Izložba “Tito – foto” u Rovinju

Otvorenje izlož­be foto­gra­fi­ja “Tito – foto” bit će odr­ža­no u čet­vr­tak, 28. svib­nja u 20 sati u Multimedijalnom cen­tru Rovinj. Izložba se sas­to­ji od 70-ak foto­gra­fi­ja čiji je autor Josip Broz Tito.

U pra­te­ćem kata­lo­gu izlož­be Želimir Koščević ističe:

‘To što bi se sve nje­go­ve foto­gra­fi­je mogle sagle­da­ti u kate­go­ri­ji „brzog oki­da­nja“ (snap­shot) dak­le u kate­go­ri­ji bez neke una­pri­jed smiš­lje­ne umjet­nič­ke namje­re ili medij­skog žur­na­liz­ma ne uma­nju­je nji­ho­vu vri­jed­nost. Štoviše, one pri­pa­da­ju dubo­kom i širo­kom stra­tu­mu opće vizu­al­ne kul­tu­re koji seže dubo­ko u proš­lost, sve do Kodakovog izu­ma male kame­re kra­jem 19. st., a širi­nom zahva­ća­ju sve slo­je­ve društva.

Josip Broz sto­ga nije izu­ze­tak i upra­vo u tom kon­tek­s­tu mogu­ća je dalj­nja inte­pre­ta­ci­ja nje­go­vih foto­gra­fi­ja. Ipak, izne­na­đu­je kako i ovaj skro­man izbor od kojih sedam­de­se­tak foto­gra­fi­ja, poka­zu­je kako niti taj lju­bi­telj foto­gra­fi­je nami­je­nje­ne isklju­či­vo za osob­nu upo­ra­bu nije bio imun na duh vre­me­na kojim je tada domi­ni­ra­la „subjek­tiv­na“ foto­gra­fi­ja. Unutar te tipo­lo­gi­je, upra­vo su ama­te­ri u naj­ši­rem smis­lu stva­ra­li taj „duh vre­me­na“, i nit­ko ili goto­vo nit­ko, nije mogao a da ga ne osje­ti i usli­ka na svoj način. 

U času nas­tan­ka ovih foto­gra­fi­ja one su daka­ko bile posve pri­vat­ne, ali sada, danas, nema nikak­va raz­lo­ga da ih se pono­vo vidi i čita. Daleko od toga da bi diskurs o ama­te­ri­ma, dak­le i foto­gra­fi­ja­ma Josipa Broza, mogao vodi­ti u prav­cu nji­ho­va pois­to­vje­ći­va­nja i inte­gri­ra­nja u viso­ku poeti­ku medi­ja; isprav­no ih se može sagle­da­ti jedi­no u okvi­ri­ma ama­ter­skog feno­me­na opće­ni­to i kate­go­ri­jal­nog sus­ta­va koji ama­te­ri­zam odre­đu­je. Sagledane upra­vo u tom kon­tek­s­tu nje­go­ve foto­gra­fi­je pos­ta­ju zanim­lji­ve iz dva osnov­na razloga. 

Prije sve­ga riječ o držav­ni­ku, oso­bi istak­nu­te jav­ne funk­ci­je i sve­ga osta­log što pro­iz­la­zi iz druš­tve­nog i polič­kog okru­že­nja, koji sebe nika­da nije mogao vidje­ti kao ama­te­ra. Iz te pozi­ci­je, medij foto­gra­fi­je kak­vog ga danas vidi­mo, bio je dois­ta mar­gi­na­lan u odno­su na nje­go­vu jav­nu funk­ci­ju. Dakle nešto što je u osno­vi svat­ko mogao biti, ili sva­ko je to i bio. Međutim upra­vo ta mar­gi­nal­na pozi­ci­ja u odno­su na medij pos­ta­je zanim­lji­va po nedvo­smis­le­nom svoj­stvu pun­c­tu­ma, koji – kako bi ga opi­sao R. Barthes – poput munje baca dru­go svi­je­tlo na foto­gra­fi­je Josipa Broza. Te sli­ke, isklju­či­vo pri­vat­ne nara­vi, nas­ta­ja­le su spon­ta­no i izvan pra­vi­la o kom­po­zi­ci­ji, pla­no­vi­ma, kadri­ra­nju i tako dalje, ali upra­vo zbog toga poka­zu­ju nepo­sred­nost koju medij ima­nent­no sadr­ži u sebi. Njihovo svoj­sto kao vizu­al­ni trag jed­nog osob­nog viđe­nja jed­na je stra­na meda­lje oda­bra­nih foto­gra­fi­ja Josipa Broza. Druga pak stra­na pos­ta­je zanim­lji­va jer, htio ne htio ama­ter osje­ća duh vre­me­na i s tak­vim (ama­ter­skim) iskus­tvom bilje­ži frag­men­te iz osob­nog živo­ta ma kakav bio i ma kak­vom osob­no bio sudionik.”

Izvor

• izložba Fotografija "Tito - foto"
• Josip Broz Tito
• Multimedijalni centar Rovinj