“Into the unknown” i na vinilu? – razgovor s bandom Mighty Zazuum

Pulski band Mighty Zazuum osno­van je u siječ­nju 2010. godi­ne i ovih je dana pred izda­va­njem svog prvog albu­ma, kojeg su nas­lo­vi­li „Into the unk­nown“. Uspije li im crowd­fun­ding kam­pa­nja na stra­ni­ci Pledge Music, nada­ju se da će prvi­je­nac iza­ći i na vini­lu. Mighty Zazuum čine Vedran Župarić, Michel Camlić, Dina Ivas, Tomislav Šestan, te Alen Topalović. Ovaj raz­go­vor s „maga­re­ćom dru­ži­nom“ (kako sami sebe vole nazi­va­ti) obav­ljen je u ugod­noj atmo­sfe­ri na jed­noj nji­ho­voj probi

Zvuk Mighty Zazuuma obič­no se svr­sta­va u tzv. Staru ško­lu, pro­gre­siv­ni ili prog rock?

- To je naj­lak­ša defi­ni­ci­ja, da, iako u našoj svir­ci ima sva­če­ga. Ima pri­mje­sa psi­ho­de­li­je, meta­la, free jazza, drum and basea, voli­mo i elek­tro­ni­ku…  sve­ga po malo. Pokušavamo svi­ra­ti sve što voli­mo, a ipak ima­mo i neke godi­ne, nas­lu­ša­li smo se raz­no­li­ke muzi­ke – od Sinatre do death meta­la, npr. Napalm Deatha.

U pro­mo-mate­ri­ja­li­ma ste kao glav­ne glaz­be­ne utje­ca­je nave­li The Mars Volta, Kyuss, Tool…

- Ma, te utje­ca­je je u taj pro­mo sta­vio naš booker, Hrvoje, čis­to da se lju­di bolje sna­đu, da nas malo pre­ciz­ni­je odre­de, zato jer se uvi­jek tra­že neke ladi­ce u koje bi te se moglo svr­sta­ti. Onima koji slu­ša­ju slič­ne stva­ri tako ćemo biti bli­ži, lak­še će nas pronaći…

Najavili ste da će „Into the unk­nown“ sadr­ža­va­ti 8 duljih sklad­bi, ukup­no 50 minu­ta glaz­be, koli­ko ste dugo spre­ma­li materijal?

- Pjesme su dos­ta kom­pli­ci­ra­ne i dugo tra­ju. Radili smo ih neke tri do tri i pol godi­ne, a sni­mi­li smo ih u četi­ri dana na SAE ins­ti­tu­tu u Ljubljani. Tamo je sve i mik­sa­no. Prošlo je više od godi­nu dana, a još to nismo nig­dje obja­vi­li. Producent je bio naš dra­gi pri­ja­telj Perica Šuran, ina­če pro­fe­sor zvu­ka, mik­sa­nja i post pro­duk­ci­je na SAE ins­ti­tu­tu, dok je autor cje­lo­kup­nog omo­ta Darko Kujundžić. Što se tiče omo­ta još uvi­jek ga drži­mo u taj­nos­ti, ali usko­ro ćemo i to obja­vi­ti i vje­ru­je­mo da će lju­di biti ugod­no iznenađeni.

Specifičnost Mighty Zazuuma je da u pos­ta­vi ima­te dva basa, što vam daje pose­ban groove… 

- Da, zbog toga nam tre­ba još jedan dodat­ni aran­žman, zbog niske frek­ven­ci­je basa mora se pazi­ti da svat­ko od basis­ta ima druk­či­ji zvuk i aran­žman, uskla­di­ti sve to i s dioni­ca­ma dru­gih ins­tru­me­na­ta kao i s tiši­nom koju tako­đer valja spret­no uklo­pi­ti u kompoziciju.

Zajedno radi­te muziku?

- Uglavnom da, nema toga da net­ko done­se goto­vu pje­smu i kaže: evo, to ćemo svi­ra­ti. Zajedno ih stva­ra­mo na probama.

A tko radi tekstove?

- Za tek­s­to­ve su zadu­že­ni Vedran i Michel.

Na engle­skom su, da li zato jer vam je hrvat­sko trži­šte premalo? 

- Ma ne, više zato što ovaj stil muzi­ke na hrvat­skom zvu­či pretenciozno.

Pišete i o chemtrailsima?

- To je jed­na stvar koja možda bode u oči, napra­vi­li smo je pri­je tri godi­ne kad se o tome još nije puno govo­ri­lo, ali nika­ko ne želi­mo da nas lju­di pam­te samo po toj pje­smi, odnos­no toj tema­ti­ci. Da rezi­mi­ra­mo: Mi u svo­jim pje­sma­ma govo­ri­mo o pre­is­pi­ti­va­nju sebe i svi­je­ta oko sebe. To sva­ki malo anga­ži­ra­ni­ji band radi. Nismo mi ništa pamet­ni­ji od dru­gih, nego je to jed­nos­tav­no naše viđenje.

Glazbeno i ide­olo­ški se pok­la­pa­te? Ili, kako piše u vašem info mate­ri­ja­lu – ima­te istu život­nu filozofiju?

- Ma da. Nemaš u ovom gra­du neki velik izbor, tu smo mi koji se zna­mo i bli­ski smo već godi­na­ma, ima­mo ide­olo­ških povez­ni­ca, ali nismo svi isti, dapače!

Ovdje smo ušli u raz­gla­ba­nje o raz­nim tema­ma – od chem­tra­il­sa i haarp pos­tro­je­nja za koje se šuška da su možda pos­tav­lje­na i neg­dje u Hrvatskoj, pre­ko rase­lja­va­nja tre­ći­ne sta­nov­niš­tva Novog Zelanda zbog iska­pa­nja neke ruda­če koja se koris­ti u nano teh­no­lo­gi­ji, do oba­vez­nog cijep­lje­nja, čipi­ra­nja i raz­nih dru­gih nepo­dop­šti­na „novog svjet­skog poret­ka“ i „teori­ja zavje­ra“ koji­ma se Zazuumovci bave i u svo­jim pje­sma­ma, pa je slje­de­će pita­nje bilo mogu li naves­ti neki stih?

- Mi nismo opsjed­nu­ti teori­ja­ma zavje­re, već je to dio geopo­li­ti­ke koju pra­ti­mo u par tek­s­to­va. Glupo nam je objaš­nja­va­ti tek­s­to­ve. Uostalom tek­s­to­vi će iza­ći na nosa­ču zvu­ka, pa će slu­ša­te­lji moći sami stvo­ri­ti svo­ju magi­ju, vizi­ju i pove­za­ti se s nama kao stva­ra­te­lji­ma te muzike.

Zaštitni znak vam je crta­ni junak, Zazuum, veseo i dobro­ću­dan maga­rac iz crti­ća „Vitezovi Orijenta“ koji podiv­lja kad ga se povu­če za rep. Međutim, nje­gov je lik ucr­tan u soto­nis­tič­ki sim­bol pen­ta­gra­ma. Je li to neka vaša zezan­ci­ja ili pak vaše reli­gij­sko opre­dje­lje­nje, kao što se šuška i o onoj „eli­ti“ od 1% najbogatijih?

- Možeš povu­ći para­le­lu da u pra­vom pen­ta­gra­mu rogo­vi jar­ca sto­je unu­tar zvi­jez­de, dok naš maga­rac iz nje iska­če i domi­ni­ra tim logom. To je neka naša spač­ka, spr­da­či­na na ovaj svi­jet, a u prin­ci­pu taj znak ozna­ča­va i neki duali­zam svi­je­ta. Možeš na to gle­da­ti i kao na humor, ali i kao veli­ku kri­ti­ku svi­je­ta – sve­ga na svi­je­tu, svih svjet­skih reli­gi­ja, kao i nas maga­ra­ca. Odrasli smo na Monty Pythonu i Alan Fordu, i u našem radu je vid­ljiv velik utje­caj humo­ra. A što se tiče soto­niz­ma, sma­tra­mo da 95% ben­do­va koji se na to fura­ju i ne shva­ća­ju šta pjevaju.

Ne boji­te li se da na taj način na sebe priv­la­či­te i neke zle utjecaje? 

- Ne! Zapravo, glav­na poru­ka tog logoa je: jesmo li magar­ci, hoće­mo li ili neće­mo biti magarci?

Kako sto­ji­te s kon­cer­ti­ma, ima li neki koji može­te izdvojiti?

- Nismo baš bro­ja­li, ima­li smo nekih sto­ti­njak kon­ce­ra­ta. Izdvojit ćemo pul­sku Gitarijadu (2011.) kada smo osvo­ji­li prvo mjes­to zajed­no sa Radioaktivom, zatim fina­le HGF‑a u Zaboku i dru­go mjes­to na Ri Rocku. Svirali smo dva puta i na Opatijskim baru­fa­ma, te proš­lo lje­to na Rock Live‑u u Koprivnici itd.

Dobro, to su sve nagra­đi­va­ni nas­tu­pi, ali sje­ća­te li se nekog kon­cer­ta koji je baš vama bio poseb­no drag ili pose­ban na neki dru­gi način, ona­ko – fešta za vas?

- Da, može­mo na pri­mjer reći da smo svi­ra­li s Exploited, jer oni su isto­vre­me­no s nama na Opatjskim baru­fa­ma svi­ra­li na dru­gom sta­geu, para­lel­no – kad smo svi­ra­li laga­nu stvar čulo se „Beat the bas­tar­ds, beat them now“… Bilo nam je dobro i u Monte Paradisu, dva puta smo tamo svi­ra­li, jed­nom na PUF‑u, a geni­jal­no je bilo i u Mimozi. Neke možda naj­bo­lje teh­nič­ki odsvi­ra­ne kon­cer­te ima­li smo pred sve­ga pet, šest lju­di. Kad smo teh­nič­ki dobro odsvi­ra­li nije bilo lju­di, a tamo gdje smo radi­li veći kaos možda su lju­di i bolje pri­hva­ti­li. Zapravo – sva­ki naš kon­cert je različit.

Objasnite malo pled­ge kam­pa­nju, zašto želi­te vinil? Što je sa CD-om?

- Možemo izdat i samo CD, ali htje­li smo napra­vit pra­vu vinil plo­ču i zato smo išli na taj pled­ge, da sku­pi­mo lovu za tu raz­li­ku do plo­če. Dogovor je s izda­va­či­ma da, ako ne uspi­je­mo finan­ci­ra­ti plo­ču, ići će samo CD, ali htje­li smo i plo­ču tako da to bude malo eks­klu­ziv­ni­je, zanim­lji­vi­je. Na pled­geu se može rezer­vi­ra­ti i CD i vinil, a ima­mo i maji­ce, pos­te­re i dru­ge stva­ri. Cilj je da sku­pi­mo tih 100%, ako uspi­je­mo – jedan dio ide i u huma­ni­tar­ne svr­he za udru­gu Naš san – nji­hov osmi­jeh. Kao malu degus­ta­ci­ju našeg zvu­ka nudi­mo i bes­plat­ni dow­nlo­ad jed­ne stva­ri s albu­ma – Chant. To su sve pro­fi fot­ke, omo­ti, sve to košta, a lju­di­ma je teško dati pet eura za dow­nlo­ad! Pledge se zato vrlo spo­ro puni, lju­di kod nas nema­ju navi­ku kupo­va­ti na taj način – na pri­mjer digi­tal dow­nlo­ad s kom­plet­nim omo­tom i tek­s­to­vi­ma za samo pet eura…

Ispada da se danas muzi­kom baviš uglav­nom iz gušta?

- Moraš se bavit muzi­kom jer si lud, ništa dru­go, to ti je jed­nos­tav­no u krvi. Možeš ti reći – neću više, pa onda nakon nekog vre­me­na puk­neš i ideš opet radit band. Znaš šta te čeka, radit ćeš stva­ri i imat raz­mi­ri­ce, jer puno nas je i svat­ko ima neke svo­je ide­je u odre­đe­nim tre­nu­ci­ma, to ti je ko da si s pet lju­di u bra­ku. Moraš stvar­no biti i strp­ljiv i malo lud.

Da možeš tole­ri­ra­ti i tuđu ludost?

- Da, moraš bit strp­ljiv, ali nit­ko ne kaže da ćeš bit spa­šen. Pogotovo sada kad je dos­tup­no sve i svug­dje, tako da je jako teško, koli­ko god taj Internet poma­že isto tako i guši cije­lu spi­ku – pos­lu­šat ćeš sto ben­do­va dok nađeš jedan koji ti je dobar, a pri­je su si lju­di više među­sob­no nudi­li ben­do­ve koji im se svi­đa­ju, kad je bilo teže naba­vi­ti. Tada si, kad bi došao do neče­ga, to i više pošto­vao. Sad ti je sve na dla­nu, a nemaš ni vre­me­na za to. Kao kad dobi­ješ npr. cd s 25 albu­ma mp3-ca – šta da radim? odak­le da krenem?

Imate samo jedan spot („Regular Houdini“), ne raču­na­te na pro­mo­ci­ju putem TV‑a?

- To ti mi zove­mo „demo-spot“, stvar­no za nula kuna i par piva, čis­ti entu­zi­ja­zam, da nije bilo tih pri­ja­te­lja iz udru­ge MMART koji su nam ga napra­vi­li ne bi ima­li ni to. Imamo i dru­ga dva spo­ta, „Float“ i „Deep“, koje nam je slo­žio jedan dru­gi pri­ja­telj, kom­pi­li­ra­ju­ći kadro­ve iz dese­tak doku­men­ta­ra­ca. Nitko više ne raču­na na radio i TV, danas sve ide pre­ko inter­ne­ta, na jed­nom mjes­tu ima­li smo 80.000 pre­gle­da, a ništa im nismo pla­ti­li. Dostupni smo na netu na Twitteru, Facebooku, Bandcampu, Instagramu, posvu­da smo.

Možda bis­te tre­ba­li sni­mi­ti još koji spot? Na pri­mjer 2 Cellos su se pro­bi­li pre­ko You tubea…

- To je pri­mjer jedan od mili­jun. To što oni rade zna biti popu­lar­no neko vri­je­me, ali nas ne zani­ma­ju ben­do­vi koji ne rade svo­ju muziku.

Klasika za kraj – ima­te li neku poru­ka čita­te­lji­ma, pri­je no što mi odsvi­ra­te naj­no­vi­ju stvar na kojoj radite?

- Preostalo je još malo vre­me­na do zaklju­če­nja našeg pled­gea – kupi­te našu plo­ču una­pri­jed, pomog­ni­te nam je izda­ti, dođi­te na naše kon­cer­te i mis­li­te svo­jom glavom.

Razgovarala Daniela KNAPIĆ

• "Into the unknown"
• Mighty Zazuum
• Pledge Music