Podrumska metafora suvremene Austrije

KINO: U PODRUMU, reda­te­lja Ulricha Seidla

Filmski podru­mi čes­to kri­ju doka­ze per­verz­nih sklo­nos­ti i mrač­nih taj­ni svo­jih vlas­ni­ka, naro­či­to u ame­rič­kim tri­le­ri­ma i hororima.Vjerojatno naj­slav­ni­ji je slu­čaj masov­nog ubo­ji­ce Buffalo Billa iz kul­t­nog fil­ma “Kad jaganj­ci utih­nu”, koji u vlas­ti­tom podru­mu ubi­ja zato­če­ne žene i radi bizar­ne suve­ni­re od nji­ho­ve ogu­lje­ne kože.

U doma­ćim kini­ma upra­vo se pri­ka­zu­je doku­men­tar­ni film “U podru­mu”, vrlo cije­nje­nog aus­trij­skog reda­te­lja Ulricha Seidla, koji nam sli­ko­vi­to poka­zu­je da ni europ­ska stvar­nost ne zaos­ta­je pre­vi­še za ame­rič­kom fik­ci­jom. Seidlova potra­ga za Austrijancima koji u svo­jim podru­mi­ma upraž­nja­va­ju neuobi­ča­je­ne hobi­je rezul­ti­ra­la je gale­ri­jom dois­ta neo­če­ki­va­nih liko­va. Jedan pro­ta­go­nist ima pod­zem­nu stre­lja­nu u kojoj pje­va oper­ne ari­je (zove se Fritz Lang, poput slav­nog reda­te­lja), dru­gi u podru­mu ispu­nje­nom nacis­tič­kim memo­ra­bi­li­ja­ma i Hitlerovim sli­ka­ma svi­ra puhač­ki ins­tru­ment, zatim gle­da­mo sre­do­vječ­nu ženu koja u podru­mu drži broj­ne lut­ke i sva­ki dan ih milu­je poput vlas­ti­tih beba, lju­bav­ne paro­ve ose­buj­nih sek­su­al­nih sklo­nos­ti i tako dalje.

Vjerujem da bi sva­ki gle­da­telj koji je gle­dao par Seidlovih doku­men­ta­ra­ca, samo na teme­lju neko­li­ko kadro­va i bez ikak­vih dodat­nih poda­ta­ka, odmah zaklju­čio da je ovaj film nje­gov. “U podru­mu” je nepo­gre­ši­vo seid­lov­ski film, kako po oda­bi­ru bizar­nih pro­ta­go­nis­ta, tako i po napad­noj sti­li­za­ci­ji koja nje­go­ve doku­men­tar­ce pri­bli­ža­va igra­nim fil­mo­vi­ma. Seidlova stal­na temat­ska opse­si­ja, vid­lji­va i u ovom doku­men­tar­cu, bazi­ra se na pri­ka­zu ure­đe­ne i ulju­đe­ne suvre­me­ne Austrije koja iza svo­jih fasa­da kri­je mrač­ni­je svje­to­ve, slič­no pro­vin­cij­skim kući­ca­ma u cvi­je­ću iz film­skih svje­to­va Davida Lyncha. Njegovi fil­mo­vi već deset­lje­ći­ma poput koro­zi­je nagri­za­ju sli­ku idi­lič­ne Austrije koja nam se ser­vi­ra u rek­lam­nim mate­ri­ja­li­ma i turis­tič­kim pros­pek­ti­ma, iako nje­gov spe­ci­fi­čan reda­telj­ski pris­tup nije po sva­či­joj volji (dije­lom je to slu­čaj i s auto­rom ovog teksta).

Seidlovo gomi­la­nje eks­trem­nih pri­zo­ra, naro­či­to por­no­graf­skih, čes­to dovo­di u pita­nje oprav­da­nost tak­vih reda­telj­skih pos­tu­pa­ka u kon­tek­s­tu sušti­ne koju želi pri­ka­za­ti. No, pri­je nego što ga optu­ži­mo za pre­tje­ri­va­nje ipak mora­mo biti oprez­ni. Ako se pod­sje­ti­mo ne tako dav­nih slu­ča­je­va Josefa Fritzla i Wolfganga Priklopila, lako ćemo zaklju­či­ti da je Seidlov film­ski opus kami­li­ca pre­ma ono­me što aus­trij­ska stvar­nost dois­ta može iznjedriti.

Elvis Lenić