­ta­vi naš jedi­ni dom, kako bi se jas­ni­je pro­mi­cao pogled na Zemlju kao cje­li­nu koja odr­ža­va sva živa bića u pri­ro­di, te kako bi se osvi­jes­ti­la zajed­nič­ka odgo­vor­nost za ozdrav­lje­nje našeg pore­me­će­nog odno­sa s pri­ro­dom, u kojem se čovjek name­će kao njen vlas­nik i onaj koji je tre­ba „ukro­ti­ti“, umjes­to uskla­đi­va­ti se s nje­nim narav­nim zako­ni­ma. Zanimljivo je da je Bolivija prva zem­lja koja je u svoj zako­no­dav­ni paket uve­la i Zakon Majke Zemlje, s njoj pri­pa­da­ju­ćim pra­vi­ma – na život, na raz­no­li­kost živo­ta, na čis­tu vodu i zrak, na rav­no­te­žu, obnav­lja­nje i život bez zaga­đe­nja. U zakon su uklju­če­ne i odgo­va­ra­ju­će oba­ve­ze drža­ve i gra­đa­na pre­ma Zemlji.

Danas na inter­ne­tu može­te pot­pi­sa­ti i peti­ci­ju kojom se od UNa tra­ži da usvo­ji Univerzalnu dek­la­ra­ci­ju o pra­vi­ma Majke Zemlje. U njoj, uz osta­lo, piše: „Prema današ­njim zako­ni­ma pri­ro­du tre­ti­ra­mo kao vlas­niš­tvo i ne može biti zas­tu­pa­na u sud­ni­ca­ma. Međutim, pri­ro­da je živo biće, u svim svo­jim obli­ci­ma. Svi smo mi dio Majke Zemlje, neraz­dvo­ji­va živu­ća zajed­ni­ca među­sob­no pove­za­nih sus­ta­va. Znanstvenoj zajed­ni­ci i gra­đa­ni­ma diljem svi­je­ta jas­no je da su svi obli­ci eks­plo­ata­ci­je i zaga­đe­nja dove­li do veli­kog isko­ri­šta­va­nja i uni­šte­nja Majke Zemlje.“

Od novi­jih dobrih eko-vijes­ti vri­je­di izdvo­ji­ti onu da je Costa Rica nedav­no pos­ta­la prva zem­lja s ener­ge­ti­kom u pot­pu­nos­ti iz obnov­lji­vih izvo­ra, te da će Bhutan usko­ro pos­ti­ći pos­tav­ljen si cilj da bude prva zem­lja u svi­je­tu s isklju­či­vo organ­skom poljo­pri­vre­dom. Službeni je stav vlas­ti u toj maloj hima­laj­skoj zem­lji da se u mje­re­nju napret­ka umjes­to BDP‑a tre­ba mje­ri­ti bru­to naci­onal­nu sre­ću u zem­lji, koja uklju­ču­je men­tal­no, duhov­no i eko­lo­ško bla­gos­ta­nje građana.

45. godiš­nji­ca DPZ‑a mogla bi biti naj­uz­bud­lji­vi­ja godi­na u eko­lo­škoj povi­jes­ti. Godina u kojoj si gos­po­dar­ski rast i odr­ži­vost pru­ža­ju ruke,u kojoj će svjet­ski lide­ri konač­no doni­je­ti obve­zu­ju­ći ugo­vor o kli­mat­skim pro­mje­na­ma, godi­na u kojoj će se gra­đa­ni i orga­ni­za­ci­je oslo­bo­di­ti od fosil­nih gori­va i svoj novac usmje­ri­ti u obnov­lji­va ener­get­ska rje­še­nja. Evo što je o tome u svo­joj poru­ci povo­dom DMZ‑a 2015. napi­sao Ban Ki-moon, Generalni sekre­tar UNa:  „Zemlja je naša vrhov­na maj­ka – zapa­nju­ju­ći pla­net koji od pam­ti­vi­je­ka podr­ža­va život u bez­broj obli­ka. Kao odras­li lju­di, mi pre­ras­ta­mo potre­bu za stal­nom maj­či­nom skr­bi, ali nika­da se ne može­mo oslo­bo­di­ti naše ovis­nos­ti o Majci Zemlji. Dok god živi­mo tre­ba­mo zrak, vodu, plod­no tlo i bez­broj dru­gih daro­va koje nam ovaj pla­net daru­je. Ta ovis­nost čini nepojm­lji­vom činje­ni­cu da smo dopus­ti­li da brz i čes­to nera­zu­man ljud­ski razvoj pore­me­ti toli­ko osjet­lji­vih sus­ta­va koji su dje­lo­va­li sklad­no tisuć­lje­ći­ma. Sve smo  svjes­ni­ji šte­te koju je naša vrsta pro­uz­ro­či­la – zaga­đe­nja, nes­ta­ja­nja resur­sa, bilj­nih i živo­tinj­skih vrsti koje su zauvi­jek izu­mr­le, jur­nja­ve pre­ma toč­ka­ma obra­ta koje mogu pro­mi­je­ni­ti način na koji naš pla­net funk­ci­oni­ra. Pored sveg tog zna­nja, još uvi­jek mora­mo pro­mi­je­ni­ti naše nači­ne djelovanja.

Ali mi to može­mo i 2015.ta dono­si kri­tič­nu pri­li­ku da to i uči­ni­mo. Ove godi­ne, svi­jet dovr­ša­va Plan odr­ži­vog razvo­ja nakon 2015. i nas­to­ji pos­ti­ći novi i smis­le­ni uni­ver­zal­ni ugo­vor o kli­mat­skim pro­mje­na­ma. Ovi pro­ce­si ima­ju poten­ci­jal rede­fi­ni­ra­nja naše buduć­nos­ti na bolje, isko­rje­nji­va­njem kraj­njeg siro­maš­tva u svim nje­go­vim obli­ci­ma, te rese­ti­ra­njem našeg odno­sa s pla­ne­tom i sva­kim živim bićem kojeg ona održava.“

Diljem svi­je­ta na DMZ odvi­ja­ju se raz­na pri­god­na doga­đa­nja, a ovdje izdva­ja­mo po prvi puta glo­bal­no koor­di­ni­ra­nu akci­ju sad­nje sta­ba­la, pre­ma sta­roj tra­di­ci­ji ame­rič­kih Indijanaca da se sve što joj se uzme Zemlji tre­ba vra­ti­ti. Očekuje se da će se u ovom glo­bal­nom uzvra­ća­nju Majci Zemlji biti zasa­đe­no oko mili­jar­du mla­di­ca. Kad smo kod sad­nje sta­ba­la, vri­je­di napo­me­nu­ti i da Puljani s pono­som mogu reći da se tak­ve akci­je u našem gra­du, zahva­lju­ju­ći gim­na­zij­skoj eko-gru­pi Lumeni i nji­ho­voj prof. Teodori Beletić, doga­đa­ju već 25 godina.

Ovu je godi­nu FAO – Organizacija UNa za hra­nu i poljo­pri­vre­du pro­gla­si­la Međunarodnom godi­nom tla, u nas­to­ja­nju da se stvo­ri glo­bal­na svi­jest o tlu kao o vital­noj kari­ci u zdrav­lju pla­ne­te i nje­nih sta­nov­ni­ka. Imati pla­net s tlom, kao tan­kom korom na povr­ši­ni pla­ne­ta gdje je moguć život, veli­ka je rijet­kost u sve­mi­ru u kojem veći­na pla­ne­ta nije živo. Na Zemlji pos­to­ji i nevje­ro­jat­na raz­no­li­kost tla. U raz­li­či­tim kli­mat­skim zona­ma tlo je raz­li­či­to i, suk­lad­no tome, raz­li­či­te su i bilj­ke koje su se pri­la­go­di­le ras­ti na nje­mu. Tlo je suče­lje izme­đu geolo­gi­je i biolo­gi­je, svo­je­vr­s­na živa koža Zemlje. Dok sto­ji­mo na koma­di­ću tla lako zabo­rav­lja­mo da je ono pod našim noga­ma samo 50% čvr­sto. Preostalih 50 pos­to su zapra­vo praz­ni pros­to­ri, pore ispu­nje­ne zra­kom, vode­nom parom i malom koli­či­nom teku­će vode. Upravo tu život dois­ta buja. Tim malim pros­to­rom teku hra­nji­ve tva­ri, ure­đu­je se funk­ci­oni­ra­nje tla, a sto­ga i funk­ci­oni­ra­nje cije­log eko-sustava.

Povodom DMZ‑a sve do 26. trav­nja ovdje se može bes­plat­no pogle­da­ti vrlo zanim­ljiv film na tu temu, „Simfonija tla“. Sniman na četi­ri kon­ti­nen­ta, s cije­nje­nim znans­tve­ni­ci­ma, poljo­pri­vred­ni­ci­ma i rančerima,crpeći iz drev­nih zna­nja i naj­su­vre­me­ni­je zna­nos­ti, film je umjet­nič­ko istra­ži­va­nje čudo­tvor­ne tva­ri tla. Razumijevanjem slo­že­nih odno­sa i uza­jam­nos­ti izme­đu tla, vode, atmo­sfe­re, bilja­ka i živo­ti­nja, poči­nje­mo cije­ni­ti slo­že­nu i dina­mič­nu narav tih dra­go­cje­nih resur­sa. „Simfonija tla“ istra­žu­je ljud­sku pove­za­nost sa Zemljom, kori­šte­nje i zlo­upo­ra­bu tla u poljo­pri­vre­di, krče­nju šuma i razvo­ju, ulo­gu zdra­vog tla u bor­bi za zdra­vu hra­nu, te naj­no­vi­ja znans­tve­na istra­ži­va­nja o ključ­noj ulo­zi tla u rje­ša­va­nju i naj­te­žih pita­nja zašti­te oko­li­ša našeg vremena.

“Spasiti tlo u 2015. godi­ni”, nije puka holis­tič­ka meta­fo­ra; Naše tlo umi­re, a usko­ro ćemo i mi, ako ne dje­lu­je­mo.- rek­la je u svo­joj novo­go­diš­njoj you-tube poru­ci nade za 2015. „Svi smo mi sje­me“ dr Vandana Shiva, poz­na­ta indij­ska znans­tve­ni­ca i eko-akti­vis­ti­ca. Ona pre­dvi­đa da ćemo poče­ti svje­do­či­ti ključ­nim zbi­va­nji­ma u glo­bal­noj bor­bi za svr­ga­va­nje kor­po­ra­tiv­ne sile istin­skom demo­kra­ci­jom. Ta doga­đa­nja, zas­no­va­na na real­nos­ti, ima­ju poten­ci­jal da budu obli­ko­va­na potre­ba­ma obič­nih gra­đa­na, a ne kam­pa­nja­ma i izmiš­ljo­ti­na­ma kor­po­ra­tiv­nih age­na­ta za odno­se s javnošću.

Za kraj, pre­no­si­mo vam krat­ki ins­pi­ra­tiv­ni tekst poz­na­tog zen uči­te­lja i pjes­ni­ka Thich Nhat Hanha „Probudite se za revo­lu­ci­ju“:

Svi može­mo doži­vje­ti osje­ćaj dubo­kog div­lje­nja i lju­ba­vi kada vidi­mo veli­ki sklad, ele­gan­ci­ju i lje­po­tu Zemlje. Jednostavna gra­na pro­cva­le treš­nje, oklop puža ili kri­lo šišmi­ša-svi svje­do­če o Zemljinoj maj­stor­skoj kre­ativ­nos­ti. Svaki napre­dak u našem znans­tve­nom razu­mi­je­va­nju pro­dub­lju­je naše div­lje­nje i lju­bav pre­ma ovoj čudes­noj pla­ne­ti. Kad dois­ta vidi­mo i razu­mi­je­mo Zemlju, u našim srci­ma rađa se lju­bav. Osjećamo se pove­za­no. To je zna­če­nje lju­ba­vi:  uje­di­nje­nost. Tek kad se ponov­no zalju­bi­mo u Zemlju naši će pos­tup­ci izvi­ra­ti iz pošto­va­nja i uvi­da u našu među­sob­nu pove­za­nost. No, mno­gi od nas su pos­ta­li otu­đe­ni od Zemlje, izgub­lje­ni, izo­li­ra­ni i usam­lje­ni. Preteško radi­mo, naši živo­ti su pre­za­pos­le­ni, nemir­ni smo i ras­tre­se­ni, gubi­mo se u tro­še­nju. Ipak, Zemlja je uvi­jek tu za nas, nude­ći nam sve što nam je potreb­no za našu pre­hra­nu i ozdrav­lje­nje: čudes­no zrno kuku­ru­za, osvje­ža­va­ju­ći potok, miris­nu šumu, veli­čans­tve­ni sni­je­gom pre­kri­ven pla­nin­ski vrh i rados­ni pjev pti­ca u zoru. Trebamo tro­ši­ti na način koji naše suosje­ća­nje odr­ža­va živim. Ipak, mno­gi od nas tro­še na nasi­lan način. Šume se sije­ku kako bi se uzga­ja­la sto­ka za gove­di­nu ili žito za alko­hol­na pića, dok mili­ju­ni u svi­je­tu umi­ru od gla­di. Smanjenje koli­či­ne mesa koju jede­mo i kon­zu­mi­ra­nja alko­ho­la istin­ski je čin lju­ba­vi pre­ma nama sami­ma, pre­ma Zemlji i jed­nih pre­ma dru­gi­ma. Već i samo jede­nje sa suosje­ća­njem može pomo­ći mije­nja­ti sta­nje s kojim se suoča­va naš pla­net i vra­ti­ti rav­no­te­žu. Potrebno je da se dogo­di revo­lu­ci­ja, a ona poči­nje unu­tar sva­ko­ga od nas. Moramo se pro­bu­di­ti i zalju­bi­ti u Zemlju.

Priredila Daniela KNAPIĆ

• Dan majke zemlje