Izložba “Cargo” Ljiljane Petrović i Aleksandra Kostića u Galeriji Rigo

Novigradska gale­ri­ja Rigo bit će od 24. srp­nja do 23. kolo­vo­za doma­ćin izlož­be “Cargo” Ljiljane Petrović i Aleksandra Kostića. Otvorenje izlož­be bit će odr­ža­no  24. srp­nja u 20 sati.

U Galeriju Rigo dopu­to­va­lo je osam oprem­lje­nih foto­gra­fi­ja veli­kog for­ma­ta i tri manje, a s nji­ma i drve­ni san­duk. Isti onaj san­duk u koje­mu su sni­ma­ni liko­vi s foto­gra­fi­ja. Sada je pra­zan i obli­jep­ljen uobi­ča­je­nim eti­ke­ta­ma za dra­go­cje­ne pošilj­ke. To ne govo­ri puno jer auto­ri Carga dje­lu­ju u šire­mu konver­za­cij­skom okvi­ru koji je svo­jom uslo­je­noš­ću ono­li­ko otvo­ren i nejed­noz­na­čan koli­ko i sama umjet­nost fotografije.

Pored for­mal­nog mode­la, Cargo sadr­ži i model puto­va­nja. Fizička svoj­stva zgus­nu­ta u for­ma­tu veli­ko­ga drve­nog san­du­ka, kao nešto što bi tre­ba­lo biti upa­ki­ra­no i pos­la­no na neku adre­su, doživ­lja­va­ju se, da se pos­lu­ži­mo baš­la­rov­skom meta­fo­rom gni­jez­da, kao pras­li­ka sta­no­va­nja (i gomi­la­nja), sklo­ni­šta i sigur­nos­ti (uspr­kos nes­ta­bil­nos­ti). Sanduk je i meta­fo­ra puto­va­nja i vra­ća­nja, što je obi­lje­že­no bes­kraj­nim sanja­re­nji­ma jer se: vra­ća­nja obav­lja­ju pre­ma veli­kom rit­mu ljud­skog živo­ta, rit­mu koji pre­ska­če godi­ne, koji se pomo­ću sna bori pro­tiv svih odsut­nos­ti (Bachelard, 2000.). U tak­voj kons­te­la­ci­ji koju otva­ra Cargo, san­duk pos­ta­je pros­tor koji pamti.

Vidimo da je Cargo nedje­ljiv od svi­je­ta kaza­li­šta, a sta­tist koji je pre­uzeo glav­nu ulo­gu nisu liko­vi s foto­gra­fi­ja, nego suauto­ri­ca pro­jek­ta Ljiljana Petrović. Ne samo da je pro­fe­si­jom kos­ti­mo­graf­ki­nja, pa je sto­ga osmis­li­la i izra­di­la kos­ti­me umjet­ni­ka i dje­voj­či­ca, Ljiljana Petrović na/u/preko Kostićevih foto­gra­fi­ja uno­si ele­men­te manu­al­nos­ti – vez u boji. Na taj se način na foto­gra­fi­ja­ma širi dis­kret­na opće­ljud­ski kono­ti­ra­na topli­na koja nije sasvim liše­na eks­plo­ziv­nos­ti. Investirani ruč­ni rad, koji je odu­zi­mao dos­ta vre­me­na, u Cargu spa­ja kon­cen­tra­ci­ju, dak­le spo­sob­nost zadr­ža­va­nja, i ono što bi se, sasvim etno­lo­ški, moglo nazva­ti umjet­noš­ću rasi­pa­nja. Vidljive su inter­ven­ci­je, poneg­dje sasvim sit­ne, jedva pri­mjet­ne, crve­na tana­na nit koja nešto pove­zu­je, drug­dje napros­to pli­je­ne barok­nom raskošnošću.

Alekandar Kostić i Ljiljana Petrović pri­hva­ća­ju raz­ne eti­ke­te umjet­nos­ti, one kon­cep­tu­al­ne, kaza­liš­ne i film­ske, pri­mi­je­nje­ne (ruč­no rađe­ni vez, izra­da san­du­ka) te onih per­for­man­sa (bez obzi­ra na to što per­for­man­se ne izvo­de). Tehnički, ovdje je per­for­mans nami­je­njen isklju­či­vo foto­gra­fi­ra­nju. Kao spe­ci­fič­na povez­ni­ca kako per­for­ma­tiv­no-par­ti­ci­pa­tiv­nih prak­si suvre­me­nos­ti i tra­di­ci­je, tako i aktiv­nos­ti koje uklju­ču­ju publi­ku, aktu­al­na izlož­ba tu se pojav­lju­je kao svo­je­vr­stan upad u diskurs koji saži­ma, izvr­će, kom­pli­ci­ra, pro­vo­ci­ra, začu­đu­je, no ne na razi­ni sadr­ža­ja ili sli­ke, nego kao pokre­tač pro­mje­ne uvri­je­že­nih kana­la pro­duk­ci­je i recep­ci­je, pri čemu se umjet­nost poka­zu­je naj­di­na­mič­ni­jim tere­nom. (Jerica Ziherl. Cargo – kata­log izložbe)

Izvor

• Aleksandar Kostić
• galerija Rigo
• izložba "Cargo"
• Ljiljana Petrović